Švedska

Објави putovanjeonline

Švedska je nordijska zemlja u Skandinaviji, u severnoj Evropi. Graniči se sa Norveškom na zapadu, Finskom na severoistoku. Na jugozapadu Eresundski most spaja Švedsku sa Danskom. Skagerak moreuz je na jugozapadu, Baltičko more i Botnijski zaliv su na istoku. Švedska ima relativno malo stanovnika, i poznata je po velikim mirnim šumama i planinskom divljinom. Glavni grad je Stockholm, koji je i najveći grad Švedske. Drugi veći gradovi su Göteborg, Malmö, Uppsala, Linköping, Västerås, Örebro, Nyköping, Helsingborg i Jönköping.

Ostale činjenice

Glavni grad: Stokholm
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 10,120,242
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 450,295 km2
Pozivni kod: +46
Zvanični jezik: Švedski
ISO 3166 code: SE
Članica EU
Internet oznaka: .se

Zastava

Grb

Glavni grad: Stokholm
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 10,120,242
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 450,295 km2
Pozivni kod: +46
Zvanični jezik: Švedski
ISO 3166 code: SE
Članica EU
Internet oznaka: .se

Valuta: Švedska kruna
Inflacija:  1,9%
Kod: SEK
Kovanice: 1 kr, 2 kr, 5 kr, 10 kr
Mala jedinica:  1/100 öre
Novčanice: 20 kr, 50 kr, 100 kr, 200 kr, 500 kr
U Švedskoj je široka primena platnih kartica. Plaćanja se obavljaju na mnogim mestima isključivo platnim karticama i nije moguće plaćanje u kešu. U mnogim prodavnicama ne primaju keš, plaćanje je moguće samo platnim karticama. Kupovina karata za autobuse, vozove ili avion moguća je samo platnim karticama.

Important: Coming out of the circulation of feed SEK - Crown ...

Novac

Valuta: Švedska kruna
Inflacija:  1,9%
Kod: SEK
Kovanice: 1 kr, 2 kr, 5 kr, 10 kr
Mala jedinica:  1/100 öre
Novčanice: 20 kr, 50 kr, 100 kr, 200 kr, 500 kr
U Švedskoj je široka primena platnih kartica. Plaćanja se obavljaju na mnogim mestima isključivo platnim karticama i nije moguće plaćanje u kešu. U mnogim prodavnicama ne primaju keš, plaćanje je moguće samo platnim karticama. Kupovina karata za autobuse, vozove ili avion moguća je samo platnim karticama.

U Švedskoj postoji veliki broj avio-kompanija, od kojih je najpoznatije preduzeće „Skandinejvijan erlajns sistem“ ili kraće i poznatije „SAS“, koje zajedničko glavno avio-preduzeće i za Dansku i Norvešku. U zemlji postoji čak 255 zvanično upisanih aerodroma od toga 49 uvršteno je na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Zbog izolovanosti mnogih delova zemlje čak 41 aerodrom ima stalne linije za prevoz putnika, i to najveći deo njih samo ka Stokholmu ili leti čarter linije do turističkih odredišta. Svega nekoliko aerodroma ima stalne međunarodne linije i mogu se smatrati velikim za državu. To su:
Aerodrom „Arlanda“ u Stokholmu – ARN
Aerodrom „Broma“ u Stokholmu – BMA
Aerodrom „Skavsta“ u Nićepingu – NYO
Aerodrom „Geteborg-Grad“ u Geteborgu – GSE
Aerodrom „Geteborg-Landveter“ u Geteborgu – GOT
Aerodrom „Malme“ u Malmeu – MMX
Aerodrom „Umeo“ u Umeu – UME
Najvažnije vazduhoplovno čvorište u Švedskoj je stokholmski Aerodrom „Arlanda“, koji se nalazi na 40 km sevevno od grada. Drugi po važnosti je Aerodrom „Geteborg-Landveter“.

Avio saobraćaj

U Švedskoj postoji veliki broj avio-kompanija, od kojih je najpoznatije preduzeće „Skandinejvijan erlajns sistem“ ili kraće i poznatije „SAS“, koje zajedničko glavno avio-preduzeće i za Dansku i Norvešku. U zemlji postoji čak 255 zvanično upisanih aerodroma od toga 49 uvršteno je na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Zbog izolovanosti mnogih delova zemlje čak 41 aerodrom ima stalne linije za prevoz putnika, i to najveći deo njih samo ka Stokholmu ili leti čarter linije do turističkih odredišta. Svega nekoliko aerodroma ima stalne međunarodne linije i mogu se smatrati velikim za državu. To su:
Aerodrom „Arlanda“ u Stokholmu – ARN
Aerodrom „Broma“ u Stokholmu – BMA
Aerodrom „Skavsta“ u Nićepingu – NYO
Aerodrom „Geteborg-Grad“ u Geteborgu – GSE
Aerodrom „Geteborg-Landveter“ u Geteborgu – GOT
Aerodrom „Malme“ u Malmeu – MMX
Aerodrom „Umeo“ u Umeu – UME
Najvažnije vazduhoplovno čvorište u Švedskoj je stokholmski Aerodrom „Arlanda“, koji se nalazi na 40 km sevevno od grada. Drugi po važnosti je Aerodrom „Geteborg-Landveter“.

Švedska je primorska zemlja sa veoma dugim izlazom na Baltičko i Severno more, kao i njihove veze, moreuze Skagerak i Kategat. Država ima veoma povoljan položaj, jer je njena obala u središnjem položaju među Nordijskim zemljama. Zahvaljujući tome kroz istoriju Švedska je bila glavna sila u ovom delu Evrope. Sva tri velika švedska grada Stokholm, Geteborg, Malme su i važne luke.
Važne luke su i: Halmstad, Helsingborg, Karlshamn, Kalmar, Norćeping, Jevle, Sundsval, Umeo.
Unutrašnji vodni saobraćaj Švedske je razvijen i dug (2.052 km dužine). Posebno je značajan prevoz po velikim švedskim jezerima u središnjem delu zemlje (Vener, Veter, Jelmar). U državi postoji i niz kanala, najčešće građenih kao veze između jezera. Najvažnije unutrašnje (jezerske) luke su Jenćeping, Erebro i Vesteros.

Pomorski saobraćaj

Švedska je primorska zemlja sa veoma dugim izlazom na Baltičko i Severno more, kao i njihove veze, moreuze Skagerak i Kategat. Država ima veoma povoljan položaj, jer je njena obala u središnjem položaju među Nordijskim zemljama. Zahvaljujući tome kroz istoriju Švedska je bila glavna sila u ovom delu Evrope. Sva tri velika švedska grada Stokholm, Geteborg, Malme su i važne luke.
Važne luke su i: Halmstad, Helsingborg, Karlshamn, Kalmar, Norćeping, Jevle, Sundsval, Umeo.
Unutrašnji vodni saobraćaj Švedske je razvijen i dug (2.052 km dužine). Posebno je značajan prevoz po velikim švedskim jezerima u središnjem delu zemlje (Vener, Veter, Jelmar). U državi postoji i niz kanala, najčešće građenih kao veze između jezera. Najvažnije unutrašnje (jezerske) luke su Jenćeping, Erebro i Vesteros.

Švedska ima železničku mrež ukupne dužine oko 12.821 km standardne širine koloseka koloseka (1435 mm). Od toga pod upravom državnih železnica je 9.227 km, dok je ostatak od 3.594 km u privatnom vlasništvu. Elektrifikovano je 7.918 km, a 1.152 km su železnice duplog koloseka. Pored toga, postoji 221 km pruga uskog koloseka (891 mm). Železnica je savremena, čak i ona koja saobraća do najmanjih mesta.
Najveće čvorište je Stokholm. Stokholm, Geteborg i Malme su međusobno povezani prugama, po kojima saobraćaju vozovi velikih brzina (do 200 km/čas, u budućnosti i od 250 km/čas). Gradska železnica je prisutna u većim gradovima, u Stokholmu, Geteborgu i Malmeu.

Železnički saobraćaj

Švedska ima železničku mrež ukupne dužine oko 12.821 km standardne širine koloseka koloseka (1435 mm). Od toga pod upravom državnih železnica je 9.227 km, dok je ostatak od 3.594 km u privatnom vlasništvu. Elektrifikovano je 7.918 km, a 1.152 km su železnice duplog koloseka. Pored toga, postoji 221 km pruga uskog koloseka (891 mm). Železnica je savremena, čak i ona koja saobraća do najmanjih mesta.
Najveće čvorište je Stokholm. Stokholm, Geteborg i Malme su međusobno povezani prugama, po kojima saobraćaju vozovi velikih brzina (do 200 km/čas, u budućnosti i od 250 km/čas). Gradska železnica je prisutna u većim gradovima, u Stokholmu, Geteborgu i Malmeu.

Ukupna dužina glavnih puteva u Švedskoj je bila 210.760 km, od toga je 162.707 km sa tvrdom podlogom. Dužina auto-puteva u državi je 1.428 km, što je malo za zemlju veličine Švedske, ali razumljivo s obzirom na retku naseljenost, pogotovo njene severne polovine. Zbog toga su uglavnom izgrađeni u južnoj polovini zemlje, a to važi i za magistralne puteve – uglavnom su smešteni u južnoj Švedskoj i duž obala Baltika.
Glavni putevi u Švedskoj se uglavnom poklapaju sa evropskim saobraćajnim koridorima i nose brojčanu oznaku od 1 do 99. Njihova ukupna dužina je 8.769 km. „Brojevi“ puteva rastu od juga ka severu.

Drumski saobraćaj

Ukupna dužina glavnih puteva u Švedskoj je bila 210.760 km, od toga je 162.707 km sa tvrdom podlogom. Dužina auto-puteva u državi je 1.428 km, što je malo za zemlju veličine Švedske, ali razumljivo s obzirom na retku naseljenost, pogotovo njene severne polovine. Zbog toga su uglavnom izgrađeni u južnoj polovini zemlje, a to važi i za magistralne puteve – uglavnom su smešteni u južnoj Švedskoj i duž obala Baltika.
Glavni putevi u Švedskoj se uglavnom poklapaju sa evropskim saobraćajnim koridorima i nose brojčanu oznaku od 1 do 99. Njihova ukupna dužina je 8.769 km. „Brojevi“ puteva rastu od juga ka severu.

Osnova švedske kulinarske kulture su specijaliteti iz kvalitetnih namirnica, pre svega lososa, haringe i ostalih vrsta ribe, te divljači, šumskih plodova i gljiva. Riba i meso su oduvijek igrali presudnu ulogu u prehrani Šveđana. Nedostatak svežeg povrća i drugih namirnica tokom dugih polarnih zima morao je da se odrazi i na tradicionalne recepture. Na tipičnom švedskom meniju sigurno će se naći mesne kuglice kotbular, haringa u salamuri, osušen i usoljen losos, rečni rakovi, sarmice od zelja kaldolmar, supa od graška, kuglice od krompira punjene svinjetinom kropkakor, kobasice falukorv iz mesta Faluna, kao i jansons frestelse ili ti jelo od krompira sa belim lukom, inćunima i pavlakom. Tipičan švedski hleb se zove knekebrot, a kao desert su česte palačinke, crni puding, pite od jabuka, brusnice ili borovnice, ili mafini i musli.

Hrana

Osnova švedske kulinarske kulture su specijaliteti iz kvalitetnih namirnica, pre svega lososa, haringe i ostalih vrsta ribe, te divljači, šumskih plodova i gljiva. Riba i meso su oduvijek igrali presudnu ulogu u prehrani Šveđana. Nedostatak svežeg povrća i drugih namirnica tokom dugih polarnih zima morao je da se odrazi i na tradicionalne recepture. Na tipičnom švedskom meniju sigurno će se naći mesne kuglice kotbular, haringa u salamuri, osušen i usoljen losos, rečni rakovi, sarmice od zelja kaldolmar, supa od graška, kuglice od krompira punjene svinjetinom kropkakor, kobasice falukorv iz mesta Faluna, kao i jansons frestelse ili ti jelo od krompira sa belim lukom, inćunima i pavlakom. Tipičan švedski hleb se zove knekebrot, a kao desert su česte palačinke, crni puding, pite od jabuka, brusnice ili borovnice, ili mafini i musli.

Kao piće, neprevaziđeno je mleko, pa je Švedska broj jedan u njegovoj potrošnji na celom svetu, a vrlo blizu su mu i kiselo mleko ili jogurt. Šveđani veoma cene i dobru kafu, dok je među alkoholnim pićima kod njih najzastupljenije kuvano vino ili glog, uz nezaobilazbu kraljicu svih hedonističkih svetkovina na severu Evrope – „Absolut“ votku.

Piće

Kao piće, neprevaziđeno je mleko, pa je Švedska broj jedan u njegovoj potrošnji na celom svetu, a vrlo blizu su mu i kiselo mleko ili jogurt. Šveđani veoma cene i dobru kafu, dok je među alkoholnim pićima kod njih najzastupljenije kuvano vino ili glog, uz nezaobilazbu kraljicu svih hedonističkih svetkovina na severu Evrope – „Absolut“ votku.

Zdravstvena situacija u Švedskoj je povoljna. Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Zdravstvena situacija

Zdravstvena situacija u Švedskoj je povoljna. Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Vеćinа Švеdskе imа umеrеnu klimu, uprkоs njеnој sеvеrnој gеоgrаfskој širini, sа vеćinоm čеtiri rаzličitа gоdišnjа dоbа i blаgim tеmpеrаturаmа tоkоm cеlе gоdinе. Zimа nа krајnjеm јugu је оbičnо slаbа i sаmо sе mаnifеstuје krоz nеkе krаćе pеriоdе sа snеgоm i pоd-nultim tеmpеrаturаmа, а јеsеn sе mоžе prеtvоriti u prоlеćе, bеz pоsеbnоg zimskоg pеriоdа. Zеmlја sе mоžе pоdеliti nа tri vrstе klimе: nајјužniјi deо imа оkеаnsku klimu, cеntrаlni deо imа vlаžnu kоntinеntаlnu klimu, а nајsеvеrniјi deо imа subаrctičnu klimu . Меđutim, Švеdskа је mnоgо tоpliја i suvljа оd drugih mеstа nа sličnој gеоgrаfskој širini, pа čаk i јužnо, uglаvnоm zbоg kоmbinаciје Zаlivskоg tоkа i gеnеrаlnоg zаpаdnоg  vеtrа, izаzvаnоg prаvcеm rоtаciје plаnеtе Zеmlје. Kоntinеntаlnа zаpаdnа оbаlа (kојој pripаdа svа Skаndinаviја, kао zаpаdni dео еvrоаziјskоg kоntinеntа ) su znаčајnо tоpliје оd kоntinеntаlnih istоčnih оbаlа. Zbоg svоје vеlikе širinе, dužinа dnеvnоg svеtlа znаtnо vаrirа. U glаvnоm grаdu, Stоckhоlm , dnеvnо svеtlо trаје višе оd 18 sаti krајеm јunа, аli sаmо оkо 6 sаti krајеm dеcеmbrа. Cеlа zеmlја imа prоsеčnu tеmpеrаturu u јulu u rаspоnu оd + 15,0 C dо + 17,5 C (rаzlikа оd 2,5 stеpеni), а јаnuаrskе prоsеčnе tеmpеrаturе vаrirајu оd tаčkе smrzаvаnjа dо – 15 C duž grаnicе sа Finskоm (rаzlikа оd 15 stеpеni).

Klima

Vеćinа Švеdskе imа umеrеnu klimu, uprkоs njеnој sеvеrnој gеоgrаfskој širini, sа vеćinоm čеtiri rаzličitа gоdišnjа dоbа i blаgim tеmpеrаturаmа tоkоm cеlе gоdinе. Zimа nа krајnjеm јugu је оbičnо slаbа i sаmо sе mаnifеstuје krоz nеkе krаćе pеriоdе sа snеgоm i pоd-nultim tеmpеrаturаmа, а јеsеn sе mоžе prеtvоriti u prоlеćе, bеz pоsеbnоg zimskоg pеriоdа. Zеmlја sе mоžе pоdеliti nа tri vrstе klimе: nајјužniјi deо imа оkеаnsku klimu, cеntrаlni deо imа vlаžnu kоntinеntаlnu klimu, а nајsеvеrniјi deо imа subаrctičnu klimu . Меđutim, Švеdskа је mnоgо tоpliја i suvljа оd drugih mеstа nа sličnој gеоgrаfskој širini, pа čаk i јužnо, uglаvnоm zbоg kоmbinаciје Zаlivskоg tоkа i gеnеrаlnоg zаpаdnоg  vеtrа, izаzvаnоg prаvcеm rоtаciје plаnеtе Zеmlје. Kоntinеntаlnа zаpаdnа оbаlа (kојој pripаdа svа Skаndinаviја, kао zаpаdni dео еvrоаziјskоg kоntinеntа ) su znаčајnо tоpliје оd kоntinеntаlnih istоčnih оbаlа. Zbоg svоје vеlikе širinе, dužinа dnеvnоg svеtlа znаtnо vаrirа. U glаvnоm grаdu, Stоckhоlm , dnеvnо svеtlо trаје višе оd 18 sаti krајеm јunа, аli sаmо оkо 6 sаti krајеm dеcеmbrа. Cеlа zеmlја imа prоsеčnu tеmpеrаturu u јulu u rаspоnu оd + 15,0 C dо + 17,5 C (rаzlikа оd 2,5 stеpеni), а јаnuаrskе prоsеčnе tеmpеrаturе vаrirајu оd tаčkе smrzаvаnjа dо – 15 C duž grаnicе sа Finskоm (rаzlikа оd 15 stеpеni).

Švedska je generalno bezbedna zemlja. Uočen je blagi porast kriminala. U Malmeu i Geteburgu povećan je nivo kriminala i uočen je kriminal vezan za bande uključujući pucnjeve i eksplozije. Preporučuje se uobičajni oprez, u većim gradovima obratiti paznju na lične stvari i dokumenta, moguće džeparenje.

Bezbednost

Švedska je generalno bezbedna zemlja. Uočen je blagi porast kriminala. U Malmeu i Geteburgu povećan je nivo kriminala i uočen je kriminal vezan za bande uključujući pucnjeve i eksplozije. Preporučuje se uobičajni oprez, u većim gradovima obratiti paznju na lične stvari i dokumenta, moguće džeparenje.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope