Danska je najmanja država Skandinavije i ima oko 5,5 miliona stanovnika. Danska je smeštena na poluostrvu Jiland i na velikom broju ostrva. Prestonica Kopenhagen se nalazi na ostrvu Seland, dok je ostrvo Fin verovatno najpoznatije po gradu Odense, rodnom mestu svetski poznatog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena. Kraljevina Danska takođe obuhvata dve samoupravne teritorije – Farska ostrva i Grenland. Grendland je više od 500 puta veći od Danske, ali ima 100 puta manje stanovnika. Kopenhagen je najnaseljeniji deo teritorije sa više od milion stanovnika. On je takođe i centar regije Eresund u kojoj su se grad Malme na jugu Švedske i Kopenhagen spojili u jedan velegradski region.

Coat of arms of Denmark Glavni grad: Kopenhagen Vremenska zona: CET (UTC+1)
Populacija: 5,748,769 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 42,931 km2 Pozivni kod: +45
Zvanični jezik: Danski ISO 3166 code DK
EU Internet oznaka: .dk
NOVAC i CENE
Valuta: Danska kruna Inflacija:
Kod: DKK Kovanice: 50 øre, 1, 2, 5, 10, 20 DKK
Mala jedinica:  1/100 øre Novčanice: 50, 100, 200,  500, 1000 DKK

Cene gradskog prevoza u Kopenhagenu su sledeće: jedna vožnja autobusom ili u metrou košta oko 3,5 evra (važi 60 minuta), za dnevnu kartu (24č) treba izdvojiti oko 20 evra, a za trodnevnu kartu (72č) – oko 26 evra.
Karte za prevoz mogu se nabaviti preko automata ili kupovinom u lancu prodavnica „7 ELEVEN“. Autobuske karte mogu se kupiti kod vozača, ali se karte za voz i metro nabavljaju preko automata (postoji opcija izbora na engleskom jeziku) ili u pomenutom lancu „7 ELEVEN“, koji se nalaze na aerodromu, glavnim i lokalnim železničkim stanicama i po centrima gradova. Preporučuje se nabavka nepersonalizovanih kartica, čija cena iznosi oko 23 evra (180 DKK), s obzirom na to da se koristi za sve vrste transporta – autobus, metro i voz, a može se koristiti za više osoba. Neophodno je, međutim, voditi računa o čekiranju prilikom ulaska i izlaska iz transporta. Sve informacije o navedenom mogu se pronaći na engleskom jeziku preko linka: https://www.rejsekort.dk/koeb-rejsekort/voksen/rejsekort-anonymt.aspx?sc_lang=en.

Taksi

Taksi usluga u proseku košta od 20-30 evra ukoliko se vrši prevoz po gradu u dužini od 5-6 kilometara i tokom radnog dana. Vožnja je značajno skuplja noću i preko vikenda. Prevoz vozom od Kopenhagena do najbližih turističkih mesta, na pr. do Helsingora koji je udaljen 55 km, košta oko 12 eura u jednom pravcu. Prelazak mosta između Kopenhagena i Malmea putničkim vozilom košta 39 evra u jednom pravcu, a mosta koji vodi ka Niborgu, 30 evra u jednom pravcu. Cena jednog litra bezolovnog benzina je oko 1,3 evra a dizel goriva oko 1,1 evra.

Restorani

Cene u restoranima srednje kategorije su relativno visoke – ručak za dve osobe sa pićem košta u proseku oko 50 evra, obrok u Mekdonalds restoranima košta oko 9 evra , viršle na kiosku su oko 3,5 evra, razni sendviči od 4 – 6 evra.
Za prenoćište sa doručkom u hotelima srednje kategorije potrebno je izdvojiti oko150 evra.

Ukoliko želite da saznate nešto više o cenama u Danskoj pogledajte naš tekst Kopenhagen, Danska - trošak 
BEZBEDNOST

Kraljevina Danska ima potpuno stabilnu bezbednosnu situaciju. Sistem bezbednosti je izgrađen na modernim osnovama, a policija je izuzetno organizovana i ima na raspolaganju najsavremeniju opremu. Naši građani koji ovde žive i rade, osećaju se potpuno bezbedno. Telefon za hitne slučajeve: 112.

Index Opšta ocena
Stepen kriminala: 21.58
Stepen bezbednosti: 78.42 BEZBEDNO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Poželjno je da posedujete polisu putnog zdravstvenog osiguranja. Uvеritе sе dа imаtе аdеkvаtnо zdrаvstvеnо оsigurаnjе i dоstupnа srеdstvа zа pоkrivаnjе trоškоvа mеdicinskоg lеčеnjа u inоstrаnstvu i rеpаtriјаciје.

Nema epidemija zaraznih bolesti, pa nema potrebe ni za vakcinacijama pre puta.U slučaju potrebe za hitnom zdravstvenom intervencijom, potrebno je pozvati hitnu pomoć na telefon 112.

TRANSPORT

Najveći i najvažniji aerodrom u Danskoj je Kastrup i lociran je u Kopenhagenu. U drugim delovima zemlje ima nekoliko manjih aerodroma koji nisu atraktivni sa turističkog aspekta (Arhus, Bilund…). Više informacija može se dobiti: Kastrup – www.cph.dk, tel. 0045 3231 3231, Aarhus – www.aar.dk, tel. 0045 8775 7000, Billund – www.billundlufthavn.dk, tel. 0045 7650 5050.

Brodski prevoz

Najvažnije luke su Kobenhavns Havn, Nordre Toldbod 7, 1013 Kobenhavn K, Helsingor Havn, Faergevej 8, 3000 Helsingor, Rodbyhavn, Faergestationsvej 5, 4970 Rodby. Rezervacija i kupovina karata za brodski prevoz od Nemačke do Danske ili od Danske do Švedske i Norveške: Scandilines Danmark A/S, www.scandilines.dk, tel. 0045 3315 1515 – Stena Line, www.stenaline.dk/faerge/ tel. 0045 9620 0200, DFDS Seaways tel. 0045 3342 3080.

Železnica

Železnička mreža je veoma savremena a povezanost i razvijenost garantuju mogućnost putovanja ka svim evropskim destinacijama. Putevi su veoma kvalitetni a sve važnije destinacije su povezane auto-putevima koji su izgrađeni po najvišim standardima

Drumski saobraćaj

Za putovanja tokom zime potrebna je zimska oprema i maksimalna pažnja i poštovanje propisa i signalizacije u vožnji. Detaljnije informacije u vezi sa upravljanjem motornim vozilima u Kraljevini Danskoj, dostupne su preko sajta: www.fdm.dk
Nosioci vozačkih dozvola koje su izdate u državama koje nisu članice EU, mogu upravljati motornim vozilom tokom privremenog boravka u Danskoj pod uslovom da su podaci uneti u dozvolu latiničnim pismom. U protivnom, ukazuje se da dozvola mora biti prevedena na danski, engleski ili francuski jezik kod ovlašćenog prevodioca. Nosioci takvih vozačkih dozvola, obavezni su da poseduju važeću međunarodnu vozačku dozvolu da bi mogli da upravljaju vozilom tokom privremenog boravka u Kraljevini Danskoj.
Saobraćajni propisi se moraju u potpunosti poštovati, a kazne su visoke, na pr. nepropisno parkiranje se kažnjava sa oko 70 evra. Za druge prekršaje, kao što je vožnja u alkoholisanom stanju, prekoračenje brzine, nepoštovanje saobraćajne signalizacije i sl. kazne su značajno veće a u nekim slučajevima su predviđene i druge sankcije. Preporučujemo potpuno poštovanje saobraćajnih znakova i ograničenja brzine i korišćenje potpuno tehnički ispravnih vozila.

Za državljane R.Srbije

Tokom privremenog boravka državljana R. Srbije u Danskoj, priznaje se vozačka dozvola R. Srbije na novom obrascu, ali je za upravljanje motornim vozilom neophodno i posedovanje međunarodne vozačke dozvole. R. Srbija je, 12. oktobra 2016. godine, uvrštena u dansku „Grupu 2″ zemalja, tako da nosioci vozačkih dozvola R. Srbije, za kategoriju B, mogu nakon regulisanja boravka u Kraljevini Danskoj, bez obaveze teorijskog i praktičnog polaganja vozačkog ispita, kod nadležne Agencije za bezbednost saobraćaja Danske vršiti direktnu zamenu srpskih u danske vozačke dozvole.

HRANA I PIĆE

Uprkos određenoj sličnosti između kulinarske tradicije Danske i tradicije drugih skandinavskih zemalja, lokalna kuhinja ima niz karakterističnih karakteristika. U srcu danske ishrane dominiraju vrlo jaka jela, ili možemo reći jaka, pripremljena od mesa i ribe. Stvar je u tome što je dugi niz godina visokokalorična hrana pomagala stanovništvu zemlje da preživi u nepovoljnim klimatskim uvetima. Stoga se u Danskoj uživa visoko proteinska hrana.

Jedano od danskih najpopularnijih jela je sendvič. Ovo jelo je ovde neverojatno popularno. No, danski se sendviči bitno razlikuju od onih koje Europljani poznaju – ogromni su, uključuju mnogo sastojaka i jedu ih u slojevima.

Danci jako vole svinjetinu. Od ove vrste mesa pripremaju se ragu, kobasice i meso, pečeno, prženo, posluženo uz razne umake i priloge. Popularnost svinjetine daje kritičarima razlog da uspoređuju dansku kuhinju s nemačkom.

Kolde bord, buffet ručak, dobar je način isprobavanja raznih domaćih jela, uz izbor otvorenih sendvića (smørrebrød), hladnih narezaka te dobre porcije svinjetine. Većina danaca vole slatko i wienerbrød (danski kolač od lisnatog testa) jede se u svako doba dana. Bobice se pojavljuju u mnogim desertima, a danski sladoled među najboljima je na svetu.

Za pripremu drugih jela koristi se riba i morski plodovi u Danskoj. Poslastice iz mora uključuju dimljenog lososa, ukiseljene haringe, jegulje i iglice. Bakalar se servira pečen, paren, pržen ili sušen (klipfisk).

Povrće je široko zastupljeno u Danskoj ishrani. Kao prilog koriste se krompir, crveni kupus, luk. Šargarepa, pasulj, paprika i pečurke, kao i zelje, dodaju se salatama.

Mleko i mlečni proizvodi su vrlo cenjeni. Različite vrste sira, skute, domaći majonez – svi su ti proizvodi široko zastupljeni u prehrani lokalnog stanovništva. Uz to, danska kuhinja poznata je po originalnim mlečnim supama.

Piće

Što se pića tiče, Danci imaju dvije strasti – kavu i pivo. Ljudi preko 60 godina također su vrlo privrženi svojim likerima, koji dolaze u različitim okusima i pojavljuju se pod zajedničkim nazivom akvavit.

Klima

Dаnskа imа umеrеnu klimu, kојu kаrаktеrišu blаgе zimе, sа srеdnjim tеmpеrаturаmа u јаnuаru оd 1,5 ° C (34,7 ° F) i hlаdnim lеtimа, sа srеdnjоm tеmpеrаturоm u аvgustu оd 17,2 ° C (63,0 ° F). Nајstrаšnijе tеmpеrаturе zаbеlеžеnе u Dаnskој, оd 1874. gоdinе, kаdа su zаpоčеli snimanje, iznоsilо је 1975. gоdinе 36,4 ° C (97,5 ° F) i -31,2 ° C (-24,2 ° F) 1982. Dаnskа imа prоsеk 179 dаnа gоdišnjе sа pаdаvinаmа, u prоsеku primајu ukupnо 765 milimеtаrа (30 inčа) gоdišnjе; јеsеn је vlаžnа sеzоnа i nајsušniјe је prоlеćе.  Pоlоžај izmеđu kоntinеntа i оkеаnа znаči dа sе vrеmе čеstо mеnjа. Zbоg dаnskе sеvеrnе lоkаciје, pоstоје vеlikе sеzоnskе vаriјаciје u dnеvnоm svеtlu. Zа vrеmе zimе imа krаtkih dаnа, uz izlаzаk suncа оkо 8:45 i zаlаzаk suncа u 15:45  (stаndаrdnо vrеmе), kао i dugi lеtnji dаni sа izlаskоm iz suncа u 4:30 i zаlаzаk suncа u 22 sаti ( vrеmе lеtnjеg računanja vrеmеnа ).

Категорије: države evrope