Rumunija

Објави putovanjeonline

Rumunija je država u jugoistočnoj, delimično u srednjoj Evropi. To je zemlja nepreglednih šuma, mističnih priča o vampirima, vlaške magije, šarmantnih gradova i krivudavih planinskih puteva. Na istoku izlazi na Crno more, a graniči se na jugu sa Bugarskom, na jugozapadu sa Srbijom, na severozapadu sa Mađarskom, na severu sa Ukrajinom i na severoistoku sa Moldavijom. Glavni i najveći grad Rumunije je Bukurešt, a ostali veći gradovi su Jaši, Temišvar, Kluž-Napoka, Konstanca, Krajova i Brašov.

Ostale činjenice

Glavni grad: Bukurešt
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 19,638,000
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 238,397 km2
Pozivni kod: +40
Zvanični jezik: Rumunski
ISO 3166 code: RO
Članica EU
Internet oznaka: .ro

Застава

Zastava

Coat of arms of Romania

Grb

Glavni grad: Bukurešt
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 19,638,000
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 238,397 km2
Pozivni kod: +40
Zvanični jezik: Rumunski
ISO 3166 code: RO
Članica EU
Internet oznaka: .ro

Valuta: Rumunski lej
Inflacija: 3,5%
Kod: RON
Kovanice: 5, 10, 50 bani
Mala jedinica:  1/100 ban
Novčanice: 1 leu, 5, 10, 50, 100, 200, 500 lei
Zamena konverbitilne strane valute se vrši u bankama i u ovlašćenim menjačnicama i ne naplaćuje se provizija. VISA karticama je moguće izvršiti plaćanja roba i usluga, kao i podići novac sa bankomata.

Novac

Valuta: Rumunski lej
Inflacija: 3,5%
Kod: RON
Kovanice: 5, 10, 50 bani
Mala jedinica:  1/100 ban
Novčanice: 1 leu, 5, 10, 50, 100, 200, 500 lei
Zamena konverbitilne strane valute se vrši u bankama i u ovlašćenim menjačnicama i ne naplaćuje se provizija. VISA karticama je moguće izvršiti plaćanja roba i usluga, kao i podići novac sa bankomata.

Budući da Rumunija prostrana zemlja postoji potreba za vazdušnim saobraćajem. U Rumuniji postoji nekoliko avio-kompanija, od kojih je najpoznatija i najveća TAROM, a druge manje su Romavia, Karpater, Blu Er, Akvila Er…
U zemlji postoji 61 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 7 od njih uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom:
Aerodrom „Henri Koanda“ u Bukreštu (nekadašnji Otopeni aerodrom)
Aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru (nekadašnji Đarmata aerodrom)
Aerodrom „Aurel Vlajku“ u Bukreštu (nekadašnji Baneasa aerodrom)
Aerodrom „Kluž-Napoka“ u Klužu Aerodrom „Mihail Kogelničanu“ u Konstanci
Aerodrom „Sibju“ u Sibinju Aerodrom „Arad“ u Aradu
U toku je izgradnja novog međunarodnog aerodroma u Brašovu.
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je bukureški Aerodrom „Henri Koanda“, i danas poznat kao Otopeni. Međutim, najveći porast prometa imao je aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru zbog udaljenosti grada od drugih većih gradova u zemlji.
U Rumuniji je zvanično upisan i jedan heliodrom (2006. godine).

Avio saobraćaj

Budući da Rumunija prostrana zemlja postoji potreba za vazdušnim saobraćajem. U Rumuniji postoji nekoliko avio-kompanija, od kojih je najpoznatija i najveća TAROM, a druge manje su Romavia, Karpater, Blu Er, Akvila Er…
U zemlji postoji 61 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 7 od njih uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom:
Aerodrom „Henri Koanda“ u Bukreštu (nekadašnji Otopeni aerodrom)
Aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru (nekadašnji Đarmata aerodrom)
Aerodrom „Aurel Vlajku“ u Bukreštu (nekadašnji Baneasa aerodrom)
Aerodrom „Kluž-Napoka“ u Klužu Aerodrom „Mihail Kogelničanu“ u Konstanci
Aerodrom „Sibju“ u Sibinju Aerodrom „Arad“ u Aradu
U toku je izgradnja novog međunarodnog aerodroma u Brašovu.
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je bukureški Aerodrom „Henri Koanda“, i danas poznat kao Otopeni. Međutim, najveći porast prometa imao je aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru zbog udaljenosti grada od drugih većih gradova u zemlji.
U Rumuniji je zvanično upisan i jedan heliodrom (2006. godine).

