Slovenija

Објави putovanjeonline

Slovenija se nalazi u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, dodirujući Alpe i graniči sa Mediteranom. Na zapadu se graniči sa Italijom, na severu sa Austrijom, na severoistoku sa Mađarskom, na jugu i istoku sa Hrvatskom.

Ostale činjenice

Glavni grad: Ljubljana
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 2,065,895
Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 20,273 km2
Pozivni kod: +386
Zvanični jezik: Slovenački
ISO 3166 code: SI
Članica EU
Internet oznaka: .si

Zastava

Zastava

Coat of arms of Slovenia

Grb

Glavni grad: Ljubljana
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 2,065,895
Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 20,273 km2
Pozivni kod: +386
Zvanični jezik: Slovenački
ISO 3166 code: SI
Članica EU
Internet oznaka: .si

Valuta: Evro
Inflacija: 1%
Kod: EUR
Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent
Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

Plaćanja se mogu obaviti platnim karticama.

Novac

Valuta: Evro
Inflacija: 1%
Kod: EUR
Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent
Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

Plaćanja se mogu obaviti platnim karticama.

Slovenija ima 15 zvanično upisanih aerodroma, od kojih 3 aerodroma su međunarodni i imaju i IATA kod (IATA Airport Code):
Aerodrom Ljubljana, pun naziv Međunarodni Aerodrom „Jože Pučnik“ Ljubljana, nekada poznat kao „Brnik“
Aerodrom Maribor, počeo sa radom 2008. godine
Aerodrom Portorož
Aerodrom Ljubljana je glavno vazduhoplovno čvorište. Aerodrom Portorož je više vezan za sezonske avio-linije tokom letnje turističke sezone na ovom delu Jadranskog mora.

Avio saobraćaj

Slovenija ima 15 zvanično upisanih aerodroma, od kojih 3 aerodroma su međunarodni i imaju i IATA kod (IATA Airport Code):
Aerodrom Ljubljana, pun naziv Međunarodni Aerodrom „Jože Pučnik“ Ljubljana, nekada poznat kao „Brnik“
Aerodrom Maribor, počeo sa radom 2008. godine
Aerodrom Portorož
Aerodrom Ljubljana je glavno vazduhoplovno čvorište. Aerodrom Portorož je više vezan za sezonske avio-linije tokom letnje turističke sezone na ovom delu Jadranskog mora.

Slovenija je planinska zemlja sa prilično malim rekama, a morska obala je kratka. Stoga su uslovi za razvoj vodnog saobraćaja ograničeni, ali su iskorišćeni u najvećoj meri. Na kratkom primorju razvijena je savremena teretna luka Koper, a i ostala primorska mesta imaju omanje luke, namenjene najviše u turističke svrhe. Plovnih reka u državi nema, a po jezerima je razvijen jedino turistički prevoz manjeg obima.
Pomorski saobraćaj: slovenačka obalna mesta su povezana pomorskom linijom. Na relaciji Portorož – Ankaran – Portorož na redovnoj liniji vozi brod koji putuje sat i po i pristaje u Bernardinu, Piranu, Izoli i Kopru. Iz Portoroža u turističkoj sezoni gliser vozi i do Venecije.

Pomorski saobraćaj

Slovenija je planinska zemlja sa prilično malim rekama, a morska obala je kratka. Stoga su uslovi za razvoj vodnog saobraćaja ograničeni, ali su iskorišćeni u najvećoj meri. Na kratkom primorju razvijena je savremena teretna luka Koper, a i ostala primorska mesta imaju omanje luke, namenjene najviše u turističke svrhe. Plovnih reka u državi nema, a po jezerima je razvijen jedino turistički prevoz manjeg obima.
Pomorski saobraćaj: slovenačka obalna mesta su povezana pomorskom linijom. Na relaciji Portorož – Ankaran – Portorož na redovnoj liniji vozi brod koji putuje sat i po i pristaje u Bernardinu, Piranu, Izoli i Kopru. Iz Portoroža u turističkoj sezoni gliser vozi i do Venecije.

Železnička mreža: slovenačka železnička mreža ima 1196 kilometara i pokriva celu državu. Železnička mreža je savremena i intenzivno se obnavlja. Najvažniji železnički pravci su oni pravca istok-zapad i sever-jug i koji čine najlakšu vezu Mađarske i Italije, odnosno Austrije i Hrvatske. Ova dva pravca se ukrštaju u Ljubljani.

Železnički saobraćaj

Železnička mreža: slovenačka železnička mreža ima 1196 kilometara i pokriva celu državu. Železnička mreža je savremena i intenzivno se obnavlja. Najvažniji železnički pravci su oni pravca istok-zapad i sever-jug i koji čine najlakšu vezu Mađarske i Italije, odnosno Austrije i Hrvatske. Ova dva pravca se ukrštaju u Ljubljani.

Slovenija ima dobru putnu mrežu. Najveća dozvoljena brzina na auto putu je 130 km/h, a u naselju 50 km/h.
Za vožnju na auto – putu putarina se plaća kupovinom vinjeta na graničnim prelazima, benzinskim pumpama, kioscima, poštama, u AMSZ . Cena vinjete za vozila do 3,5 t: 110 € za godinu dana, 30 € mesečna i 15 € 7- dnevna, a kazna za vožnju bez vinjete je od 300 do 800 €.
Prekršajne kazne za prekoračenje brzine su: za prekoračenje do 10 km/h 50 €; od 10 do 20 km/h 150 €; više od 20 km/h 300. Kazna za nevezivanje pojasa je 120 €, za prekoračenje vremena plaćenog parkiranja 40 €, za nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu 300 €. Ukoliko se kazna plati na licu mesta iznos se umanjuje za 50%.
Napomena: U slučaju da stranac ne želi ili ne može da plati prekršajnu kaznu policajac ili drugo službeno lice ima pravo da mu oduzme lična dokumenta, vozilo ili drugu imovinu kao obezbeđenje dok ne plati kaznu.

Drumski saobraćaj

Slovenija ima dobru putnu mrežu. Najveća dozvoljena brzina na auto putu je 130 km/h, a u naselju 50 km/h.
Za vožnju na auto – putu putarina se plaća kupovinom vinjeta na graničnim prelazima, benzinskim pumpama, kioscima, poštama, u AMSZ . Cena vinjete za vozila do 3,5 t: 110 € za godinu dana, 30 € mesečna i 15 € 7- dnevna, a kazna za vožnju bez vinjete je od 300 do 800 €.
Prekršajne kazne za prekoračenje brzine su: za prekoračenje do 10 km/h 50 €; od 10 do 20 km/h 150 €; više od 20 km/h 300. Kazna za nevezivanje pojasa je 120 €, za prekoračenje vremena plaćenog parkiranja 40 €, za nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu 300 €. Ukoliko se kazna plati na licu mesta iznos se umanjuje za 50%.
Napomena: U slučaju da stranac ne želi ili ne može da plati prekršajnu kaznu policajac ili drugo službeno lice ima pravo da mu oduzme lična dokumenta, vozilo ili drugu imovinu kao obezbeđenje dok ne plati kaznu.

Slovenačka kuhinja je teška i kalorična a mnoga njena jela se prilično teško vare. Slovenci koriste dosta zasićenih masti životinjskog porekla (salo, čvarci, mast, slanina). Glavne namirnice su svinjsko meso, pšenično i kukuruzno brašno, krompir i pasulj, puter, mlečni proizvodi, jaja…
Od začina se najviše koristi majoran, nana, matičnjak, žalfija, majčina dušica, lovor, biber, cimet, đumbir i soja sos.
U Sloveniji ne jede se isto kao u primorskom delu. Specijaliteti slovenske kuhinje kreću se u rasponu od rafiniranih mediteranskih jela, ribljih specijaliteta, sušenih kraških mesnih specijaliteta, izuzetno zdravih heljdinih kaša i žganjaca, palente, štrudli i prekmurske gibanice.

Hrana

Slovenačka kuhinja je teška i kalorična a mnoga njena jela se prilično teško vare. Slovenci koriste dosta zasićenih masti životinjskog porekla (salo, čvarci, mast, slanina). Glavne namirnice su svinjsko meso, pšenično i kukuruzno brašno, krompir i pasulj, puter, mlečni proizvodi, jaja…
Od začina se najviše koristi majoran, nana, matičnjak, žalfija, majčina dušica, lovor, biber, cimet, đumbir i soja sos.
U Sloveniji ne jede se isto kao u primorskom delu. Specijaliteti slovenske kuhinje kreću se u rasponu od rafiniranih mediteranskih jela, ribljih specijaliteta, sušenih kraških mesnih specijaliteta, izuzetno zdravih heljdinih kaša i žganjaca, palente, štrudli i prekmurske gibanice.

Slovaenačko autentično piće koje morate probati je borovničevec. To je zapravo fini liker od borovnica, za dobro jutro preporučujemo ga umesto kafe. Svakako tu su i razna vina kao i pivo .

Piće

Slovaenačko autentično piće koje morate probati je borovničevec. To je zapravo fini liker od borovnica, za dobro jutro preporučujemo ga umesto kafe. Svakako tu su i razna vina kao i pivo .

Preporuka da obezbedite putno zdravstveno osiguranje.
Аkо vаm је pоtrеbnа hitnа mеdicinskа pоmоć tоkоm putоvаnjа, оbrаtitе sе 112 i zаtrаžitе hitnu pоmоć. Аkо stе upućеni u zdrаvstvеni оbјеkаt zа lеčеnjе, оdmаh kоntаktirајtе prеduzеćе zа оsigurаnjе / mеdicinsku pоmоć.
Važna napomena: sedativi koji se često koriste (bensedin, bromazepam i sl.), nalaze se na listi lekova čiji je unos zabranjen. Za unos i najmanje količine leka, čak i jedne table, potrebno je posedovati potvrdu lekara da je takav lek potreban za terapiju (recept nije dovoljan). U protivnom na licu mesta se izriče prekršajna kazna od oko 200 evra.

Zdravstvena situacija

Preporuka da obezbedite putno zdravstveno osiguranje.
Аkо vаm је pоtrеbnа hitnа mеdicinskа pоmоć tоkоm putоvаnjа, оbrаtitе sе 112 i zаtrаžitе hitnu pоmоć. Аkо stе upućеni u zdrаvstvеni оbјеkаt zа lеčеnjе, оdmаh kоntаktirајtе prеduzеćе zа оsigurаnjе / mеdicinsku pоmоć.
Važna napomena: sedativi koji se često koriste (bensedin, bromazepam i sl.), nalaze se na listi lekova čiji je unos zabranjen. Za unos i najmanje količine leka, čak i jedne table, potrebno je posedovati potvrdu lekara da je takav lek potreban za terapiju (recept nije dovoljan). U protivnom na licu mesta se izriče prekršajna kazna od oko 200 evra.

Klima Slovenije je mediteranska na obali, alpska na planinama, kontinentalna sa blagim letima i hladnim zimama na visoravnima i dolinama na istoku. Prosečne temerature su od -2°C u januaru do 21 °C u julu. Prosečne padavine su 1.000 milimetara na obali, do čak 3.500 milimetara na Alpima, 800 milimetara na jugoistoku i 1.400 milimetara u središnjoj Sloveniji.

Klima

Klima Slovenije je mediteranska na obali, alpska na planinama, kontinentalna sa blagim letima i hladnim zimama na visoravnima i dolinama na istoku. Prosečne temerature su od -2°C u januaru do 21 °C u julu. Prosečne padavine su 1.000 milimetara na obali, do čak 3.500 milimetara na Alpima, 800 milimetara na jugoistoku i 1.400 milimetara u središnjoj Sloveniji.

Slovenija je veoma sigurna zemlja. Nešto više pažnje na stvari i dokumenta treba obratiti u vozu na međunarodnim linijama, u tržnim centrima i na benzinskim pumpama.

Bezbednost

Slovenija je veoma sigurna zemlja. Nešto više pažnje na stvari i dokumenta treba obratiti u vozu na međunarodnim linijama, u tržnim centrima i na benzinskim pumpama.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope