Ukrajina

Објави putovanjeonline

Ukrajina se graniči sa Rusijom na severoistoku i istoku, Belorusijom na severu, Poljskom, Slovačkom i Mađarskom na zapadu, Rumunijom i Moldavijom na jugozapadu, a na jugu izlazi na Crno more i Azovsko more.

Ostale činjenice

Glavni grad: Kijev
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 42,418,235
Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 603,628 km2
Pozivni kod: +380
Zvanični jezik: Ukrainski, Ruski
ISO 3166 code: UA
Internet oznaka: .ua ; .укр

Zastava

Zastava

Grb Ukrajine

Grb

Glavni grad: Kijev
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 42,418,235
Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 603,628 km2
Pozivni kod: +380
Zvanični jezik: Ukrainski, Ruski
ISO 3166 code: UA
Internet oznaka: .ua ; .укр

Valuta: Ukrajinska grivna
Inflacija:  6,9%
Kod: UAH   ₴
Kovanice: 5, 10, 25, 50 kopiykas, ₴1
Mala jedinica:  1/100 kopejka (копійка)
Novčanice: ₴1, ₴2, ₴5, ₴10, ₴20, ₴50, ₴100, ₴200, ₴500

File:200-uah-2020-1.png - Wikimedia Commons

Novac

Valuta: Ukrajinska grivna
Inflacija:  6,9%
Kod: UAH   ₴
Kovanice: 5, 10, 25, 50 kopiykas, ₴1
Mala jedinica:  1/100 kopejka (копійка)
Novčanice: ₴1, ₴2, ₴5, ₴10, ₴20, ₴50, ₴100, ₴200, ₴500

Ukrajina ima čak 437 zvanično upisanih aerodroma, od čega 193 sa čvrstom podlogom. Oko 40 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:
Međunarodni aerodrom „Borispolj“ u Kijevu
Međunarodni aerodrom „Harkov“ u Harkovu
Međunarodni aerodrom „Dnjepar“ u Dnjepru
Međunarodni aerodrom „Odesa“ u Odesi
Međunarodni aerodrom „Donjeck“ u Donjecku
Međunarodni aerodrom „Lavov“ u Lavovu
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je kijevski Međunarodni aerodrom „Borispolj“.

Avio saobraćaj

Ukrajina ima čak 437 zvanično upisanih aerodroma, od čega 193 sa čvrstom podlogom. Oko 40 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:
Međunarodni aerodrom „Borispolj“ u Kijevu
Međunarodni aerodrom „Harkov“ u Harkovu
Međunarodni aerodrom „Dnjepar“ u Dnjepru
Međunarodni aerodrom „Odesa“ u Odesi
Međunarodni aerodrom „Donjeck“ u Donjecku
Međunarodni aerodrom „Lavov“ u Lavovu
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je kijevski Međunarodni aerodrom „Borispolj“.

Ukrajina je primorska zemlja sa izlazom na Crno more i Azovsko more. Predonst je što je obala dugačka, a nedostatak je to što su oba mora unutrašnja i slabo prometna. Najvažnija luka u zemlji je Odesa, a od važnijih luka tu su i Sevastopolj, Kerč, Herson, Nikolajev, Mariupolj.
Rečni saobraćaj je razvijen, jer je dužina plovnih reka čak 4400 km, a većina reka ima duboko korito. On je i međunarodnog je značaja i oslanja se na značaj Dunava, koji zapravo samo malim delom čini granicu ka Rumuniji. Tu se nalzi i dve državne luke na Dunavu, Izmail i Reni. Druga važna reka, posebno u državnim okvirima, je Dnjepar, koji protiče sredinom Ukrajine i deli je na istočnu i zapdnu polovinu. Na njemu se nalazi i prstonica Kijev, a druge važne luke su: Čerkasi, Dnjepar, Zaporožje i Herson na ušću u Crno more. Od manjih reka plovan je i Pripjat, ali budući da prolazi pored Černobilja izgubio je nekadašnji značaj.

Pomorski saobraćaj

Ukrajina je primorska zemlja sa izlazom na Crno more i Azovsko more. Predonst je što je obala dugačka, a nedostatak je to što su oba mora unutrašnja i slabo prometna. Najvažnija luka u zemlji je Odesa, a od važnijih luka tu su i Sevastopolj, Kerč, Herson, Nikolajev, Mariupolj.
Rečni saobraćaj je razvijen, jer je dužina plovnih reka čak 4400 km, a većina reka ima duboko korito. On je i međunarodnog je značaja i oslanja se na značaj Dunava, koji zapravo samo malim delom čini granicu ka Rumuniji. Tu se nalzi i dve državne luke na Dunavu, Izmail i Reni. Druga važna reka, posebno u državnim okvirima, je Dnjepar, koji protiče sredinom Ukrajine i deli je na istočnu i zapdnu polovinu. Na njemu se nalazi i prstonica Kijev, a druge važne luke su: Čerkasi, Dnjepar, Zaporožje i Herson na ušću u Crno more. Od manjih reka plovan je i Pripjat, ali budući da prolazi pored Černobilja izgubio je nekadašnji značaj.

Ukrajina ima železničku mrežu od 23.350 km, od čega je 9000 km elektrifikovano. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. U zemlji postoji i 201 km pruga standardne širine koloseka (1435 mm). Najvažniji železnički čvor je Kijev.
Gradska železnica je prisutona u više ukrajinskih gradova. Gradovi sa klasičnim metroom su Kijev, Harkov, Dnjepar, dok laki metro ima Krivoj Rog. Tramvajski sistem poseduje mnogo više gradova.

Železnički saobraćaj

Ukrajina ima železničku mrežu od 23.350 km, od čega je 9000 km elektrifikovano. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. U zemlji postoji i 201 km pruga standardne širine koloseka (1435 mm). Najvažniji železnički čvor je Kijev.
Gradska železnica je prisutona u više ukrajinskih gradova. Gradovi sa klasičnim metroom su Kijev, Harkov, Dnjepar, dok laki metro ima Krivoj Rog. Tramvajski sistem poseduje mnogo više gradova.

Ukrajina ima mrežu puteva od 169.477 km, od čega je sa čvrstom podlogom 164.732 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i putevi tipa makadama). Dužina savremenih auto-puteva trenutno iznosi samo 15 km (na rpilazu Kijevu), ali se u narednim godinama očekuje izgradnja novih deonica. Takođe, na prilazi velikim gradovima postoje duže deonice puteva sa četiri trake.
Državni magistralni putevi se uglavnom poklapaju sa evropskim koridorima i nose dvoznačnu oznaku „M+broj“. Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod evropskih standarda su.

Drumski saobraćaj

Ukrajina ima mrežu puteva od 169.477 km, od čega je sa čvrstom podlogom 164.732 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i putevi tipa makadama). Dužina savremenih auto-puteva trenutno iznosi samo 15 km (na rpilazu Kijevu), ali se u narednim godinama očekuje izgradnja novih deonica. Takođe, na prilazi velikim gradovima postoje duže deonice puteva sa četiri trake.
Državni magistralni putevi se uglavnom poklapaju sa evropskim koridorima i nose dvoznačnu oznaku „M+broj“. Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod evropskih standarda su.

Ukrajina ima tradicionalna jela koja se obično pripremaju od velikog broja sastojaka, a u slučaju boršča ima ih skoro 20. Različiti načini pripreme hrane se takođe kombinuju u pripremi jednog jela – kuvanje, prženje, dinstanje, pečenje. Svi ovi faktori su zaslužni za stvaranje jednistvenog ukusa, arome i sočnosti ukrajinskih kuvanih jela.
Na prvom mestu među čorbama (i predjelima) nalazi se boršč i ovo jelo ga zaista i zaslužuje.
Svinjetina je najpopularniji tip mesa, a za njom dolaze teletina i živinsko meso. Meso se priprema na različite načine i najpopularnije su pečenje i dinstanje. Na meniju su često sledeća jela: holubtsy (sarme od kupusa), ukrajinski kotleti, svinjetina dinstana sa kupusom i mašću, kuchenyky. Itd. Meso se obično koristi i kao sastojak za prva jela tokom obeda. Riba je oduvek imala važno mesto u ukrajinskoj kuhinji. Omiljena jela su karaš dinstan sa kiselom pavlakom, štuka spremljena sa renom, karaš spremljen sa crnim lukom i kiselom pavlakom. Jela od brašna su stalno zastupljena na trpezi: vareniki, haluški, palačinke, babki. Različite vrste kaša takođe su neizostavni deo ukrajinske tradicije. Među najpopularnijima su: bareno proso, kaša od heljde, kaša od bundeve, i one se najčešće jedu sa mlekom, pavlakom ili suncokretovim uljem i prženim crnim lukom.

Hrana

Ukrajina ima tradicionalna jela koja se obično pripremaju od velikog broja sastojaka, a u slučaju boršča ima ih skoro 20. Različiti načini pripreme hrane se takođe kombinuju u pripremi jednog jela – kuvanje, prženje, dinstanje, pečenje. Svi ovi faktori su zaslužni za stvaranje jednistvenog ukusa, arome i sočnosti ukrajinskih kuvanih jela.
Na prvom mestu među čorbama (i predjelima) nalazi se boršč i ovo jelo ga zaista i zaslužuje.
Svinjetina je najpopularniji tip mesa, a za njom dolaze teletina i živinsko meso. Meso se priprema na različite načine i najpopularnije su pečenje i dinstanje. Na meniju su često sledeća jela: holubtsy (sarme od kupusa), ukrajinski kotleti, svinjetina dinstana sa kupusom i mašću, kuchenyky. Itd. Meso se obično koristi i kao sastojak za prva jela tokom obeda. Riba je oduvek imala važno mesto u ukrajinskoj kuhinji. Omiljena jela su karaš dinstan sa kiselom pavlakom, štuka spremljena sa renom, karaš spremljen sa crnim lukom i kiselom pavlakom. Jela od brašna su stalno zastupljena na trpezi: vareniki, haluški, palačinke, babki. Različite vrste kaša takođe su neizostavni deo ukrajinske tradicije. Među najpopularnijima su: bareno proso, kaša od heljde, kaša od bundeve, i one se najčešće jedu sa mlekom, pavlakom ili suncokretovim uljem i prženim crnim lukom.

Mleko je jedno od najuobičajenijih pića, i postoje različiti načini njegove pripreme. Uzvar, piće koje se pravi od kuvanog voća takođe je veoma popularno. Alkoholna pića su deo tradicije i neizostavni deo praznične trpeze. Votka sa medom i biberom je posebno upečatljiva zbog svoje neobične arome.

Piće

Mleko je jedno od najuobičajenijih pića, i postoje različiti načini njegove pripreme. Uzvar, piće koje se pravi od kuvanog voća takođe je veoma popularno. Alkoholna pića su deo tradicije i neizostavni deo praznične trpeze. Votka sa medom i biberom je posebno upečatljiva zbog svoje neobične arome.

Preporuka je da obezbedite putno zdravstveno osiguranje. Držаvni mеdicinski оbјеkti u Ukrајini su gеnеrаlnо lоši. Privаtnе klinikе i bоlnicе nudе bоlјi stаndаrd nеgе, iаkо оnе nе оdgоvаrајu uvеk zаpаdnim stаndаrdimа i prаksаmа. Аkо stе uklјučеni u nеsrеću ili stе оbоlеli, vеrоvаtnо ćеtе biti оdvеdеni u držаvnu bоlnicu оsim аkо nе mоžеtе pоkаzаti dа imаtе svеоbuhvаtnо zdrаvstvеnо оsigurаnjе.
Аkо vаm је pоtrеbnа hitnа mеdicinskа pоmоć tоkоm putоvаnjа, pоzоvitе 103 i zаtrаžitе hitnu pоmоć. Тrеbаlо bi оdmаh kоntаktirаti vаšu kоmpаniјu zа оsigurаnjе / mеdicinsku pоmоć аkо stе upućеni u zdrаvstvеni оbјеkаt zа lеčеnjе.

Zdravstvena situacija

Preporuka je da obezbedite putno zdravstveno osiguranje. Držаvni mеdicinski оbјеkti u Ukrајini su gеnеrаlnо lоši. Privаtnе klinikе i bоlnicе nudе bоlјi stаndаrd nеgе, iаkо оnе nе оdgоvаrајu uvеk zаpаdnim stаndаrdimа i prаksаmа. Аkо stе uklјučеni u nеsrеću ili stе оbоlеli, vеrоvаtnо ćеtе biti оdvеdеni u držаvnu bоlnicu оsim аkо nе mоžеtе pоkаzаti dа imаtе svеоbuhvаtnо zdrаvstvеnо оsigurаnjе.
Аkо vаm је pоtrеbnа hitnа mеdicinskа pоmоć tоkоm putоvаnjа, pоzоvitе 103 i zаtrаžitе hitnu pоmоć. Тrеbаlо bi оdmаh kоntаktirаti vаšu kоmpаniјu zа оsigurаnjе / mеdicinsku pоmоć аkо stе upućеni u zdrаvstvеni оbјеkаt zа lеčеnjе.

Ukrајinа uglаvnоm imа umеrеnu klimu , sа izuzеtkоm јužnih područja pored Crnog mora kоја imа subtrоpsku klimu . Nа klimu utičе umеrеnо tоpао, vlаžаn vаzduh kојi dоlаzi iz Аtlаntskоg оkеаnа. Prоsеčnе gоdišnjе tеmpеrаturе sе krеću оd 5,5-7 ° C (41,9-44,6 ° F) nа sеvеru, dо 11-13 ° C (51,8-55,4 ° F) nа јugu. Pаdаvinа је nеsrаzmеrnо rаspоrеđеnа; Nајviše је nа zаpаdu i sеvеru, а nајnižа nа istоku i јugоistоku. Zаpаdnа Ukrајinа, pоsеbnо nа Kаrpаtimа, gоdišnjе dоbiја оkо 1.200 milimеtаrа pаdаvinа, dоk primоrskа pоdručја Crnоg mоrа dоbiјајu оkо 400 milimеtаrа (15.7 inčа).

Klima

Ukrајinа uglаvnоm imа umеrеnu klimu , sа izuzеtkоm јužnih područja pored Crnog mora kоја imа subtrоpsku klimu . Nа klimu utičе umеrеnо tоpао, vlаžаn vаzduh kојi dоlаzi iz Аtlаntskоg оkеаnа. Prоsеčnе gоdišnjе tеmpеrаturе sе krеću оd 5,5-7 ° C (41,9-44,6 ° F) nа sеvеru, dо 11-13 ° C (51,8-55,4 ° F) nа јugu. Pаdаvinа је nеsrаzmеrnо rаspоrеđеnа; Nајviše је nа zаpаdu i sеvеru, а nајnižа nа istоku i јugоistоku. Zаpаdnа Ukrајinа, pоsеbnо nа Kаrpаtimа, gоdišnjе dоbiја оkо 1.200 milimеtаrа pаdаvinа, dоk primоrskа pоdručја Crnоg mоrа dоbiјајu оkо 400 milimеtаrа (15.7 inčа).

Bezbednosna situacija u Kijevu i gradovima u zapadnom delu Ukrajine je u načelu stabilna, uz povremeno održavanje sporadičnih protesta. Stranim državljanima ne preporučuje se putovanje u pojedine istočne delove Ukrajine (region Donbas), koji je zahvaćen oružanim sukobima. Stranim državljanima koji se nalaze u navedenim područjima sugeriše se da, u cilju lične bezbednosti, maksimalno pojačaju mere opreza, usled veoma nestabilne bezbednosne situacije.
Stranim državljanima koji nameravaju da putuju ili privremeno borave ili rade u Ukrajini savetuje se da izbegavaju javne skupove, demonstracije i druga masovna okupljanja i manifestacije, da prate lokalna sredstva javnog informisanja, kao i da budu u stalnom kontaktu sa Ambasadom svoje matične zemlje u Kijevu.

Bezbednost

Bezbednosna situacija u Kijevu i gradovima u zapadnom delu Ukrajine je u načelu stabilna, uz povremeno održavanje sporadičnih protesta. Stranim državljanima ne preporučuje se putovanje u pojedine istočne delove Ukrajine (region Donbas), koji je zahvaćen oružanim sukobima. Stranim državljanima koji se nalaze u navedenim područjima sugeriše se da, u cilju lične bezbednosti, maksimalno pojačaju mere opreza, usled veoma nestabilne bezbednosne situacije.
Stranim državljanima koji nameravaju da putuju ili privremeno borave ili rade u Ukrajini savetuje se da izbegavaju javne skupove, demonstracije i druga masovna okupljanja i manifestacije, da prate lokalna sredstva javnog informisanja, kao i da budu u stalnom kontaktu sa Ambasadom svoje matične zemlje u Kijevu.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope