Melburn, Australija        ————–          ———–    Tasmanija, Australija    
Udaljenost : 418,3 km.        Vreme putovanja: 11h   Cena karte : 80 – 150 €

Preporučeni transfer odnosi se na način transfera kao moguće opcije da se prebacite sa jedne destinacije do druge uz najpovoljniji odnos cena /usluga/doživljaj. Na vama je da se odlučite za najprihvatljiviju opciju.

Ako se nalazite u Melburnu,  i dosadila vam je buka, užurbanost i sve ostale čari velikog grada, poželeli ste da se malo opustite u prelepoj prirodi da osetite mir i čujete tišinu. Onda je predlog da odete na obližnje ostrvo Tasmaniju. Ako želite da se relaksirate, Tasmanija je pravo mesto za vas.

Od Melburna do Tasmanije….

Iz Melburna do Tasmanije možete najbrže stići avionom. Let traje 75 minuta, karta će vas koštati od 40 € do 170 € u zavisnosti od termina putovanja. Ovaj način putovanja više je pogodan za hedoniste, koji užitak pronalaze na destinaciji ali ne i u samom putovanju. Ukoliko ste više avanturističkog duha i užitak tražite i u samom putovanju,  onda za vas možda bolja opcija brod. i to brod sa imenom „Spirit of Tasmania“. On će vam pružiti mini „krstarenje“ do Tasmanije. Brod polazi iz Melburnske luke dva puta dnevno do luke u Devenportu. Plovidba traje oko 11 sati. Karta za ovu avanturu će vas koštati oko 80 € .

O Tasmaniji

Tasmanija je najmanja australijska država sa oko pola miliona stanovnika. To znači da nikada nećete videti saobraćajnu gužvu. Budući da nema ni mnogo puteva, morali biste da budete ekstremni avanturista da biste se izgubili.

Aboridžini su nastanili Tasmaniju pre nekoliko desetina hiljada godina. Mnogo pre nego što je poslednje Ledeno doba odvojilo ostrvo od Australijskog kontinenta. Evropljani su Tasmaniju „otkrili“ 1642. Odgovor na pitanje da li postoji tenzija između ova dva naroda zavisi od toga koga pitate.

Taswegians (Tasmanijci) su ponosni na to što su malobrojni. Bruny Island, rajsko ostrvo udaljeno desetak minuta vožnje ferijem od Hobarta. Ima samo 600 stanovnika, a tako će najverovatnije i ostati, jer lokalni propisi zabranjuju gradnju više od jedne kuće na 50 jutara zemlje.

Šta raditi na Tasmaniji ?

Šta možete da radite na Tasmaniji? Hajking, pecanje, vožnja kajakom. Iznajmite hidro avio za šest osoba, odvezite se do tasmanijske divlje unutrašnjosti koja je proglašena svetskom baštinom. Preletite taj nacionalni park uzduž i popreko. Ako volite da posmatrate ptice, naići ćete na retke primerke, uključujući papagaja sa narandžastim stomakom koji je na ivici istrebljenja.

Ukoliko ste manje raspoloženi za spoljne aktivnosti, obiđite muzeje, prodavnice grnčarije, galerije, vinske podrume i nekadašnje kolonije osuđenika. Svratite u prodavnice i restorane, i divite se dramatičnom pejzažu koji je svuda oko vas.

Jedina skupa stvar u vezi sa Tasmanijom je put do tamo. Lokalne cene su relativno niske, i trebaće vam kofer viška da potrpate svu garderobu, keramiku i duboreze kojima je teško odoleti.

Odakle krenuti

Najlogičnije je da odmor započnete u Hobartu, gde se nalazi najveći aerodrom. To je jedna od najopuštenijih prestonica – idealno mesto za vožnju biciklom i pešačenje. Obratite pažnju na georgijansku arhitektur. Ne propustite atrakcije kao što je 160 godina star Muzej i umetnička galerija Tasmanije. To je hibrid herbarijuma, muzeja nacionalne istorije, i umetničke galerije – na samom ulazu nalazi se skelet guštera star 105 miliona godina. Odatle se ulazi u prostoriju gde su izloženi reptili, uz natpis: „Sve tasmanijske zmije su otrovne.“

Kultura

U umetničkom delu muzeja izložene su idilične slike pejzaža Johna Glovera. Engleza koji je na Tasmaniju emigrirao 1903, kada je imao 63 godine, i postao najpoznatiji umetnik na ostrvu. On je za Tasmaniju bio ono što i Paul Gauguin za Tahiti. Čak je koristio i neke od njegovih taktika, uključujući romantičarsko prikazivanje scena „domorodaca“ iz perioda pre dolaska Evopljana.

Salamanca je glavno mesto za kupovinu umetničkih predmeta i antikviteta. Dick Bett, koji je na tom mestu vodio galeriju više od 10 godina, kaže da je Salamanca danas prepuna ljudi. Da sve vrvi od turista. On se u međuvremenu preselio u Severni Hobart gde, kako kaže, „mušterija zna tačno šta hoće“.

Severni deo grada lagano postaje SoHo Hobarta, što verovatno znači da će Bett i slični galeristi ubrzo morati da traže novu lokaciju da bi mogli da uživaju u tipičnoj tasmanijskoj samoći.

Dizajn

Krenite autom severno od Hobarta prema unutrašnjosti. Proći ćete kroz drevne šume prepune retkih endemskih vrsta drveća zahvaljujući kojima je nastao tasmanijski pokret dizajnera proizvoda od drveta. U samom centru nalazi se Launceston, drugi po veličini grad na ostrvu, u kojem je smešten Tasmanijski dizajn centar.

Bez obzira da li je reč o unikatima ili o organičenim serijama, dizajnirani nameštaj ne troši neke naročite količine drveta. Najviše odlazi na papir. Gotovo polovinu Tasmanije poseduju i štite Nacionalni kartel Australije i nacionalni parkovi, koji pokušavaju da sačuvaju šumu od nekadašnje žestoke eksploatacije. Međutim, i dalje ogromni teretni kamioni svakodnevno odvoze drvo na polupreradu. Potom ga šalju u Japan na finalnu obradu i proizvodnju papira.

Poreklo

Tasmaniju je otkrio holandski istraživač Abel Tasman 1642, i nazvao je Van Diemens Land. Kao i ostatak Australije, Tasmanija je prvobitno naseljavana osuđenicima iz Britanije i njihovim vojnim stražarima. Ostrvo je bilo kaznena kolonija od 1803. do 1853.

Nekada su ljudi krili da su im preci bili osuđenici, a danas se time hvale. Podaci o osuđenicima su brižljivo čuvani, a podaci o potomcima imigranata koji nisu bili kriminalci u glavnom su izgubljeni. Oni koji pretpostavljaju da su im preci bili osuđenici, mogu da uđu u trag svojim korenima u servisu za osuđenike Port Arthur.

U Port Arthuru možete videti mnoštvo romantičnih starih zgrada, ali i jezero sa ostrvom na kojem se nalazi groblje. Grobar John Barron je ovde proveo gotovo 20 godina. Pisac Anthony Trollope susreo se s njim 1973, i u svom putopisu o Australiji i Novom Zelandu opisao Barronov „predivan“ način života.

Iako je Port Arthur danas prijatno mesto, vodič kroz kompleks će vas napuniti informacijama o sumornom životu koji se ovde nekada vodio. Svaki posetilac dobija kartu sa informacijama o konkretnom zatvoreniku, kako bi se podstakla empatija sa pojedincem čiju sudbinu pratite.

Priroda

Na šest sati vožnje od Port Arthura, kroz spektakularan pejzaž, nalazi se Strahan, ribarsko selo smešteno u prirodnom amfiteatru iznad luke Macquarie. Iako je Strahan najveća luka na južnoj hemisferi posle Port Phili Bay u australijskoj državi Viktoriji, tu živi samo 1,000 stanovnika.

Srećom, imajući u vidu malobrojnost stanovnika, potrebno je samo tri glumca da bi se izvela najduže igrana pozorišna predstava na ostrvu, koja je od globalne produkcije udaljena otprilike isto koliko i tasmanijski restorani od lanca McDonald’s. Komad „The Ship That Never Was“ zasnovan je na istinitom događaju iz 1834, u kojem se preduzimljiva grupa tragičara pretvara u radosne begunce iz zatvora. Glumci će na vaše oči sagraditi brod za bekstvo, promeniti kostime nekoliko puta kako bi odigrali različite uloge, i uključiti ljude iz publike da igraju sporedne likove. Predstava se igra na otvorenom tokom cele godine.

Opuštenost i spokoj

I poslednje, ali ne najmanje važno: najistočnija tačka Tasmanije je poluostrvo Freycinet. Prošetajte ovim ogromnim nacionalnim parkom i uživajte u flori koju nećete videti nigde drugde na planeti. Šljašteće plavi insekti izgledaju kao safiri koji gamižu, a eukaliptusi samo pojačavaju osećaj egzotike.

Dok boravite tamo preplaviće vas osećaj opuštenosti, spokoja…..obuzeće vas neki blaženi mir, koji nikako ne možete doživeti u velikim pretrpanim gradovima. I zato vredi otići i sve to doživeti….

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.