Velika Britanija

Објави putovanjeonline

Velika Britanija ili ujedinjeno Kraljevstvo je smešteno na jeverozapadnoj obali kontinentalne Europe, okruženo Severnim morem, Engleskim kanalom i Atlantskim okeanom. Pod suverenitetom Velike Britanije, iako nisu njegov deo, su zavisni teritoriji – Kanalski otoci, otok Man kai i niz prekomorskih teritorija.

Ostale činjenice

Glavni grad: London
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 65,648,100
Strana saobraćaja: Levo
Površina: 242,495 km2
Pozivni kod: +44
Zvanični jezik: Engleski
ISO 3166 code: GB
Internet oznaka: .gb

Zastava

Grb

Glavni grad: London
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 65,648,100
Strana saobraćaja: Levo
Površina: 242,495 km2
Pozivni kod: +44
Zvanični jezik: Engleski
ISO 3166 code: GB
Internet oznaka: .gb

Valuta: Funta sterling
Inflacija:  2,7%
Kod: GBP   £
Kovanice: 1p, 2p, 5p, 10p, 20p, 50p, £1, £2
Mala jedinica:  1/100 peni
Novčanice: £5, £10, £20, £100

britanska funta | Mjenjačnice i tečajna lista

Novac

Valuta: Funta sterling
Inflacija:  2,7%
Kod: GBP   £
Kovanice: 1p, 2p, 5p, 10p, 20p, 50p, £1, £2
Mala jedinica:  1/100 peni
Novčanice: £5, £10, £20, £100

Najveći aerodromi su oni oko Londona, a značajni su i aerodromi vezani za druge velike gradove na „ostrvu“. U zemlji postoji čak 471 zvanično upisan aerodrom, od čega 334 sa čvrstom podlogom. 114 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code), što je veoma veliki broj spram drugih zemalja. Najpoznatiji od njih su:
Aerodrom „Hitrou“ u Londonu – LHR
Aerodrom „Getvik“ u Londonu – LGW
Aerodrom „Stansted“ u Londonu – STN
Aerodrom „Lutn“ u Londonu – LTN
Aerodrom „Ringvej“ u Mančesteru – MAN
Međunarodni aerodrom „Birmingem“ u Birmingemu – BHX
Aerodrom „Edinburg“ u Edinburgu – EDI
Aerodrom „Abotsinč“ u Glazgovu – GLA
Aerodrom „Bristol“ u Bristolu – BRS
Aerodrom „Njukasl“ u Njukaslu – NCL
Međunarodni aerodrom „Belfast“ u Belfastu – BFS
London je jedno od najvažnijih vazduhoplovnih čvorišta na svetu sa čak 4 velika aerodroma. Najvažniji aerodrom je Aerodrom „Hitrou“, udaljen 24 km zapadno od gradskog središta. Aerodrom ima čak 7 terminala.

Avio saobraćaj

Najveći aerodromi su oni oko Londona, a značajni su i aerodromi vezani za druge velike gradove na „ostrvu“. U zemlji postoji čak 471 zvanično upisan aerodrom, od čega 334 sa čvrstom podlogom. 114 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code), što je veoma veliki broj spram drugih zemalja. Najpoznatiji od njih su:
Aerodrom „Hitrou“ u Londonu – LHR
Aerodrom „Getvik“ u Londonu – LGW
Aerodrom „Stansted“ u Londonu – STN
Aerodrom „Lutn“ u Londonu – LTN
Aerodrom „Ringvej“ u Mančesteru – MAN
Međunarodni aerodrom „Birmingem“ u Birmingemu – BHX
Aerodrom „Edinburg“ u Edinburgu – EDI
Aerodrom „Abotsinč“ u Glazgovu – GLA
Aerodrom „Bristol“ u Bristolu – BRS
Aerodrom „Njukasl“ u Njukaslu – NCL
Međunarodni aerodrom „Belfast“ u Belfastu – BFS
London je jedno od najvažnijih vazduhoplovnih čvorišta na svetu sa čak 4 velika aerodroma. Najvažniji aerodrom je Aerodrom „Hitrou“, udaljen 24 km zapadno od gradskog središta. Aerodrom ima čak 7 terminala.

Velika Britanija je ostrvska zemlja, okružena Atlantikom i njegovim morima. Zbog toga pomorski saobraćaj ima izuzetno veliki značaj za državu. Tako, na primer, 95% inostranog uvoza uđe u zemlju preko njegovih luka, kojih ima mnogo. Zapravo, svaki veći britanski grad na moru je i značajna luka. Država ima 3 velike luke, smeštene na jugu zemlje, bliže evropskom kopnu:
Luka Felikstouv kod Ipsviča – četvrta luka po veličini u Evropi
Tilburi kod Londona
Sauthempton
Pored ovih luka poznate luke su i: Aberdin, Belfast, Dover, Kardif, Glazgov, Gloster, Hal, Liverpul, London, Plimut, Portsmut, Svonzi.
Unutrašnji vodni saobraćaj Velike Britanije je veoma razvijen, jer postoje uslovi za. Dužina puteva (plovnih reka i kanala) je 3.200 km, ali je u stalnoj upotrebi samo 620 km, dok je većina tokova namenjena turizmu i poljoprivredi. Najvažnije reke su Severn, Temza, Trent, od kojih se najviše koristi Temza, naročito njen deo do ušća, u sastavu Londona.

Pomorski saobraćaj

Velika Britanija je ostrvska zemlja, okružena Atlantikom i njegovim morima. Zbog toga pomorski saobraćaj ima izuzetno veliki značaj za državu. Tako, na primer, 95% inostranog uvoza uđe u zemlju preko njegovih luka, kojih ima mnogo. Zapravo, svaki veći britanski grad na moru je i značajna luka. Država ima 3 velike luke, smeštene na jugu zemlje, bliže evropskom kopnu:
Luka Felikstouv kod Ipsviča – četvrta luka po veličini u Evropi
Tilburi kod Londona
Sauthempton
Pored ovih luka poznate luke su i: Aberdin, Belfast, Dover, Kardif, Glazgov, Gloster, Hal, Liverpul, London, Plimut, Portsmut, Svonzi.
Unutrašnji vodni saobraćaj Velike Britanije je veoma razvijen, jer postoje uslovi za. Dužina puteva (plovnih reka i kanala) je 3.200 km, ali je u stalnoj upotrebi samo 620 km, dok je većina tokova namenjena turizmu i poljoprivredi. Najvažnije reke su Severn, Temza, Trent, od kojih se najviše koristi Temza, naročito njen deo do ušća, u sastavu Londona.

Velika Britanija ima najstariju železničku liniju između Liverpula i Mančestera, otvorenom 1830. godine. Danas je ona podeljena na dva samostalna dela u Britaniji i Severnoj Irskoj.
Najvažnije železničko čvorište je prestonica London sa nekoliko ogromnih železničkih stanica iz 19. veka. Od Londona kreću važne linije u zemlji, pri čemu 6 linija su najvažnije i njima se kreću vozovi velikih brzina. To su:
Linija Evrokanala , London – Evrokanal, izdvojena od ostalih linija zbog potrebe usaglašavanja sa „TŽV“ prugama u Francuskoj, ukupna dužina 108 km.
Zapadnoobalska linija, London – Milton Kejnz – Staford – Ragbi – Birmingem – Mančester – Liverpul – Preston – Karlajl – Glazgov – Edinburg, ukupna dužina 645 km.
Istočnoobalska linija, London – Piterboro – Donkaster – Daram – Njukasl – Edinburg, ukupna dužina ? km.
Središnja linija, London – Lutn – Lester – Darbi – Notingem – Šefild – Lids, ukupna dužina ? km.
Velika zapadna linija, London – Reding – Svindon – Bat – Bristol, ukupna dužina 191 km.
Velika istočna linija, London – Stratford – Ipsvič – Norič

Železnički saobraćaj

Velika Britanija ima najstariju železničku liniju između Liverpula i Mančestera, otvorenom 1830. godine. Danas je ona podeljena na dva samostalna dela u Britaniji i Severnoj Irskoj.
Najvažnije železničko čvorište je prestonica London sa nekoliko ogromnih železničkih stanica iz 19. veka. Od Londona kreću važne linije u zemlji, pri čemu 6 linija su najvažnije i njima se kreću vozovi velikih brzina. To su:
Linija Evrokanala , London – Evrokanal, izdvojena od ostalih linija zbog potrebe usaglašavanja sa „TŽV“ prugama u Francuskoj, ukupna dužina 108 km.
Zapadnoobalska linija, London – Milton Kejnz – Staford – Ragbi – Birmingem – Mančester – Liverpul – Preston – Karlajl – Glazgov – Edinburg, ukupna dužina 645 km.
Istočnoobalska linija, London – Piterboro – Donkaster – Daram – Njukasl – Edinburg, ukupna dužina ? km.
Središnja linija, London – Lutn – Lester – Darbi – Notingem – Šefild – Lids, ukupna dužina ? km.
Velika zapadna linija, London – Reding – Svindon – Bat – Bristol, ukupna dužina 191 km.
Velika istočna linija, London – Stratford – Ipsvič – Norič

Velika Britanija ima pravilo o vožnji levom stranom, koje je posebno osobeno za Englesku i zemlje koje su bile pod njenim uticajem. Prevoz drumovima je daleko najprometniji vid prevoza, jer na njega otpada 90% putničkog i 65% teretnog saobraćaja u državi. Prevoz magistralnim i auto-putevima učestvuje sa 1/3 ukupnog prevoza, iako pokriva svega 0,16% Velike Britanije i nije razvijen kao u drugim država razvijene Evrope (npr. Francuska i Nemačka imaju mnogo gušću mrežu auto-puteva). Njihova velika prednost što je većina bez putarina. No, i pored relativno kratke mreže britanski auto-putevi su visoko savremeni i pokrivaju najvažnije saobraćajne trase između važnih gradova, a u slučaju Londona postoje brojni kratki auto-putevi koji omogućavaju lakši prilaz gradu.

Drumski saobraćaj

Velika Britanija ima pravilo o vožnji levom stranom, koje je posebno osobeno za Englesku i zemlje koje su bile pod njenim uticajem. Prevoz drumovima je daleko najprometniji vid prevoza, jer na njega otpada 90% putničkog i 65% teretnog saobraćaja u državi. Prevoz magistralnim i auto-putevima učestvuje sa 1/3 ukupnog prevoza, iako pokriva svega 0,16% Velike Britanije i nije razvijen kao u drugim država razvijene Evrope (npr. Francuska i Nemačka imaju mnogo gušću mrežu auto-puteva). Njihova velika prednost što je većina bez putarina. No, i pored relativno kratke mreže britanski auto-putevi su visoko savremeni i pokrivaju najvažnije saobraćajne trase između važnih gradova, a u slučaju Londona postoje brojni kratki auto-putevi koji omogućavaju lakši prilaz gradu.

Velika Britanija ima kuhinju koja je zbog ogromnog broja doseljenika, spoj svih mogućih vrsta kuhinje: tradicionalno engleske, mediteranske, evropskih kuhinja, orijentalnih, afričkih, arapskih i drugih. „Engleski doručak“ je još uvek prilično omiljen, a to je prepečeni hleb namazan maslacem i fry-up (pržene kobasice, pečurke, pasulj, slanina, jaja, paradajz). Uz šoljicu engleskog čaja. Za ručak zaposleni Britanci izaberu supu, sendvič (butty, sarnie), sir i voće. Ponovno su postala moderna i tradicionalna jela bubble & squeak (prženi pire krompir sa kupusom), mash & bangers (pire krompir sa kobasicama) i shepherd’s pie (pita od mlevene jagnjetine i pire krompira, zapečena sa sirom). Nedeljom se u tradicionalnim porodicama priređuje Sunday roast, pečenje sa krompirima, graškom, mahunama, Yorkshire puddingom i sosom gravy. Vrlo omiljen je takeaway (gotova hrana koja se „pokupi“ u restoranu na povratku kući), a u čijoj ponudi dominiraju egzotične kuhinje, uz tradicionalni fish & chips kao i pizze i testenina.

Hrana

Velika Britanija ima kuhinju koja je zbog ogromnog broja doseljenika, spoj svih mogućih vrsta kuhinje: tradicionalno engleske, mediteranske, evropskih kuhinja, orijentalnih, afričkih, arapskih i drugih. „Engleski doručak“ je još uvek prilično omiljen, a to je prepečeni hleb namazan maslacem i fry-up (pržene kobasice, pečurke, pasulj, slanina, jaja, paradajz). Uz šoljicu engleskog čaja. Za ručak zaposleni Britanci izaberu supu, sendvič (butty, sarnie), sir i voće. Ponovno su postala moderna i tradicionalna jela bubble & squeak (prženi pire krompir sa kupusom), mash & bangers (pire krompir sa kobasicama) i shepherd’s pie (pita od mlevene jagnjetine i pire krompira, zapečena sa sirom). Nedeljom se u tradicionalnim porodicama priređuje Sunday roast, pečenje sa krompirima, graškom, mahunama, Yorkshire puddingom i sosom gravy. Vrlo omiljen je takeaway (gotova hrana koja se „pokupi“ u restoranu na povratku kući), a u čijoj ponudi dominiraju egzotične kuhinje, uz tradicionalni fish & chips kao i pizze i testenina.

Velika Britanija je postala poznata po svom najomiljenijem piću, to je čaj. U Engleskoj se svaki dan popije oko 165 milijona šoljica čaja, te se svake godine oko 144 hiljada tona čaja uvozi. Drugo piće omiljeno u Velikoj Britaniji je pivo. Ljubitelji piva obično su podeljeni u dve grupe. Oni koji piju svetlija lager piva i oni koji piju gorka piva. Piva koje su vredna za probu proizvode se u pivarama Flowers, Sam Smith, London Pride, Greene King and Adnams.
Pimms je vrlo rafinirano alkoholno piće, spravljeno od voća i alkohola. Najbolji je kada se posluži u velikoj posudi s puno leda, rezanim voćem i kriškama krastavca.
Džin je najpopularnije alkoholno piće. Poslužuje se tradicionalno uz tonik, led i limun. Od alkoholnih pića treba pomeniti viski koji po svojoj popularnosti ne zaostaje mnogo iza džina. Viski proizvode mnoge destilerije, a najpoznatiji su Johnnie Walker, Teacher’s, Chivas Regal i mnogi drugi.

Piće

Velika Britanija je postala poznata po svom najomiljenijem piću, to je čaj. U Engleskoj se svaki dan popije oko 165 milijona šoljica čaja, te se svake godine oko 144 hiljada tona čaja uvozi. Drugo piće omiljeno u Velikoj Britaniji je pivo. Ljubitelji piva obično su podeljeni u dve grupe. Oni koji piju svetlija lager piva i oni koji piju gorka piva. Piva koje su vredna za probu proizvode se u pivarama Flowers, Sam Smith, London Pride, Greene King and Adnams.
Pimms je vrlo rafinirano alkoholno piće, spravljeno od voća i alkohola. Najbolji je kada se posluži u velikoj posudi s puno leda, rezanim voćem i kriškama krastavca.
Džin je najpopularnije alkoholno piće. Poslužuje se tradicionalno uz tonik, led i limun. Od alkoholnih pića treba pomeniti viski koji po svojoj popularnosti ne zaostaje mnogo iza džina. Viski proizvode mnoge destilerije, a najpoznatiji su Johnnie Walker, Teacher’s, Chivas Regal i mnogi drugi.

Opšta sanitarana situacija je dobra. Voda sa česme se može korisiti za piće. Na teritoriji UK trenutno ne postoje područja na kojima vladaju epidemije ili zarazne bolesti.
Preporučuje se da posedujete putno zdravstveno osiguranje budući da su cene medicinskih usluga visoke.

Zdravstvena situacija

Opšta sanitarana situacija je dobra. Voda sa česme se može korisiti za piće. Na teritoriji UK trenutno ne postoje područja na kojima vladaju epidemije ili zarazne bolesti.
Preporučuje se da posedujete putno zdravstveno osiguranje budući da su cene medicinskih usluga visoke.

Vеlikа Britаniја imа umеrеnu klimu, sа оbilnim pаdаvinаmа tоkоm cеlе gоdinе.  Теmpеrаturа vаrirа sа gоdišnjim dоbimа rеtkо pаdајući ispоd -11  ° C (12  ° F ) ili pоrаstа iznаd 35 ° C (95 ° F). Prеtеžni vеtаr је sа јugоzаpаdа i čеstо nаstаје blаgо i vlаžnо vrеmе iz Аtlаntskоg оkеаnа, iаkо su istоčni dеlоvi uglаvnоm zaštićeni оd оvоg vеtrа, јеr vеćinа kišе pаdа nаd zаpаdnim rеgiјаmа zаtо su istоčni dеlоvi nајsušniјi. Аtlаntski tоkоvi, zаgrејаni zаlivskim tоkоvimа, dоnоsе blаgе zimе, pоsеbnо nа zаpаdu gdе su zimе vlаžnе i јоš višе nа visоkоm tlu. Leta su nајtоpliјa nа јugоistоku Еnglеskе, nајbližе еvrоpskоm kоpnu, а nајhlаdniје nа sеvеru. Јаkа snеžnа pаdаvinа mоžе sе dеsiti zimi i rаnоm prоlеću nа planinskim delovima zemlje.

Klima

Vеlikа Britаniја imа umеrеnu klimu, sа оbilnim pаdаvinаmа tоkоm cеlе gоdinе.  Теmpеrаturа vаrirа sа gоdišnjim dоbimа rеtkо pаdајući ispоd -11  ° C (12  ° F ) ili pоrаstа iznаd 35 ° C (95 ° F). Prеtеžni vеtаr је sа јugоzаpаdа i čеstо nаstаје blаgо i vlаžnо vrеmе iz Аtlаntskоg оkеаnа, iаkо su istоčni dеlоvi uglаvnоm zaštićeni оd оvоg vеtrа, јеr vеćinа kišе pаdа nаd zаpаdnim rеgiјаmа zаtо su istоčni dеlоvi nајsušniјi. Аtlаntski tоkоvi, zаgrејаni zаlivskim tоkоvimа, dоnоsе blаgе zimе, pоsеbnо nа zаpаdu gdе su zimе vlаžnе i јоš višе nа visоkоm tlu. Leta su nајtоpliјa nа јugоistоku Еnglеskе, nајbližе еvrоpskоm kоpnu, а nајhlаdniје nа sеvеru. Јаkа snеžnа pаdаvinа mоžе sе dеsiti zimi i rаnоm prоlеću nа planinskim delovima zemlje.

Nakon napada na koncertu u Mančesteru, koji se dogodio 22. maja 2017. godine, nivo bezbednosnih pretnji je sa najvišeg stepena (critical) spušten na nivo ozbiljnog (severe), što označava postojanje stvarne i neposredne opasnosti od novih napada.
Stranim državljanima koji nameravaju da putuju u Veliku Britaniju savetuje se dodatan oprez posebno na mestima većeg okupljanja i  praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.
Prema proceni britanskih organa, trenutni nivo opasnosti od međunarodnog terorizma za UK je znatan.
UK smatra umereno bezbednom zemljom, opasnost od kriminalnih radnji je prisutna i to posebno u predgrađima većih gradova. Najčešće se radi o slučajevima džeparenja na mestima koja su od interesa za turiste, ali su moguće i prevare u menjačnicama, pa sugerišemo da se pre razmene novca  turista raspita koliko funti dobija za sumu koju namerava da zameni.
Centralni telefon za pomoć policije, hitne pomoći i vatrogasaca je 999, a građani se mogu obratiti i najbližoj policijskoj stanici.

Bezbednost

Nakon napada na koncertu u Mančesteru, koji se dogodio 22. maja 2017. godine, nivo bezbednosnih pretnji je sa najvišeg stepena (critical) spušten na nivo ozbiljnog (severe), što označava postojanje stvarne i neposredne opasnosti od novih napada.
Stranim državljanima koji nameravaju da putuju u Veliku Britaniju savetuje se dodatan oprez posebno na mestima većeg okupljanja i  praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.
Prema proceni britanskih organa, trenutni nivo opasnosti od međunarodnog terorizma za UK je znatan.
UK smatra umereno bezbednom zemljom, opasnost od kriminalnih radnji je prisutna i to posebno u predgrađima većih gradova. Najčešće se radi o slučajevima džeparenja na mestima koja su od interesa za turiste, ali su moguće i prevare u menjačnicama, pa sugerišemo da se pre razmene novca  turista raspita koliko funti dobija za sumu koju namerava da zameni.
Centralni telefon za pomoć policije, hitne pomoći i vatrogasaca je 999, a građani se mogu obratiti i najbližoj policijskoj stanici.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope