Srbija

Објави putovanjeonline

Srbija je država locirana u središnjem delu Evropskog kontinenta. Srbija se na severu graniči s Mađarskom, na istoku s Rumunijom i Bugarskom, na jugu s Severnom Makedonijom i Albanijom, a na zapadu s Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. No, geografski, a i klimatski, jednim delom se ubraja i u mediteranske zemlje.

Ostale činjenice

Glavni grad: Beograd
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 7,111,024
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 88,361 km2
Pozivni kod: +381
Zvanični jezik: Srpski
ISO 3166 code: RS
Internet oznaka: .rs .срб

Zastava

Grb

Glavni grad: Beograd
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 7,111,024
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 88,361 km2
Pozivni kod: +381
Zvanični jezik: Srpski
ISO 3166 code: RS
Internet oznaka: .rs .срб

Valuta: Srpski dinar
Inflacija:  0,9%
Kod: RSD
Kovanice: 1, 2, 5, 10, 20 dinar
Mala jedinica:  1/100 para
Novčanice: 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000, 5000 dinara
Za plaćanje mogu se koristiti međunarodne kreditne kartice VISA, DINERS, MASTERCARD itd.

Novac

Valuta: Srpski dinar
Inflacija:  0,9%
Kod: RSD
Kovanice: 1, 2, 5, 10, 20 dinar
Mala jedinica:  1/100 para
Novčanice: 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000, 5000 dinara
Za plaćanje mogu se koristiti međunarodne kreditne kartice VISA, DINERS, MASTERCARD itd.

Srbija ima 39 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 6 od njih uvršteno na listu aerodroma sa IATA kodom:
Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd – BEG
Aerodrom „Batajnica“ Beograd – BJY
Aerodrom „Konstantin Veliki“ Niš – INI
Aerodrom „Ponikve“ Užice – UZC
Aerodrom „Morava“ Kraljevo – KVO
Aerodrom „Priština“ – PRN
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, udaljen 15 km od centra grada. Zbog izvarednog položaja očekuje se da u bliskoj budućnosti postane regionalni saobraćajni čvor.
U Srbiji su zvanično upisana i 4 heliodroma.

Avio saobraćaj

Srbija ima 39 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 6 od njih uvršteno na listu aerodroma sa IATA kodom:
Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd – BEG
Aerodrom „Batajnica“ Beograd – BJY
Aerodrom „Konstantin Veliki“ Niš – INI
Aerodrom „Ponikve“ Užice – UZC
Aerodrom „Morava“ Kraljevo – KVO
Aerodrom „Priština“ – PRN
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, udaljen 15 km od centra grada. Zbog izvarednog položaja očekuje se da u bliskoj budućnosti postane regionalni saobraćajni čvor.
U Srbiji su zvanično upisana i 4 heliodroma.

Srbija je kontinentna zemlja i stoga nema pomorskih luka. Od luka u okolnim zemljama najveći značaj za njenu privredu imaju luke Bar u Crnoj Gori i Solun u Grčkoj. Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja. Dužina rečnih vodenih puteva u Srbiji je 587 km. Svi plovni putevi u zemlji nalaze se u njenoj severnoj polovini i prvenstveno vezuju zemlju za region srednje Evrope.
Najvažniji vodeni put u Srbiji je reka Dunav, važan panevropski plovni put (Koridor 7) koji povezuje srednju Evropu sa oblašću Crnog mora. Pored Dunava celom dužinom toka u zemlji plovne su i reke Sava i Tisa, dok je reka Velika Morava plovna pri ušću (20 km). Od veštačkih vodnih tokova (kanala) plovan i kanal Dunav—Tisa—Dunav.

Pomorski saobraćaj

Srbija je kontinentna zemlja i stoga nema pomorskih luka. Od luka u okolnim zemljama najveći značaj za njenu privredu imaju luke Bar u Crnoj Gori i Solun u Grčkoj. Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja. Dužina rečnih vodenih puteva u Srbiji je 587 km. Svi plovni putevi u zemlji nalaze se u njenoj severnoj polovini i prvenstveno vezuju zemlju za region srednje Evrope.
Najvažniji vodeni put u Srbiji je reka Dunav, važan panevropski plovni put (Koridor 7) koji povezuje srednju Evropu sa oblašću Crnog mora. Pored Dunava celom dužinom toka u zemlji plovne su i reke Sava i Tisa, dok je reka Velika Morava plovna pri ušću (20 km). Od veštačkih vodnih tokova (kanala) plovan i kanal Dunav—Tisa—Dunav.

Srbiја imа 3.819 kilоmеtаrа žеlеzničkih prugа, оd kојih је 1.279 elektrificiranih, а 283 kilоmеtrе su dvоkolosečne prugе.
Ovo se odnosi na pruge standardne širine koloseka. Pored toga, postoje i pruge uskog koloseka, koje su danas van upotrebe ili se one koriste u posebne svrhe (turistička železnica poput „Šarganske osmice“). Glаvni žеlеznički čvоr је Bеоgrаd (а mаnji u Nišu), а nајvаžniје žеlјеznicе su: Bеоgrаd-Bаr (Crnа Gоrа) , Bеоgrаd-Šid-Zаgrеb (Hrvаtskа) / Bеоgrаd-Niš-Sоfiја (Bugаrskа) ( dео Pаnеvrоpskоg kоridоrа Ks ), Bеоgrаd-Subоticа-Budimpеštа (Маđаrskа) i Niš-Sоlun (Grčkа). Sa svim žеlеzničkim uslugama uprаvlја јаvnа žеlјеzničkа kоmpаniја, Žеlеznicе Srbiје .

Železnički saobraćaj

Srbiја imа 3.819 kilоmеtаrа žеlеzničkih prugа, оd kојih је 1.279 elektrificiranih, а 283 kilоmеtrе su dvоkolosečne prugе.
Ovo se odnosi na pruge standardne širine koloseka. Pored toga, postoje i pruge uskog koloseka, koje su danas van upotrebe ili se one koriste u posebne svrhe (turistička železnica poput „Šarganske osmice“). Glаvni žеlеznički čvоr је Bеоgrаd (а mаnji u Nišu), а nајvаžniје žеlјеznicе su: Bеоgrаd-Bаr (Crnа Gоrа) , Bеоgrаd-Šid-Zаgrеb (Hrvаtskа) / Bеоgrаd-Niš-Sоfiја (Bugаrskа) ( dео Pаnеvrоpskоg kоridоrа Ks ), Bеоgrаd-Subоticа-Budimpеštа (Маđаrskа) i Niš-Sоlun (Grčkа). Sa svim žеlеzničkim uslugama uprаvlја јаvnа žеlјеzničkа kоmpаniја, Žеlеznicе Srbiје .

Putni ili drumski saobraćaj čini okosnicu saobraćaja u Republici Srbiji. Najvažnije čvorište je glavni grad Beograd, posle koga slede Novi Sad i Niš.
Mreža javnih puteva u Republici Srbiji ima dužinu od blizu 41.000 km, od čega oko 40% otpada na državne puteve. U okviru mreže puteva prvog reda 2150 km puteva u Srbiji pripada evropskoj mreži puteva, tzv. E puteva.

Drumski saobraćaj

Putni ili drumski saobraćaj čini okosnicu saobraćaja u Republici Srbiji. Najvažnije čvorište je glavni grad Beograd, posle koga slede Novi Sad i Niš.
Mreža javnih puteva u Republici Srbiji ima dužinu od blizu 41.000 km, od čega oko 40% otpada na državne puteve. U okviru mreže puteva prvog reda 2150 km puteva u Srbiji pripada evropskoj mreži puteva, tzv. E puteva.

Srpsku kuhinju karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana. U njoj preovladava upotreba mesa, testa, povrća i mlečnih proizvoda. Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak. Jedan broj jela prihvaćenih na Zapadu zapravo originalno potiču iz Srbije, kao što su: rakija, kajmak, dimljena šunka-pršuta, dimljena govedina i kobasice, pasulj, džem, slatko, pihtije … Glavno jelo u srpskoj kuhinje je često kombinacija mesa i povrća /sarma, đuveč/, kukuruzni hleb /proja/, knedle sa pilećom ili guščijom džigericom, turšija, kiseli kupus-svadbarski kupus, ajvar… Bosiljak je u Srbiji odomaćen i omiljen

Hrana

Srpsku kuhinju karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana. U njoj preovladava upotreba mesa, testa, povrća i mlečnih proizvoda. Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak. Jedan broj jela prihvaćenih na Zapadu zapravo originalno potiču iz Srbije, kao što su: rakija, kajmak, dimljena šunka-pršuta, dimljena govedina i kobasice, pasulj, džem, slatko, pihtije … Glavno jelo u srpskoj kuhinje je često kombinacija mesa i povrća /sarma, đuveč/, kukuruzni hleb /proja/, knedle sa pilećom ili guščijom džigericom, turšija, kiseli kupus-svadbarski kupus, ajvar… Bosiljak je u Srbiji odomaćen i omiljen

Ispijanje kafe je vekovna tradicija u Srbiji, pa stoga ne propustite domaću kafu, dok će vam ljubazni domaćini u svojim domovima najpre ponuditi slatko i vodu.
Za nacionalno voće se u Srbiji smatra šljiva od koje se pravi nadaleko čuvena rakija – šljivovica, koja je na neki način postala jedan od simbola Srbije.
Srbija još odavnina proizvodi i jako kvalitetna vina i piva. Od piva najpoznatija domaća piva su Jelen, Lav, Zaječarsko, Niško, Jagodinsko, BIP. U Srbiji se proizvode i svetski poznata piva poput Beck’s, Stella Artois, Staropramen, Tuborg, Holsten
Heineken, Amstel. U Srbiji se prave i kvalitetna vina od najkvalitetnijih belih sorti grožđa („burgundac beli“, „burgundac sivi“, „rizling italijanski“, „rizling rajnski“, „sovinjon“ i „šardone“) i od crnih sorti („burgundac crni“, „frankovka“, „gama crni“, „kabernet sovinjon“ ili „merlot“)

Piće

Ispijanje kafe je vekovna tradicija u Srbiji, pa stoga ne propustite domaću kafu, dok će vam ljubazni domaćini u svojim domovima najpre ponuditi slatko i vodu.
Za nacionalno voće se u Srbiji smatra šljiva od koje se pravi nadaleko čuvena rakija – šljivovica, koja je na neki način postala jedan od simbola Srbije.
Srbija još odavnina proizvodi i jako kvalitetna vina i piva. Od piva najpoznatija domaća piva su Jelen, Lav, Zaječarsko, Niško, Jagodinsko, BIP. U Srbiji se proizvode i svetski poznata piva poput Beck’s, Stella Artois, Staropramen, Tuborg, Holsten
Heineken, Amstel. U Srbiji se prave i kvalitetna vina od najkvalitetnijih belih sorti grožđa („burgundac beli“, „burgundac sivi“, „rizling italijanski“, „rizling rajnski“, „sovinjon“ i „šardone“) i od crnih sorti („burgundac crni“, „frankovka“, „gama crni“, „kabernet sovinjon“ ili „merlot“)

Srbija ima dobar zdravstveni sistem. Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Tel.hitne pomoći 194.
Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Zdravstvena situacija

Srbija ima dobar zdravstveni sistem. Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama. Tel.hitne pomoći 194.
Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.

Srbija ima klimu između kontinentalne klime na severu, sa hladnim zimama i vrućim, vlažnim letima sa dobro distribuiranim kišama i jadranske klime na jugu sa vrućim, suvim letima i jesenima i rangira dnevne prosečne relativno hladne zime sa teškim unutrašnjim snežnim padavinama. Razlike u nadmorskoj visini, blizina Jadranskom moru i velikim rečnim slivovovima, kao i izloženost vetru opravdaju klimatske razlike. Severna Srbija poseduje tipičnu kontinentalnu klimu, sa vazdušnim masama iz severne i zapadne Evrope koje oblikuju njen klimatski profil. Južna i jugozapadna Srbija podleže sredozemnim uticajima

Klima

Srbija ima klimu između kontinentalne klime na severu, sa hladnim zimama i vrućim, vlažnim letima sa dobro distribuiranim kišama i jadranske klime na jugu sa vrućim, suvim letima i jesenima i rangira dnevne prosečne relativno hladne zime sa teškim unutrašnjim snežnim padavinama. Razlike u nadmorskoj visini, blizina Jadranskom moru i velikim rečnim slivovovima, kao i izloženost vetru opravdaju klimatske razlike. Severna Srbija poseduje tipičnu kontinentalnu klimu, sa vazdušnim masama iz severne i zapadne Evrope koje oblikuju njen klimatski profil. Južna i jugozapadna Srbija podleže sredozemnim uticajima

Bezbednosna situacija u Srbiji je dobra, ima relativno malo kriminala. Treba se čuvati od krađa. Preduzmite rаzumnе mеrе prеdоstrоžnоsti dа bistе sе zаštitili оd uličnоg kriminаlа, pоsеbnо u vеćim grаdоvimа. Pаzite na svoje džеpоve u turističkim pоdručјimа i nа аеrоdrоmimа, u јаvnоm trаnspоrtu i nа bеnzinskim stаnicаmа nа аutоputu. Оbrаtiti pаžnju nа ličnu sigurnоst kаsnо nоću kаdа posećujete nоćnе klubоvе. Nоsitе mоbilni tеlеfоn u slučајu dа је pоtrеbnо kоntаktirаti hitnе službе. Ujedno se može sugerisati da se prilikom boravka u Srbiji treba uzdržavati od napadnog isticanja verske i nacionalne pripadnosti, kao i od javnog tumačenja događaja iz bliske prošlosti.

Bezbednost

Bezbednosna situacija u Srbiji je dobra, ima relativno malo kriminala. Treba se čuvati od krađa. Preduzmite rаzumnе mеrе prеdоstrоžnоsti dа bistе sе zаštitili оd uličnоg kriminаlа, pоsеbnо u vеćim grаdоvimа. Pаzite na svoje džеpоve u turističkim pоdručјimа i nа аеrоdrоmimа, u јаvnоm trаnspоrtu i nа bеnzinskim stаnicаmа nа аutоputu. Оbrаtiti pаžnju nа ličnu sigurnоst kаsnо nоću kаdа posećujete nоćnе klubоvе. Nоsitе mоbilni tеlеfоn u slučајu dа је pоtrеbnо kоntаktirаti hitnе službе. Ujedno se može sugerisati da se prilikom boravka u Srbiji treba uzdržavati od napadnog isticanja verske i nacionalne pripadnosti, kao i od javnog tumačenja događaja iz bliske prošlosti.

Izvor: Foreign and Commonwealth Office UK

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope