Island je ostrvska država smeštena na granici između Atlantskog i Severnog ledenog okeana, na severo-zapadu evropskog kontinenta. Država obuhvata teritoriju, pored glavnog ostrva u njenom sastavu se nalazi još 36 manjih ostrva. Island je ne samo najređe naseljena država u Evropi, već i jedna od 20 najređe naseljenih država na svetu. Gotovo dve trećine populacije živi u glavnom i najvećem gradu Rejkjaviku i njegovoj bližoj okolini, a veći gradovi su još i Koupavogir, Habnarfjerdir i Akirejri. Osnovu populacije čine Islanđani, narod germanskog porekla, a najveća nacionalna manjina su Poljaci koji su se na ostrvo u znatnijem broju doselili početkom XXI veka.

Coat of arms of Iceland Glavni grad: Rejkjavik Vremenska zona: WET (UTC+0)
Populacija: 332,529 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 102,775 km2 Pozivni kod: +354
Zvanični jezik: Islandski ISO 3166 code IS
EU Internet oznaka: .is
NOVAC
Valuta: Islandska kruna Inflacija:  1 %
Kod: ISK Kovanice: 1, 5, 10, 50, 100 kruna
Mala jedinica:  1/100 eirir Novčanice: 500, 1000, 5000, 10 000 kruna

Sve islandske banke menjaju strani novac i uglavnom su otvorene radnim danom od 09:15 do 16:00 časova. Putnički čekovi, VISA i MasterCard su u širokoj upotrebi, a gotov novac se može podići u svakoj od 170 poslovnica banaka, kao i na bankomatima širom Islanda.

BEZBEDNOST

Моgu sе pојаviti sitne krаđe i аntisоciјаlnо pоnаšаnjе, pоsеbnо оkо bаrоvа gdе sе lјudi оkuplјајu nоću u cеntru Rеikјаvikа. Preduzmite rаzumnе mеrе prеdоstrоžnоsti i izbјеgаvајtе dа pokazujete drаgоcеnе prеdmеtе.

Indexopšta ocena
Stopa kriminala: 24.32
Stopa bezbednosti: 75.68 BEZBEDNO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Opšta sanitarna situacija na Islandu je na vrlo visokom nivou. Preporuka je da posedujete putno zdravstveno osiguranje.
U Rejkjaviku ima dosta lekara opšte prakse i specijalista, mnoge apoteke su otvorene i noću. U svim većim mestima i gradovima postoje zdravstveni centri i bolnice. Za informacije pogledati www.heilsugaeslan.is
Voda sa česme je odličnog kvaliteta, bezbedna za piće i jedna od najčistijih voda na svetu.

TRANSPORT

Najvažniji aerodromi na Islandu su:
• Keflavik International Airport – nalazi se na jugozapadu zemlje, 48 km zapadno od Rejkjavika. Taksi od aerodroma do Rejkjavika košta oko 9500 ISK.
• Reykjavik Airport – domaći avio saobraćaj (inače se često koristi), kao i letovi za Grenland i Farska Ostrva.
Na Islandu postoji 120 registrovanih aerodroma i pista za sletanje.
Važnije avio kompanije:
Icelandair, Iceland Express, Germanwings (od Kelna) i SAS (iz Osla i Stokholma)

Brodski saobraćaj

Trajekt Norröna tokom cele godine nedeljno saobraća na liniji Hanstholm/Esbjerg (Danska) – Torshavn (Farska Ostrva) – Seythisfjörthur (Island). Putovanje traje dve noći. www.smyril-line.com
Island nema železničku mrežu.
Island ima puteve visokog kvaliteta. Glavni put (Route 1-Ring Road) dug je 1.337 km, vodi oko ostrva i povezuje sva naseljena mesta na Islandu. Mnogi planinski putevi su zatvoreni do kraja juna ili čak i duže jer su neprohodni zbog vremenskih uslova. Preporučuje se oprezna vožnja i poštovanje saobraćajnih znakova.
Za upravljanje putničkim vozilom potrebna je međunarodna vozačka vozvola.
U toku vožnje obavezna su upaljena svetla i vezivanje pojaseva.
Ograničenja brzine su 50, 80 i 90 km, kontrola se vrši kamerama i kazne za prekoračenje dozvoljene brzine mogu dostići 50.000-130.000 ISK.
Dozvoljena količina alkohola u krvi prilikom vožnje je 0,05%, a minimalna kazna za prekoračenje ovog limita je 70.000 ISK.
Cena benzina je oko 200 ISK po litru, a može se kupiti na pumpama koje rade 24 sata dnevno ili korišćenjem prepaid kartica. Poželjno je napuniti rezervoar, jer benzinske pumpe mogu biti udaljene oko 100-200 km jedna od druge.

HRANA I PIĆE

Island ima tradicionalnu hranu koja se također poslužuje i priprema na tradicionalan način i čuva na način koji je bio dostupan u doba pre postojanja frižidera, kada su ljudi morali čuvati namirnice za zimu. Neka jela su ukusna, neka pak toliko posebna da se možete hvaliti prijateljima ako uspete dovršiti obrok.

Glavna obeležja islandske kuhinje su jagnjetina, riba, mlečni proizvodi i krompir. Danas su široko dostupni govedina, svinjetina, piletina i vegetarijanske opcije.

Meso je obično dimljeno, a ukusno jelo hangikjöt (dimljena jagnjetina) i danas je popularno. Među mlečnim proizvodima, veliki favorit kod posetitilaca je skyr (surutka), posebno kada se posluži sa svežim borovnicama u kasno leto.

Island je jako bogat bobicama. Sakupljanje je moguće od jula do a septembra, a gljive se često mogu naći u isto vreme, za one koji znaju razlikovati jestive vrste.

Za one sklone avanturizmu preporuluje se da probaju jelo sláta, što doslovno znači “klanje”, ali je poput haggisa. A za one sa dobrim živcima i želudcom od čelika, izbor menia za praznik Thorri sredinom zime pravi je izazov. Poslastice uključuju i prilično neprivlačne komade mesa, uključujući kuvanu ovčiju glavu (svið), ovnovi testisi ukiseljeni u sirutki i vrećice od bubrega. Ali ono što stvarno izdvaja muškarce od dečaka je trulo meso morskog psa (hákarl), pripremljenim posebnim nacinom fermentacije, te posluzenim uz shot Black Death rakije. Savet za početnike: ako uspete da vam ovo jelo prodje pokraj nosa – na pola ste puta!

Riba

Što se tiče islandske ribe, ona odavno ima međunarodni ugled dobreg kvaliteta i izvozila se još u srednjem veku. Slatkovodni losos i pastrmka mogu se dodati popisu, a ne smemo zaboraviti na popularnost slane ili dimljene ribe. Morske ptice kao što su guillemot (vrsta goluba) te puffin često se poslužuju kao delicije, a nekada su bile važan die prehrane, i to ne samo u doba loše berbe. Visokokvalitetno ulje jetre bakalara uobičajeno je u prodavnicama sa mešovitom robom i turisti ga često kupuju jer je jeftinije i kvalitetnije na Islandu. Ovde vredi spomenuti i meso morskih lavova i kitova koji su tradicionalna, ukusna jela.

Mlečni proizvodi

Islandski mlečni proizvodi smatraju se prvorazrednim. Islandske pasmine krave su, poput islandskih konja, doveli doseljenici, a potom su uzgajane izolovano, tako da danas čine jedinstvenu vrstu koja nikada nije mešana sa drugim osim za proizvodnju govedine. Ove krave zbog svoje dobre prehrane daju mleko koje ima čist i nežan ukus tokom cele godine. Posetioci bi trebali da probaju popularne islandske specijalitete kao što je skyr, kultivisani obrani mlečni jogurt koji se danas kopira i u inostranstvu, i súrmjólk, mlečna surutka koja je na primer ukusna s žitaricama, a možda i nekim bobicama ili smeđim šećerom.

Dok područje glavnog grada Reykjavika nudi najširi spektar raznih kuhinja, intrigantni i čak vrhunski restorani i kafići mogu se naći širom zemlje. Još je lakše pronaći postrojenja koja služe brzu hranu, pizzu, hamburgere, piletinu i ribu, dok je hot-dog praktično nacionalno jela na benzinskim pumpama i fast-food objektima. Raspon slatkiša, uključujući i mnoge odlične islandske marke, verojatno će biti sasvim drugačiji od onoga na što su ljudi navikli kod kuće. Prodavnice su na raspolaganju u svim, čak i najmanjim selima, a neki gradovi imaju divne pekare koje poslužuju peciva i hranjiv hleb pečen na licu mesta.

Piće

Uprkos tome što je bilo zabranjeno većim delom dvadesetog veka, pivo je daleko doguralo od kada je legalizovano 1989. godine, a danas se nudi cela paleta različitih piva. Brennivín je tradicionalno žestoko alkoholno piće Islanda, iako se poslednjih godina vidi razvoj izvrsne votke i drugih alkoholnih pića. Treba imati na umu da se državna politika bori protiv reklamiranja alkohola i duvana te da se ta roba jako oporezuje, a maloprodaja alkohola dopušta se samo državnoj kompaniji za alkohol i duvanske proizvode, iako naravno, mnogi restorani i barovi imaju licencu za prodaju pića.

Dok je alkohol na Islandu skup, najbolje dostupno piće – voda – je besplatna. Islandski vodovod je uvek siguran iz slavine i voda je među najčišćim na svetu. U nekim gradovima posetioci se mogu iznenaditi kad pri puštanju vruće vode osete miris sumpora, no minerali koji možda ostaju u slavini s toplom vodom bezopasni su. Ako ne volite ukus, samo pustite hladnu vodu da teče nekoliko trenutaka pre punjenja čaše.

KLIMA

Klimа islаndskе оbаlе је subаrtičkа . Тоplа Sеvеrоаtlаntskа struја оsigurаvа gеnеrаlnо vеćе gоdišnjе tеmpеrаturе nеgо nа vеćini sličnih pоdručја nа svеtu.

Klimа vаrirа izmеđu rаzličitih dеlоvа оstrvа. Uоpštеnо, јužnа оbаlа је tоpliја, vlаžniја i vеtrоvitija оd sеvеrа. Cеntrаlnа plаninskа pоdručја su nајhlаdniјi dео zеmlје. Niskо lеžеćе kоpnеnе оblаsti nа sеvеru su nајsušniје. Snеg  zimi је čеšći nа sеvеru nеgо nа јugu.

Категорије: države evrope