Švajcarska

Објави putovanjeonline

Švajcarska, zemlja prelepih planina, jezera, pašnjaka, netaknute bogate prirode. Živeći u harmoniji sa prirodom, Švajcarci su uspeli da od nje uzmu ono najbolje i naprave čuvene sireve i slatkiše, a od bogate ponude krompira, goveđeg i svinjskog mesa vrsne specijalitete. Švajcarska je federalna parlamentarna republika u srednjoj i zapadnoj Evropi. Čini je 26 kantona i grad Bern, koji je sjedište federalnih vlasti. Švajcarska se graniči sa Italijom na jugu, Francuskom na zapadu, Nemačkom na severu i Austrijom i Lihtenštajnom na istoku. Švajcarska je veoma važna tranzitna država za ljude i robu koji putuju ka unutrašnjosti Evropske unije. Zbog svog geografskog položaja, Švajcarska ima veliki značaj u međunarodnom saobrađaju sa posebno dobro razvijenom saobraćajnom infrastrukturom. Švajcarska ima više od 1.500 jezera.

Ostale činjenice

Glavni grad: Bern
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 8,401,120
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 41,285 km2
Pozivni kod: +41
Zvanični jezik: Nemački, Francuski, Italijanski
ISO 3166 code: CH
Internet oznaka: .ch

Zastava

Zastava

Grb Švajcarske

Grb

Glavni grad: Bern
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 8,401,120
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 41,285 km2
Pozivni kod: +41
Zvanični jezik: Nemački, Francuski, Italijanski
ISO 3166 code: CH
Internet oznaka: .ch

Valuta: Švajcarski franak
Inflacija:  0,8%
Kod: CHF
Kovanice: 5, 10 & 20 Rp./cts., ​12, 1, 2 & 5 francs
Mala jedinica:  1/100 Rapen (Rp)
Novčanice: 10, 20, 50, 100, 200 & 1,000 francs
Moguće je koristiti međunarodne platne kartice VISA, DINERS MASTERCARD itd.

100 Swiss Francs banknote (9th Series) - Exchange yours for cash today

Novac

Valuta: Švajcarski franak
Inflacija:  0,8%
Kod: CHF
Kovanice: 5, 10 & 20 Rp./cts., ​12, 1, 2 & 5 francs
Mala jedinica:  1/100 Rapen (Rp)
Novčanice: 10, 20, 50, 100, 200 & 1,000 francs
Moguće je koristiti međunarodne platne kartice VISA, DINERS MASTERCARD itd.

Aerodromi za međunarodni putnički saobraćaj u Švajcarskoj su u Cirihu, Bazelu i Ženevi. Sa više od 20 miliona putnika godišnje, Aerodrom Cirih je postao glavna saobraćajna kapija Švajcarske. Mnoge avionske kompanije lete za Cirih, kao npr. Amerikan erlajns, Lufthanza ili Iberija. Ostali međunarodni aerodromi Švajcarske su Aerodrom Bazel i Aerodrom Ženeva.

Avio saobraćaj

Aerodromi za međunarodni putnički saobraćaj u Švajcarskoj su u Cirihu, Bazelu i Ženevi. Sa više od 20 miliona putnika godišnje, Aerodrom Cirih je postao glavna saobraćajna kapija Švajcarske. Mnoge avionske kompanije lete za Cirih, kao npr. Amerikan erlajns, Lufthanza ili Iberija. Ostali međunarodni aerodromi Švajcarske su Aerodrom Bazel i Aerodrom Ženeva.

Švajcarska je kontinentalna država, tako da ne poseduje luke na moru. Kroz Švajcarsku teče reka Rajna, važan vodeni put koji povezuje Švajcarsku sa Atlantskim okeanom. Jedina međunarodna luka Švajcarske se nalazi u Bazelu na Rajni.

Pomorski saobraćaj

Švajcarska je kontinentalna država, tako da ne poseduje luke na moru. Kroz Švajcarsku teče reka Rajna, važan vodeni put koji povezuje Švajcarsku sa Atlantskim okeanom. Jedina međunarodna luka Švajcarske se nalazi u Bazelu na Rajni.

Švajcarska ima jednu od najgušćih železničkih mreža (sa oko 3.652 km pruga) na svetu, od čega samo 11 km nije elektrifikovano. Sa ukupnom dužinom od 3.007 km, Savezne Železnice Švajcarske (SBB) povezuje i najudaljenije delove Švajcarske. Ostatak železničke mreže se nalazi u rukama drugih železničkih kompanija. Prosečno svaki Švajcarac ili Švajcarkinja, vozi se 47 puta vozom na prosečnoj dužini od 42 km, čime su Švajcarci, posle Japanaca, nacija koja se najviše prevozi vozom.

Železnički saobraćaj

Švajcarska ima jednu od najgušćih železničkih mreža (sa oko 3.652 km pruga) na svetu, od čega samo 11 km nije elektrifikovano. Sa ukupnom dužinom od 3.007 km, Savezne Železnice Švajcarske (SBB) povezuje i najudaljenije delove Švajcarske. Ostatak železničke mreže se nalazi u rukama drugih železničkih kompanija. Prosečno svaki Švajcarac ili Švajcarkinja, vozi se 47 puta vozom na prosečnoj dužini od 42 km, čime su Švajcarci, posle Japanaca, nacija koja se najviše prevozi vozom.

Švajcarske je država koja ima jednu od najrazvijenih mreža auto-puteva na svetu. Većina stanovnika živi manje od 10 km od najbližeg izlaza na auto-put. Dužina svih puteva iznosi 71.011 km, od čega 1.638 km otpada na auto-puteve. Auto-putevi i drugi putevi označeni zelenim znakovima potpadaju pod režim obavezne naplate putarine koja se ostvaruje kroz kupovinu odgovarajuće vinjete za željeni vremenski period.

Drumski saobraćaj

Švajcarske je država koja ima jednu od najrazvijenih mreža auto-puteva na svetu. Većina stanovnika živi manje od 10 km od najbližeg izlaza na auto-put. Dužina svih puteva iznosi 71.011 km, od čega 1.638 km otpada na auto-puteve. Auto-putevi i drugi putevi označeni zelenim znakovima potpadaju pod režim obavezne naplate putarine koja se ostvaruje kroz kupovinu odgovarajuće vinjete za željeni vremenski period.

Vrste hrane koje se najčešće povezuju sa Švajcarskom su čokolade i sirevi. Švajcarska je postojbina oko 450 vrsta sireva Najpoznatije vrste su ementaler, grijer, vaherin, tilsiter i apenceler. Sirevi su glavni sastojak nacionalnih jela fondi i raklet.
Drugi poznati švajcarski recepti su: resti (jelo od pečenog rendanog krompira), musli (mešavina žita, sušenog voća i oraha), servela (vrsta kuvanih kobasica), bazelski hleb i biskviti, španski vetar (meringe) i dr.

Hrana

Vrste hrane koje se najčešće povezuju sa Švajcarskom su čokolade i sirevi. Švajcarska je postojbina oko 450 vrsta sireva Najpoznatije vrste su ementaler, grijer, vaherin, tilsiter i apenceler. Sirevi su glavni sastojak nacionalnih jela fondi i raklet.
Drugi poznati švajcarski recepti su: resti (jelo od pečenog rendanog krompira), musli (mešavina žita, sušenog voća i oraha), servela (vrsta kuvanih kobasica), bazelski hleb i biskviti, španski vetar (meringe) i dr.

Švajcarska važi kao postojbina apsinta. Apsint je alkoholno piće koje se proizvodi od anisa, pelena i šećera, a sadrži i do 72 procenta alkohola.Apsint se pije na specifičan način. U visoku čašu ulije se malo apsinta, a zatim se na kašičicu u kojoj je šećer, lagano doliva ledena voda, koja mora da polako kaplje u čašu s apsintom. Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu. Šećer služi za ublažavanje gorčine pelina, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar. Poznati čokoladni napitak Ovaltine takođe dolazi iz ove zemlje, iako nam je poznatiji iz američke kulture. Osim u tekućem obliku, upotrebljava se i kao slatki začin hlebu premazanom maslacem. Postoji i varijanta sa sladom umesto čokolade Ovomaltine. Rivella je hladni napitak sa surutkom.
Za zdrav izgled Švajcaraca zaslužan je i prirodan sok od jabuke (Apfelsaft) koji je omiljen i kod mlađe i kod starije populacije. Nešto žešća varijanta je jabukovača cidre.
Najpoznatija vinska vrsta je rizling, a od voća se rade i alkoholna pića poput Kirscha, Marca, Pflümlija i Williamsa.

Piće

Švajcarska važi kao postojbina apsinta. Apsint je alkoholno piće koje se proizvodi od anisa, pelena i šećera, a sadrži i do 72 procenta alkohola.Apsint se pije na specifičan način. U visoku čašu ulije se malo apsinta, a zatim se na kašičicu u kojoj je šećer, lagano doliva ledena voda, koja mora da polako kaplje u čašu s apsintom. Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu. Šećer služi za ublažavanje gorčine pelina, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar. Poznati čokoladni napitak Ovaltine takođe dolazi iz ove zemlje, iako nam je poznatiji iz američke kulture. Osim u tekućem obliku, upotrebljava se i kao slatki začin hlebu premazanom maslacem. Postoji i varijanta sa sladom umesto čokolade Ovomaltine. Rivella je hladni napitak sa surutkom.
Za zdrav izgled Švajcaraca zaslužan je i prirodan sok od jabuke (Apfelsaft) koji je omiljen i kod mlađe i kod starije populacije. Nešto žešća varijanta je jabukovača cidre.
Najpoznatija vinska vrsta je rizling, a od voća se rade i alkoholna pića poput Kirscha, Marca, Pflümlija i Williamsa.

Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Tel.hitne pomoći 144, za slučajeve trovanja 145. Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Zdravstvena situacija

Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Tel.hitne pomoći 144, za slučajeve trovanja 145. Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Klima u Švajcarskoj je umereno-kontinentalna, na planinama planinska, pretežno alpska. U umerenoj zoni Alpi imaju klimu koja se odlikuje niskom temperaturom zbog visine (oko 1º na visini od 200 m) i porastom padavina, naročito snega. Na većim visinama sneg je stalno prisutan. Zime na planinama su sa naizmeničnim suncem i snegom. Na padinama se stvaraju mikroklimatski uslovi, a u dolinama duvaju vetrovi, naročito tokom zime sa Alpa duva vetar zvani „fen“. Klima je veoma različita od mesta do mesta, od ledene na planinama do prijatne mediteranske klime na jugu Švajcarske. Leto je toplo i vlažno sa povremenom kišom što je veoma povoljno za pašnjake i ispašu stada, te je trava tokom celog leta zelena.Jesen je najčešće najsuvlje godišnje doba, ali vreme u Švajcarskoj je veoma promenljivo iz godine u godinu, tako da je veoma teško za predviđanje.

Klima

Klima u Švajcarskoj je umereno-kontinentalna, na planinama planinska, pretežno alpska. U umerenoj zoni Alpi imaju klimu koja se odlikuje niskom temperaturom zbog visine (oko 1º na visini od 200 m) i porastom padavina, naročito snega. Na većim visinama sneg je stalno prisutan. Zime na planinama su sa naizmeničnim suncem i snegom. Na padinama se stvaraju mikroklimatski uslovi, a u dolinama duvaju vetrovi, naročito tokom zime sa Alpa duva vetar zvani „fen“. Klima je veoma različita od mesta do mesta, od ledene na planinama do prijatne mediteranske klime na jugu Švajcarske. Leto je toplo i vlažno sa povremenom kišom što je veoma povoljno za pašnjake i ispašu stada, te je trava tokom celog leta zelena.Jesen je najčešće najsuvlje godišnje doba, ali vreme u Švajcarskoj je veoma promenljivo iz godine u godinu, tako da je veoma teško za predviđanje.

Bezbednosna situacija u Švajcarskoj je dobra, ima relativno malo kriminala. Treba se čuvati od krađa.
Kontakti sa policijom su na kantonalnom nivou. Pozivni brojevi za policiju su 112 i 117, pomoć na putu 140, za požar 118.

Bezbednost

Bezbednosna situacija u Švajcarskoj je dobra, ima relativno malo kriminala. Treba se čuvati od krađa.
Kontakti sa policijom su na kantonalnom nivou. Pozivni brojevi za policiju su 112 i 117, pomoć na putu 140, za požar 118.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope