Bosna i Hercegovina – BIH

Bosna i Hercegovina (skraćeno BiH ) država je u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Pretežno je planinska zemlja. Na severu, zapadu i jugu se graniči se sa Hrvatskom, na jugoistoku sa Crnom Gorom, a na istoku sa Srbijom; kod Neuma — dužinom obale od 21,2 km — izlazi na Jadransko more.

Coat of arms of Bosnia and Herzegovina Glavni grad: Sarajevo Vremenska zona: CET (UTC+1)
Populacija: 3,531,159 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 51,129 km2 Pozivni kod: +387
Zvanični jezik: Bosanski
Srpski
Hrvatski
ISO 3166 code BA
Internet oznaka: .ba
NOVAC
Valuta: Konvertibilna marka Inflacija:
Kod: BAM Kovanice: 5pf, 10pf, 20pf, 50pf, 1 KM, 2 KM
Mala jedinica: 1/100 fening Novčanice:  10, 20, 50, 100, 200 KM

Platne kartice banaka važe. U Bosni i Hercegovini nije moguće plaćati robe i usluge u evrima. Skrećemo pažnju na velike razlike u provizijama kada se u bankama evri menjaju u domaću valutu, koje se kreću od 1% do 10% (u zavisnosti od visine sume novca koja se menja). Proces otvaranja menjačnica u kojima se evri mogu pod povoljnijim uslovima (menjačnice u BiH do skora nisu postojale, a za njihovo je poslovanje nedavno usvojena potrebna pravna regulativa) na samom početku, za sada po većim mestima. Banke subotom rade skraćeno, a nedeljom ne rade. U većim mestima, kao što to slučaj u Sarajevu, postoji praksa da nedeljom dežura jedna od pošta, gde se može promeniti novac u lokalnu valutu.

Cene ugostiteljskih, hotelskih i usluga prevoza ne odstupaju u značajnoj meri od onih u zemljama u okruženju.

BEZBEDNOST

Nema posebnih rizika za putovanje u Bosnu i Hercegovinu, jedino se može sugerisati da se prilikom boravka u Bosni i Hercegovini treba uzdržavati od napadnog isticanja verske i nacionalne pripadnosti, kao i od javnog tumačenja događaja iz bliske prošlosti. Postoji i dalje opasnost od miniranih područja. Očekuje se da će razminiranje trajati do 2025. godine. Među najugroženijim područjuma od mina su Doboj, Brod, Šamac, Lopare, Srebrenica, Kalinovik i Borkovići. Poplave koje su se desile decembra 2010. godine su zahvatila i teritorije zagađene minama, te postoji opasnost i od klizišta pokrenutih miniranih polja. Gradska i gusto naseljena područja su bezbedna, dok su najugroženija područja označena žutim trakama i znakovima za mine.

U većim gradovima policija se dobija pozivom na broj 122, nakon pozivnog broja za grad (npr. Sarajevo 00 387 (0)33 122, Banja Luka 00 387 (0)51 122).

Index Ocena
Stepen kriminala: 40.05 Umeren
Stepen bezbednosti: 59.95 Umeren

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Između Srbije i Bosne i Hercegovine važi Sporazum o socijalnom osiguranju. Na osnovu Potvrde o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u drugoj državi koja se pribavlja u Filijali Zdravstvenog osiguranja kod koje je lice osigurano, može da se ostvari zdravstvena zaštita za vreme boravka u BiH.

Uvеritе sе dа imаtе аdеkvаtnо zdrаvstvеnо оsigurаnjе i dоstupnа srеdstvа zа pоkrivаnjе trоškоvа mеdicinskоg lеčеnjа u inоstrаnstvu i rеpаtriјаciје. Аkо vаm је pоtrеbnа hitnа mеdicinskа pоmоć tоkоm vаšеg putоvаnjа, оbrаtitе sе 124 i zаtrаžitе hitnu pоmоć. Тrеbаlо bi оdmаh kоntаktirаti vаšu kоmpаniјu zа оsigurаnjе / mеdicinsku pоmоć аkо stе upućеni u zdrаvstvеni оbјеkаt zа lеčеnjе.

TRANSPORT

Transport unutar Bosne i Hercegovine se može oceniti kao solidan, veći gradovi u BiH su povezani redovnim autobuskim i železničkim linijama, s tim da treba imati u vidu izvesnu podvojenost između dva entiteta, koji su daleko povezaniji saobraćajnim linijama unutar entiteta nego među entitetima.

Automobilom

Stranim državljanima koji su načinili saobraćajni prekršaj u toku radnog vremena izdaje se uplatnica, a zadržavaju se dokumenta. Strani državljanin je u obavezi da plati kaznu što pre, pokaže potvrdu da je kaznu platio i dokumenta mu se vraćaju. Van radnog vremena, policija naplaćuje kaznu na licu mesta. Stranom državljaninu se izdaje potvrda o naplaćenoj kazni.Kontakt telefoni:
Autobuska stanica Sarajevo, tel: 00 387 33 213 000
Autobuska stanica Banja Luka, tel: 00 387 51 315 867, 090 513 000
(poziv iz BiH)
Autobuska stanica Istočno Sarajevo, tel: 00 387 57 317 377
Železnička stanica Sarajevo, tel: 00 387 33 655 330
Železnička stanica Banja Luka, tel: 00 387 51 302 670, 00 387 51 301 229
Aerodrom Sarajevo, tel: 00 387 33 289 100
Auto-moto savez Federacije BiH, tel: 00 387 33 1282
Auto-moto savez Republike Srpske, tel: 00 387 51 1285

GASTRONOMIJA

Tradicionalna hrana uglavnom se priprema s mesom, obroci su obilni i veoma ukusni. Meso je kvalitetno i ukusno pripremljeno. Od mesa se prave neka od najpopularnijih bosanskohercegovačkih jela, kao npr. bosanski lonac, ćevapi, begova čorba, pita burek, i pasulj. Tipični sastojci jela bosanske kuhinje su paradajz, krompir, luk, beli luk, paprika, krastavci, šargarepa, kupus, gljive, španać, tikvice i pasulj. Od začina najčešće se koristi mlevena paprika, biber, peršun, lovorov list i celer. Kao dodatak jelima u bosanskoj kuhinji često se koriste mleko, kajmak i pavlaka. Uz ceste ćete najčešće naići na restorane koji nude jagnjetinu sa ražnja. To je poseban specijalitet i poslastica za ljubitelje mesa. Prodaje se na kilogram i uglavnom se jede sa pečenim krompirom i sezonskom salatom. Salate su najčešće sezonske. Po restoranima se služe i tzv. zimske salate poput ajvara, đumbira, ali i kiselog povrća kao što su kiseli krastavci, kisele paprike i sl.

Bez obzira šta naručili u Bosni i Hercegovini skoro uvek ćete dobiti i hleb/kruh koji se tradicionalno konzumira u velikim količinama. Supa i salata su također uobičajena jela od kojih se sastoji jedan kompletan obrok.

Fast food

Fast-food, osim ćevapa i pite, podrazumeva i ostala brzo pripremljena jela koja su uobičajena i u ostalim evropskim gradovima: pizze, hamburgeri, hot-dog, kebab, i sl. Razne vrste sendviča i peciva možete naći u pekarama koje su smeštene širom gradova i nude sveže slano i slatko pecivo.

Poslastice

Slatka jela ili ti desert u Bosni i Hercegovini takođe mame gastronomske uzdahe, posebno posetilaca iz inostranstva. Poslastice su ukusne i kvalitetne, jer se najčešće pripremaju od domaćih proizvoda. U tradicionalne bosanskohercegovačke poslastice spadaju baklava, kadaif, ružice i tufahije.

Bezalkoholna Pića

Što se tiče pića, u Bosni i Hercegovini nezaobilazna je crna kafa, kao i sam ritual ispijanja i uživanja u kafi sa prijateljima i poznanicima. U domovima širom Bosne i Hercegovine kuva se i služi tzv. turska kafa. Može se naći i u nekim od mnogobrojnih kafića u Sarajevu i ostalim gradovima, a često se služi sa rahat lokumom koji je također istočnjačka poslastica, ili kockom šećera. U kafićima je uobičajena espresso kafa koja se po želji služi sa mlekom ili šlagom, a u zadnje vreme ponuda je obogaćena svim vrstama instant napitaka poput Ness kafe i sl.

Alkoholna pića

Od alkoholnih pića u Bosni i Hercegovini popularno je pivo, vino te žestoka pića. Ponuda domaćeg piva je bogata – Sarajevsko pivo, tuzlanski Pilsner, bihaćki Preminger, banjalučki Nektar. Uvozna piva su također dostupna i u trgovinama i u ugostiteljskim objektima. U Hercegovini se tradicionalno prave kvalitetna vina. Od žestokih alkoholnih pića najčešća i najpopularnija je šljivovica, rakija napravljena od šljiva, ali su uobičajene i rakije od ostalog voća: kruška (od kruške), loza (od grožđa), višnjevača (od višanja), orahovača (od oraha), kajsijevača (od kajsija), jabukovača (od jabuka), dunjevača (od dunja), travarica (s raznim lekovitim travama) itd. Rakije su dobrog kvaliteta, često s udelom alkohola i preko 40%

OSTALO

Šumski pоžаri su čеsti u Hеrcеgоvini (јužni diо zеmlје) tоkоm lеtnih vrеlih tаlаsа, uglаvnоm sе јаvlјајu u nеpristupаčnim pоdručjimа. Pоžаri sе оbičnо držе pоd kоntrоlоm, аli аkо sе približе nаsеlјеnim pоdručјimа, mоgućе је zаtvаrаnjе putеvа.

Flеšnе pоplаvе i klizištа оstајu rizik u svim diјеlоvimа Bоsnе i Hеrcеgоvinе nаkоn јаkе kišе. U tаkvim slučајеvimа prаtitе uputstvа i uputstvа lоkаlnih službеnikа i sаоbrаćајnе pоliciје.

Kontakt telefoni:
Turistička organizacije BiH, sa sedištem u Sarajevu, 00 387 33 252 928
Turistička organizacija Republike Srpske, sa sedištem u Banja Luci, 00 387 51 229 720

Категорије: države evrope