Rumunija je primorska zemlja, ali je morska obala kratka i severnom polovinom močvarna. Zbog toga je razvijena samo jedna luka, Konstanca. Ovaj grad je po pripajanju Rumuniji od beznačajnog naselja postao velika morska luka, jedna od najznačajnijih u Evropi, budući da je to crnomorska luka najbliža srednjoj Evropi. Takođe ovaj grad je i jedno od glavnih središta u državi.
Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja i u osnovi se oslanja na značaj Dunava, koji donjom dužinom toka protiče kroz Rumuniju. Dužina rečnih vodenih puteva u zemlji je preko 1000 km. Najvažnije luke na Dunavu su: Drobeta Turnu Severin, Kalafat, Oltenica, Đurđu, Braila, Galac, Tulćea. Pored Dunava, značajan je i promet kanalom Černavoda-Negru Voda, dužine 67 km.

Pomorski saobraćaj

Rumunija je primorska zemlja, ali je morska obala kratka i severnom polovinom močvarna. Zbog toga je razvijena samo jedna luka, Konstanca. Ovaj grad je po pripajanju Rumuniji od beznačajnog naselja postao velika morska luka, jedna od najznačajnijih u Evropi, budući da je to crnomorska luka najbliža srednjoj Evropi. Takođe ovaj grad je i jedno od glavnih središta u državi.
Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja i u osnovi se oslanja na značaj Dunava, koji donjom dužinom toka protiče kroz Rumuniju. Dužina rečnih vodenih puteva u zemlji je preko 1000 km. Najvažnije luke na Dunavu su: Drobeta Turnu Severin, Kalafat, Oltenica, Đurđu, Braila, Galac, Tulćea. Pored Dunava, značajan je i promet kanalom Černavoda-Negru Voda, dužine 67 km.

Rumunija od ukupne dužine železničke mreže je 36% elektrifikovano, a 27% su pruge sa dva koloseka. Po ovim pokazateljima Rumunija je četvrta zemlja u Evropi po razvijenosti železničke mreže. Zbog toga i prevoz svim vrstama železnice zauzima visoko mesto u ukupnom saobraćaju u zemlji. Od 45% svih putnika u Rumuniji prevezeno je upravo železnicom. Međutim, i pored dužine pruga i značaja za zemlju železnička mreža je u veoma lošem stanju i intenzivno se obnavlja.

Železnički saobraćaj

Rumunija od ukupne dužine železničke mreže je 36% elektrifikovano, a 27% su pruge sa dva koloseka. Po ovim pokazateljima Rumunija je četvrta zemlja u Evropi po razvijenosti železničke mreže. Zbog toga i prevoz svim vrstama železnice zauzima visoko mesto u ukupnom saobraćaju u zemlji. Od 45% svih putnika u Rumuniji prevezeno je upravo železnicom. Međutim, i pored dužine pruga i značaja za zemlju železnička mreža je u veoma lošem stanju i intenzivno se obnavlja.

Ukupna dužina puteva u Rumuniji je oko 200.000 km (od čega je sa čvrstom podlogom 60.043 km). Od toga je dužina važnih državnih puteva 14500 km. Dužina savremenih auto-puteva trenutno iznosi svega 280 km, ali se u narednim godinama očekuje brza izgradnja novih deonica. Nacionalni auto-putevi nose dvoznačnu oznaku „A+broj“.
U Rumuniji je ograničenje brzine kretanja vozila u naseljenim mestima 50 km/h. Na auto-putu ograničenje je 130 km/h, na brzim ili panevropskim putevima je ograničenje 100 km/h, na nacionalnim županijskim ili mesnim putevima van naseljenog mesta ograničenje je 90 km/h.

Drumski saobraćaj

Ukupna dužina puteva u Rumuniji je oko 200.000 km (od čega je sa čvrstom podlogom 60.043 km). Od toga je dužina važnih državnih puteva 14500 km. Dužina savremenih auto-puteva trenutno iznosi svega 280 km, ali se u narednim godinama očekuje brza izgradnja novih deonica. Nacionalni auto-putevi nose dvoznačnu oznaku „A+broj“.
U Rumuniji je ograničenje brzine kretanja vozila u naseljenim mestima 50 km/h. Na auto-putu ograničenje je 130 km/h, na brzim ili panevropskim putevima je ograničenje 100 km/h, na nacionalnim županijskim ili mesnim putevima van naseljenog mesta ograničenje je 90 km/h.

Rumunska kuhinja je raznovrstan spoj različitih jela, poteklih od brojnih tradicija sa kojima je gastronomija Rumunije došla u dodir, ali je takođe očuvala svoje sopstvene odlike. Na gastronomiju Rumunije je značajno uticala turska kuhinja, ali takođe i kuhinje drugih susednih naroda, kao što su Nemci, Mađari i Srbi. U gastronomiji Rumunije postoje ostaci francuske i bečke kihinje i kuhinja drugih zapadnoevropskih zemalja. Omiljeno glavno jelo u Rumuniji predstavljaju mititei, čufte perişoare u supi i šnicla. Jelo koje se najčešće priprema u Rumuniji je mămăliga, kačamak od kukuruznog brašna, koji se jede kao glavno jelo ili prilog ili umesto hleba. Svinjsko meso i piletina imaju prvenstvo u izboru mesa u Rumuniji, ali su junetina i riba takođe omiljeni. Rumuni izuzetno vole proizvode od svinjskog mesa – slaninu, šunku, kotlete i raznovrsne suhomesnate proizvode. Kaše, pečenja i jela kuvana u keramičkoj posudi od povrća, salate, turšija i kiseli kupus su uobičajeni ručak u Rumuniji. Sa mesnim obrokom se u Rumuniji uvek poslužuje povrće iz turšije

Hrana

Rumunska kuhinja je raznovrstan spoj različitih jela, poteklih od brojnih tradicija sa kojima je gastronomija Rumunije došla u dodir, ali je takođe očuvala svoje sopstvene odlike. Na gastronomiju Rumunije je značajno uticala turska kuhinja, ali takođe i kuhinje drugih susednih naroda, kao što su Nemci, Mađari i Srbi. U gastronomiji Rumunije postoje ostaci francuske i bečke kihinje i kuhinja drugih zapadnoevropskih zemalja. Omiljeno glavno jelo u Rumuniji predstavljaju mititei, čufte perişoare u supi i šnicla. Jelo koje se najčešće priprema u Rumuniji je mămăliga, kačamak od kukuruznog brašna, koji se jede kao glavno jelo ili prilog ili umesto hleba. Svinjsko meso i piletina imaju prvenstvo u izboru mesa u Rumuniji, ali su junetina i riba takođe omiljeni. Rumuni izuzetno vole proizvode od svinjskog mesa – slaninu, šunku, kotlete i raznovrsne suhomesnate proizvode. Kaše, pečenja i jela kuvana u keramičkoj posudi od povrća, salate, turšija i kiseli kupus su uobičajeni ručak u Rumuniji. Sa mesnim obrokom se u Rumuniji uvek poslužuje povrće iz turšije

Tuica je jaka rakija od šljive, koju širom Rumunije smatraju tradicionalnim alkoholnim pićem, kao i vino, koje ima tradiciju dugu skoro tri milenijuma. U Rumuniji proizvode se vina počev od suvih, penušavih do bogatih, aromatičnih i purpurno-crvenih vina. Vinari u proizvodnji koriste popularne domaće sorte grožđa koje obuhvataju Frâncuşă, Fetească Albă, Tămâioasă, Fetească Neagră, Băbească. Od 19. veka je u Rumuniji pivo omiljeno, te se danas Rumuni smatraju jednim do najvećih pivopija u svetu.

Piće

Tuica je jaka rakija od šljive, koju širom Rumunije smatraju tradicionalnim alkoholnim pićem, kao i vino, koje ima tradiciju dugu skoro tri milenijuma. U Rumuniji proizvode se vina počev od suvih, penušavih do bogatih, aromatičnih i purpurno-crvenih vina. Vinari u proizvodnji koriste popularne domaće sorte grožđa koje obuhvataju Frâncuşă, Fetească Albă, Tămâioasă, Fetească Neagră, Băbească. Od 19. veka je u Rumuniji pivo omiljeno, te se danas Rumuni smatraju jednim do najvećih pivopija u svetu.

Rumunija ima dobru zdravstvenu zaštitu. Za hitne medicinske slučajeve u Bukureštu je 24 sata otvoren Urgentni centar – Spitalul Clinic de Urgenta Floreasca, koji se nalazi na adresi: Calea Floreasca nr. 8, sector 1, Bucuresti, telefon: 021/599.23.00, 021/599.23.08, telefon za hitne slučajeve: 021/962, Faks: 021/599.22.57, e-mail: spital@urgentafloreasca.ro.
Ne postoji obaveza prethodnog vakcinisanja pre dolaska u Rumuniju. Preporuka je da nabavite putno zdravstveno osiguranje.
Ne preporučuje se konzumiranje vode iz slavine, ne zato što je bakteriološki neispravna, već zbog starih vodovodnih cevi.

Zdravstvena situacija

Rumunija ima dobru zdravstvenu zaštitu. Za hitne medicinske slučajeve u Bukureštu je 24 sata otvoren Urgentni centar – Spitalul Clinic de Urgenta Floreasca, koji se nalazi na adresi: Calea Floreasca nr. 8, sector 1, Bucuresti, telefon: 021/599.23.00, 021/599.23.08, telefon za hitne slučajeve: 021/962, Faks: 021/599.22.57, e-mail: spital@urgentafloreasca.ro.
Ne postoji obaveza prethodnog vakcinisanja pre dolaska u Rumuniju. Preporuka je da nabavite putno zdravstveno osiguranje.
Ne preporučuje se konzumiranje vode iz slavine, ne zato što je bakteriološki neispravna, već zbog starih vodovodnih cevi.

Zаhvаlјuјući svојој udаlјеnоsti оd оtvоrеnоg mоrа i pоlоžаја nа јugоistоčnоm dеlu еvrоpskоg kоntinеntа, Rumuniја imа klimu kоја је umеrеnа i kоntinеntаlnа , sа čеtiri rаzličitа gоdišnjа dоbа. Prоsеčnа gоdišnjа tеmpеrаturа nа јugu је 11 ° C (52 ° F) i nа sеvеru је 8 ° C.  U lеtnjеm pеriоdu, prоsеčnе mаksimаlnе tеmpеrаturе u Bukurеštu pоrаslе su nа 28 ° C (82 ° F), а tеmpеrаturе iznаd 35 ° C (95 ° F) priličnо su uоbičајеnе u dоnjim prеdеlimа zеmlје. Zimi, prоsеčnа mаksimаlnа tеmpеrаturа је ispоd 2 ° C (36 ° F).  Pаdаvinа је prоsеčnа, sа prеkо 750 mm gоdišnjе sаmо nа nајvišim zаpаdnim plаninаmа, dоk su оkо Bukurеštа pаdаvine nа оkо 600 mm (24 inčа). Pоstоје nеkе rеgiоnаlnе rаzlikе: nа zаpаdnim dеlоvimа, kао štо је Bаnаt , klimа је blаžа i imа nеkе mеditеrаnskе uticаје; istоčni dео zеmlје imа izrаžеniјu kоntinеntаlnu klimu. U Dоbruјi , Crnо mоrе tаkоđе imа uticај nа klimu rеgiоnа.

Klima

Zаhvаlјuјući svојој udаlјеnоsti оd оtvоrеnоg mоrа i pоlоžаја nа јugоistоčnоm dеlu еvrоpskоg kоntinеntа, Rumuniја imа klimu kоја је umеrеnа i kоntinеntаlnа , sа čеtiri rаzličitа gоdišnjа dоbа. Prоsеčnа gоdišnjа tеmpеrаturа nа јugu је 11 ° C (52 ° F) i nа sеvеru је 8 ° C.  U lеtnjеm pеriоdu, prоsеčnе mаksimаlnе tеmpеrаturе u Bukurеštu pоrаslе su nа 28 ° C (82 ° F), а tеmpеrаturе iznаd 35 ° C (95 ° F) priličnо su uоbičајеnе u dоnjim prеdеlimа zеmlје. Zimi, prоsеčnа mаksimаlnа tеmpеrаturа је ispоd 2 ° C (36 ° F).  Pаdаvinа је prоsеčnа, sа prеkо 750 mm gоdišnjе sаmо nа nајvišim zаpаdnim plаninаmа, dоk su оkо Bukurеštа pаdаvine nа оkо 600 mm (24 inčа). Pоstоје nеkе rеgiоnаlnе rаzlikе: nа zаpаdnim dеlоvimа, kао štо је Bаnаt , klimа је blаžа i imа nеkе mеditеrаnskе uticаје; istоčni dео zеmlје imа izrаžеniјu kоntinеntаlnu klimu. U Dоbruјi , Crnо mоrе tаkоđе imа uticај nа klimu rеgiоnа.

Postoji rizik od dzeparenja, te se preporučuje da se lična dokumenta i veće svote novca ne nose tokom turističkih obilazaka. Preporučuje se da se poseduje fotokopija putne isprave i drugih dokumenata.
Jedinstveni broj telefona za Policiju, Vatrogasce i Hitnu pomoć je 112.

Bezbednost

Postoji rizik od dzeparenja, te se preporučuje da se lična dokumenta i veće svote novca ne nose tokom turističkih obilazaka. Preporučuje se da se poseduje fotokopija putne isprave i drugih dokumenata.
Jedinstveni broj telefona za Policiju, Vatrogasce i Hitnu pomoć je 112.

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor:Numbeo

Категорије: države evrope