Međunarodna organizacija ICAO primenjuje, kodnu oznaku za geografsko razvrstavanje aerodroma u svetu, koja se sastoji od četiri slova. Ovi kodovi su određeni od strane Organizacija medjunarodnog civilnog vazduhoplovstva (енгл. International Civil Aviation Organization)

ICAO kodovi se koriste u vazdušnom sobraćaju i procedurama u toku letenja, kao što su planovi letenja. Ovi kodovi nisu isti kao IATA oznake poznate i vidljive za javnost (putnike) koje se koriste u avio saobraćaju. (ICAO) takođe izdaje i svoje posebne oznake za aerodrome i avio-kompanije.

IATA izdaje troslovne oznake za aerodrome (na primer za aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd: BEG) i dvoslovne oznake za avio-kompanije (na primer za Jat ervejz: JU), koje su najčešće korišćene oznake ove vrste u svetu, a koje služe za označavanje rezervacija karata i prtljaga, polazaka aviona itd.
Prva dva slova su regionalni prefiksi. Prvo slovo koda označava regiju u svetu – kontinent, deo kontinenta (npr., «E» – Severna Evropa, «L» – srednja i južna Evropa), ili kod velikih zemalja («K» – USA, „C“ – Kanada , «Y» – Australija). U drugom delu kodna oznaka označava zemlju u regiji kojoj odgovara prvo slovo. Preostala dva (tri za veće zemlje) određuju aerodrom u toj zemlji.
Posebna kodna oznaka »ZZZZ« je rezervisans za slučajeve izrade plana leta na aerodromima, koji nemaju kodnu oznaku ICAO.

Kategorizacija aerodroma

Osnovni elementi na osnovu kojih se određuje kategorija aerodroma su: dužina glavne piste (odnosno njenog glavnog prilaza za poletanje i sletanje), vrsta vazduhoplova koje mogu prihvatiti, namena aerodroma, kapaciteti infrastrukture aerodroma i oprema za navigaciju (uslovi za dnevno i sletanje pri slaboj vidljivosti i noću), broj putnika i obim prometa robe.

Kategorizacija prema vrsti vazduhoplova

Prema vrsti vazduhoplova koje mogu prihvatiti, aerodromi se dele na:
1. CTOL aerodrome (engl. Conventional Take off and Landing), namenjene za standardne ili konvencionalne tipove vazduhoplova, s dužinom PSS većom od 1.800m;
2. RTOL aerodrome (engl. Reduced Take off and Landing) kod kojih se smanjuje (redukuje) potrebna dužina PSS na 1.200 do 1.800 m za nove savremene tipove turbo prop i turbofan vazduhoplova;
3. STOL aerodrome (engl. Short Take off and Landing) s dužinom PSS od 800 do 1.200 m;
4. VTOL aerodrome (engl. Vertical Take off and Landing) sa kratkom (tzv. ultrakratkom) PSS manjom od 800 m. U ovu grupu spadaju hidrodromi i helidromi.

Kategorizacija prema kodnim oznakama

U skladu s dokumentima ICAO razvrstavanje – kategorizacija aerodroma vrši se kodnim oznakama.
Kodna oznaka za kategorizaciju aerodroma se sastoji od dva elementa (brojčane i slovne oznake);
Kodna oznaka 1 – (brojčana oznaka); koja se temelji na dužini piste i označava se brojčanim oznakama 1, 2, 3 i 4…;

Kodni brojDužina piste
1< 800
2800 – 1.200
31.200 – 1.800
4> 1.800

Kodna oznaka 2 – (slovna oznaka) koja se temelji na osnovu raspona krila vazduhoplova i rastojanja između spoljnih naplataka glavnih točkova stajnog trapa i označava se slovnim oznakama A, B, C, D i E…;

Kodna oznakaRaspon krilaRaspon stajnog trapa
A15 m< 4,5 m
B15 – 24 m4,5 – 6 m
C24 – 36 m6 – 9 m
D36 – 52 m9 – 14 m
E52 – 60 m9 – 14 m

Primer: avion IL-62 M, sa procenjenom dužinom poletanja pri standardnim atmosferskim uslovima od 3.280 m, i rasponom krila od 43,2 m, i rastojanjem između spoljnih naplataka glavnog stajnog trapa od 8,0 m odgovara klasifikaciji 4D poletno-sletne staze.

Kategorizacija prema opremljenosti za sletanje

Prema stepenu opremljenosti za sletanje piste se razvrstavaju na:

  • Pista za sletanje u uslovima vizuelne vidljivosti (VFR);
  • Pista za sletanje pomoću instrumenata (IFR).

Aerodromi za sletanje pomoću instrumenata (IFR) moraju imati:

  • Pista za sletanje pomoću instrumenata moraju biti opremljene pomoćnim sredstvima i uređajima koji nisu vizuelni a koji omogućavaju vođenje minimalno u odgovarajućem pravcu radi pravolinijskog prilaženja;
  • Pista za precizno prilaženje, kategorije I. Ove piste opremljene su uređajima za precizan prilaz i vizuelnim sredstvima koji omogućavaju prilaženje do visine donošenja odluke od najmanje 60 m i pri horizontalnoj vidljivosti najmanje 800 m ili uzduž piste najmanje 550 m;
  • Pista za precizno prilaženje, kategorije II. Ove piste opremljene su uređajima za precizan prilaz i vizuelnim sredstvima koji omogućavaju prilaz do visine donošenja odluke od najmanje 30 m pri horizontalnoj vidljivosti uzduž piste najmanje 350 m;
  • PSS za precizno prilaženje, kategorije III. Piste u III kategoriji dele se u tri potkategorije:
    kategorija III-A: s visinom donošenja odluke ispod 30 m ili bez visine odluke pri horizontalnoj vidljivosti uzduž piste najmanje 200 m;
    kategorija III-B: s visinom donošenja odluke ispod 15 m ili bez visine odluke pri horizontalnoj vidljivosti uzduž piste najmanje 50 m;
    kategorija III-C: bez visine odluke i bez ograničenja vidljivosti uzduž piste
KategorijaVisina odlukeUzdužna vidljivost
I> 60 m> 550 m
II< 60, > 30m> 350 m
III A< 30 m> 200 m
III B< 15 m> 50 m
III C00

Klasa aerodroma

Klasu aerodroma određuje godišnji obim putničkog saobraćaja, ili zbir broja svih dolazaka i odlazaka putnika, uključujući i tranzitne putnike.
Klasa aerodroma zavisi od godišnjeg obima putničkog saobraćaja i može biti od I do V klase:

Klasa aerodromaBroj putnika u hiljadama
I10.000 – 7.000
II7.000 – 4.000
III4.000 – 2.000
IV2.000 – 500
V500 – 100
Категорије: opšte informacije

0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.