Norveška

Објави putovanjeonline

Norveška je država Nordijske regije Severne Evrope koja obuhvata zapadni deo Skandinavskog poluostrva, kao i ostrvo Jan Majen te arktičko ostrvlje Svalbard. Najveći deo zemlje graniči sa Švedskom na istoku, dok najsevernija regija graniči s Finskom na jugu i Rusijom na istoku. Dugačka razuđena norveška obala duž severnog Atlantika i uz Barencovo more poznata je po fjordovima, a sama teritorija države ima izdužen oblik. Krajnji jug od Danske razdvaja moreuz Skagerak.

Ostale činjenice

Glavni grad: Oslo
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 5,267,146
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 385,203 km2
Pozivni kod: +47
Zvanični jezik: Norveški
ISO 3166 code: NO
Članica EU
Internet oznaka: .no

Застава

Zastava

Грб Норвешке

Grb

Glavni grad: Oslo
Vremenska zona: CET (UTC+01)
Populacija: 5,267,146
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 385,203 km2
Pozivni kod: +47
Zvanični jezik: Norveški
ISO 3166 code: NO
Članica EU
Internet oznaka: .no

Valuta: Norveška kruna
Inflacija: 2,3%
Kod: NOK
Kovanice: 50 era, 1 NOK, 5 NOK, 10 NOK, 20 NOK
Mala jedinica:  1/100 erea
Novčanice: 50 NOK, 100 NOK, 200 NOK, 500 NOK, 1.000 NOK
Koriste se standardne kartice (Eurocard, Mastercard, Visa, American Express, Diners club).

Foreign Exchange Advice - Life in Norway

Novac

Valuta: Norveška kruna
Inflacija: 2,3%
Kod: NOK
Kovanice: 50 era, 1 NOK, 5 NOK, 10 NOK, 20 NOK
Mala jedinica:  1/100 erea
Novčanice: 50 NOK, 100 NOK, 200 NOK, 500 NOK, 1.000 NOK
Koriste se standardne kartice (Eurocard, Mastercard, Visa, American Express, Diners club).

Norveška ima dobar zdravstveni sistem. Cene zdravstvenih usluga su visoke. Zbog toga preporuka je da obavezno pribavite putno zdravstveno osiguranje.
Sanitarni uslovi su na visokom nivou, ne traže se potvrde o vakcinaciji. Usluga lekara opšte prakse je od 450 do 600 NOK, a specijaliste na privatnoj klinici od 600 do 800 NOK. Vađenje zuba je oko 600 NOK, a plomba 800 NOK. Bolnički dan košta oko 2000 NOK, bez pregleda i terapija. Kontakt ordinacije: Vika Helsesentereta, Pilestredet Park, Oslo:+47 21 39 07 11.

Zdravstvena situacija

Norveška ima dobar zdravstveni sistem. Cene zdravstvenih usluga su visoke. Zbog toga preporuka je da obavezno pribavite putno zdravstveno osiguranje.
Sanitarni uslovi su na visokom nivou, ne traže se potvrde o vakcinaciji. Usluga lekara opšte prakse je od 450 do 600 NOK, a specijaliste na privatnoj klinici od 600 do 800 NOK. Vađenje zuba je oko 600 NOK, a plomba 800 NOK. Bolnički dan košta oko 2000 NOK, bez pregleda i terapija. Kontakt ordinacije: Vika Helsesentereta, Pilestredet Park, Oslo:+47 21 39 07 11.

Norveška ima 38 aerodroma s redovnim putničkim linijama. Avio-saobraćaj je veoma razvijen, svi veći gradovi imaju aerodrome. Glavni aerodrom je Gardermoen, udaljen od Osla 50 km. Ovaj aerodrom je i glavna baza za dve najveće avio-kompanije, SAS i NAS (Norwegian Air Shuttle – niskobudzetna kompanija).
Oslo ima još dva aerodroma – Ryge, udaljen 60 km od grada(na koji sleće Rajan Er) i Torp, udaljen 110 km od grada.

Avio saobraćaj

Norveška ima 38 aerodroma s redovnim putničkim linijama. Avio-saobraćaj je veoma razvijen, svi veći gradovi imaju aerodrome. Glavni aerodrom je Gardermoen, udaljen od Osla 50 km. Ovaj aerodrom je i glavna baza za dve najveće avio-kompanije, SAS i NAS (Norwegian Air Shuttle – niskobudzetna kompanija).
Oslo ima još dva aerodroma – Ryge, udaljen 60 km od grada(na koji sleće Rajan Er) i Torp, udaljen 110 km od grada.

Najveće luke su Oslo, Tensberg, Porsgrun, Stravanger, Bergen, Trondhejm te Mo i Rana, kao i Narvik (utovar švedske železne rude) i Krikenes (utovar norveške železne rude). Veoma je važna i obalna plovidba, pre svega tzv. Hurtigrute između Bergena i Kirkenesa (oko 2.500 km) — svakodnevna i celogodišnja putnička i teretna veza između 30 obalnih naselja. Brojni manji trajekti povezuju obale dubokih fjordova i ostrva s kontinentom, a veliki trajekti Norvešku s Danskom (Kristijansand—Hirtshals, Frederikshavn—Oslo) i Velikom Britanijom (Njukasl-Stavanger).

Pomorski saobraćaj

Najveće luke su Oslo, Tensberg, Porsgrun, Stravanger, Bergen, Trondhejm te Mo i Rana, kao i Narvik (utovar švedske železne rude) i Krikenes (utovar norveške železne rude). Veoma je važna i obalna plovidba, pre svega tzv. Hurtigrute između Bergena i Kirkenesa (oko 2.500 km) — svakodnevna i celogodišnja putnička i teretna veza između 30 obalnih naselja. Brojni manji trajekti povezuju obale dubokih fjordova i ostrva s kontinentom, a veliki trajekti Norvešku s Danskom (Kristijansand—Hirtshals, Frederikshavn—Oslo) i Velikom Britanijom (Njukasl-Stavanger).

Norveška ima 3.999 km železničke pruge — od čega su 2.422 km elektrificirana, a razmak između šina iznosi 1.435 mm. Najvažnije je železničko čvorište Oslo, iz kojeg vode pruge prema Švedskoj, Stavangeru, Bergenu i na sever preko Trondhejma do Bodea. Za izvoz Švedske železne rude izuzetno je važna železnička pruga od Kirune do luke Narvik. Većinom železnicama upravljaju Norveške državne železnice (Norges Statsbaner, NSB), koje su u celosti u vlasništvu države; 65 km pruge je u vlasništvu pet privatnih preduzeća.

Železnički saobraćaj

Norveška ima 3.999 km železničke pruge — od čega su 2.422 km elektrificirana, a razmak između šina iznosi 1.435 mm. Najvažnije je železničko čvorište Oslo, iz kojeg vode pruge prema Švedskoj, Stavangeru, Bergenu i na sever preko Trondhejma do Bodea. Za izvoz Švedske železne rude izuzetno je važna železnička pruga od Kirune do luke Narvik. Većinom železnicama upravljaju Norveške državne železnice (Norges Statsbaner, NSB), koje su u celosti u vlasništvu države; 65 km pruge je u vlasništvu pet privatnih preduzeća.

Mreža puteva duga je 92 000 km. Putevi nisu uvek najboljeg kvaliteta, posebno van gradova. Put E 6 povezuje sever-jug Norveške i zapdnu obalu Švedske, pri čemu 50 km od Osla prelazi u regionalni put. Put E 39 prati zapadnu obalu Norveške.
Prosečna dozvoljena brzina je 60-80 km/č, a najviša dozvoljena je 100 km/č. U nekim naseljima može biti ograničena i na 30 km/č. Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola su rigorozne. Vezivanje pojasa je obavezno, kao i posedovanje trougla i žutog flouroscentnog prsluka. Potrebna je vozačka dozvola (iz zemlje porekla ili međunarodna).

Drumski saobraćaj

Mreža puteva duga je 92 000 km. Putevi nisu uvek najboljeg kvaliteta, posebno van gradova. Put E 6 povezuje sever-jug Norveške i zapdnu obalu Švedske, pri čemu 50 km od Osla prelazi u regionalni put. Put E 39 prati zapadnu obalu Norveške.
Prosečna dozvoljena brzina je 60-80 km/č, a najviša dozvoljena je 100 km/č. U nekim naseljima može biti ograničena i na 30 km/č. Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola su rigorozne. Vezivanje pojasa je obavezno, kao i posedovanje trougla i žutog flouroscentnog prsluka. Potrebna je vozačka dozvola (iz zemlje porekla ili međunarodna).

Osnovne namirnice su: žitarice, riba, meso i mlečni proizvodi. Riba je „najnacionalnija“ norveška namirnica, specijalno ona sirova, soljena i sušena. Tu su haringa, dimljeni losos, usoljeni i osušeni losos (gravlaks), pastrmka, sardela, bakalar, list i druge. Uz sušenje i dimljenje, ribe se obrađuju dodatkom šećera, u sirćetu i drugim kombinacijama.
Norveška je i jedan od najvećih konzumenata mleka i mlečnih proizvoda. Potrošnja mleka se procenjuje na oko 150 litara po stanovniku godišnje. Poznati „ljuti“ sir iz kravljeg mleka je gammelost ili gammalost. Smeđe-žute boje i zrele arome, njegova je karakteristika kao i kod većine norveških proizvoda da može dugo nepromenjen opstati van frižidera.
U Norveškoj se konzumira meso, prvenstveno divljač.
U mesne specijalitete spadaju i razne kobasice, suvo meso, slanina, fenalar. Ovčije i jagnjeće meso posebnog je ukusa.

Hrana

Osnovne namirnice su: žitarice, riba, meso i mlečni proizvodi. Riba je „najnacionalnija“ norveška namirnica, specijalno ona sirova, soljena i sušena. Tu su haringa, dimljeni losos, usoljeni i osušeni losos (gravlaks), pastrmka, sardela, bakalar, list i druge. Uz sušenje i dimljenje, ribe se obrađuju dodatkom šećera, u sirćetu i drugim kombinacijama.
Norveška je i jedan od najvećih konzumenata mleka i mlečnih proizvoda. Potrošnja mleka se procenjuje na oko 150 litara po stanovniku godišnje. Poznati „ljuti“ sir iz kravljeg mleka je gammelost ili gammalost. Smeđe-žute boje i zrele arome, njegova je karakteristika kao i kod većine norveških proizvoda da može dugo nepromenjen opstati van frižidera.
U Norveškoj se konzumira meso, prvenstveno divljač.
U mesne specijalitete spadaju i razne kobasice, suvo meso, slanina, fenalar. Ovčije i jagnjeće meso posebnog je ukusa.

Aquavit
Norveško nacionalno piće. To je rakija od krompira aromatizovana biljem kao što su semenke kima, anisa, kopara, komorača i korijandera. Verni je pratilac Božićne trpeze.
Solo
Osvežavajuće bezalkoholno piće s ukusom narandže.

Piće

Aquavit
Norveško nacionalno piće. To je rakija od krompira aromatizovana biljem kao što su semenke kima, anisa, kopara, komorača i korijandera. Verni je pratilac Božićne trpeze.
Solo
Osvežavajuće bezalkoholno piće s ukusom narandže.

Јužni i zаpаdni dеlоvi Nоrvеškе, pоtpunо su izlоžеni аtlаnskim оluјnim frоntоvimа, dоživlјаvајu višе pаdаvinа i imајu blаžе zimе nеgо istоčni i dаlеki sеvеrni diеlоvi zemlje. Оblаsti istоčnо оd primоrskih plаninа su u sеni te imaju manje  kišе i snеgа nеgо zаpаd. Dоnji deо оkо Оslа imа nајtоpliјa i nајsunčаniјa lеta, аli i hlаdnо vrеmе i snеg u zimskоm pеriоdu.
Zbоg visоkе gеоgrаfskе širinе Nоrvеškе , pоstоје vеlikе sеzоnskе vаriјаciје u dnеvnоm svеtlu. Оd krаја mаја dо krаја јulа, suncе sе nikаdа sаsvim ne spuštа ispоd hоrizоntа u pоdručјimа sеvеrnо оd Аrktičkоg krugа (zbоg tоgа оpis Nоrvеškе kао „Zеmlја оd nоći „), а оstаtаk zеmlје dоživlјаvа dо 20 sаti dnеvnе svеtlоsti dnеvnо. Nаsuprоt tоmе, оd krаја nоvеmbrа dо krаја јаnuаrа, suncе nikаdа nе izlazi iznаd hоrizоntа nа sеvеru, а dnеvna svеtlоst je vеоmа krаtka u оstаtku zеmlје.

Klima

Јužni i zаpаdni dеlоvi Nоrvеškе, pоtpunо su izlоžеni аtlаnskim оluјnim frоntоvimа, dоživlјаvајu višе pаdаvinа i imајu blаžе zimе nеgо istоčni i dаlеki sеvеrni diеlоvi zemlje. Оblаsti istоčnо оd primоrskih plаninа su u sеni te imaju manje  kišе i snеgа nеgо zаpаd. Dоnji deо оkо Оslа imа nајtоpliјa i nајsunčаniјa lеta, аli i hlаdnо vrеmе i snеg u zimskоm pеriоdu.
Zbоg visоkе gеоgrаfskе širinе Nоrvеškе , pоstоје vеlikе sеzоnskе vаriјаciје u dnеvnоm svеtlu. Оd krаја mаја dо krаја јulа, suncе sе nikаdа sаsvim ne spuštа ispоd hоrizоntа u pоdručјimа sеvеrnо оd Аrktičkоg krugа (zbоg tоgа оpis Nоrvеškе kао „Zеmlја оd nоći „), а оstаtаk zеmlје dоživlјаvа dо 20 sаti dnеvnе svеtlоsti dnеvnо. Nаsuprоt tоmе, оd krаја nоvеmbrа dо krаја јаnuаrа, suncе nikаdа nе izlazi iznаd hоrizоntа nа sеvеru, а dnеvna svеtlоst je vеоmа krаtka u оstаtku zеmlје.

Norveška je generalno bezbedna zemlja i ne postoje posebne preporuke u tom pogledu.
Telefoni za hitne slučajeve:
Vatrogasci:110
Policija: 111 (samo sa mobilnog telefona)
Policija: 112
Hitna pomoć:113
Pomoć na otvorenom moru:120

Bezbednost

Norveška je generalno bezbedna zemlja i ne postoje posebne preporuke u tom pogledu.
Telefoni za hitne slučajeve:
Vatrogasci:110
Policija: 111 (samo sa mobilnog telefona)
Policija: 112
Hitna pomoć:113
Pomoć na otvorenom moru:120

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope