Belgija

Belgija je država koja se graniči sa Holandijom, Nemačkom, Luksemburgom, i Francuskom i izlazi na Severno more. Belgija se deli na priobalne nizije na severu, centralni brdoviti deo i Ardenske planine na jugu. Najviši vrh je Botranž. Belgija je na kulturnoj raskršnici germanske i romanske Evrope sa holandskim govornim područjem na severu (Flamanci), nemačkim na istoku, te francuskim na jugu, (Valonci), što je odraženo u državnim institucijama i političkoj istoriji. Naime 60% stanovnika Belgije su Flamanci, a 31% su Valonci.

Coat of arms of Belgium Glavni grad: Brisel Vremenska zona: CET (UTC+1)
Populacija: 11,303,528 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 30,528 km2 Pozivni kod: +32
Zvanični jezik: Nemački
Francuski
Holandski
ISO 3166 code BE
EU Internet oznaka: .be
NOVAC
Valuta: Evro Inflacija:
Kod: EUR Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica: 1/100 cent Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

U Belgiji je moguće korišćenje platnih kartica na bankomatima belgiskih banaka, kao i plaćanje putem platnih kartica u većim hotelima i radnjama. Moguće je i korišćenje tzv. euro-čekova, do maksimalnog iznosa od 200 -evra.

BEZBEDNOST

Nakon više terorističkih napada u Briselu, koji su se dogodili 22. marta 2016. godine, još uvek se primenjuju povećane mere bezbednosti u Belgiji. Nivo opasnosti od terorističkih napada je spušten sa četvrtog na treći stepen upozorenja. Ovaj nivo podrazumeva „ozbiljnu pretnju“ od terorističkog napada. Vojne i policijske snage su i dalje prisutne na ulicama Brisela i štite sve značajnije objekte u gradu.

Linije gradskog saobraćaja (autobuski i tramvajski prevoz) u Briselu funkcionišu redovno. Linije metroa rade uz pojačano prisustvo snaga bezbednosti. Vozovi iz Brisela saobraćaju redovno prema Parizu, Kelnu i Amsterdamu, uz pojačane mere kontrole. Aerodrom Zaventem funkcioniše sa smanjenim kapacitetom.

Belgijske vlasti savetuju građane da izbegavaju mesta javnih okupljanja (koncertne dvorane, stadione, tržne centre) i da prate uputstva nadležnih belgijskih organa.

Savetuje se osobama koje nameravaju da putuju u Belgiju dodatan oprez i praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.

Index Ocena
Stepen kriminala: 42.42 Umeren
Stepen bezbednosti: 57,58 Umeren

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Korisni telefoni: Ambulanta, vatrogasci 100 (Detaljnije o korišćenju SOS brojeva: http://www.sos112.be )

TRANSPORT

U Belgiji postoji 6 aerodroma za međunarodni saobraćaj – Brussels Airport (Zaventem), Brussels South Charleroi Airport (Gosselies), Liège Airport (Bierset), Ostend Bruges Airport (Ostende), Antwerp Airport (Deurne), Kortrijk-Wevelgem International Airport (Wevelgem).
Glavna luka je Ostende (Oostende)
Svi veći gradovi u Belgiji su povezani savremenom mrežom auto-puteva.
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu može da se koristi u tranzitu kroz Belgiju i za vreme privremenog boravka u Belgiji (najviše tri meseca), uz međunarodnu vozačku dozvolu, ili bez nje. Preko tog roka, nosilac dozvole, ukoliko podnosi zahtev za boravak u Belgiji, u obavezi je da dozvolu zameni za belgijsku kod nadležnog opštinskog organa.
Ograničenje brzine je 120 km/h na autoputevima, 90 km/h u blizini naseljenih mesta, 70, odnosno 50 km/h u gradu. Najčešće kazne su za nepropisno parkiranje (nekoliko desetina evra i više), prebrza vožnja (od nekoliko desetina do 200 EUR), prelazak na crveno svetlo (150 evra i više) i sl.

GASTRONOMIJA
Za hranu u Belgiji kaže se da ima kvantitet nemačke kuhinje, a kvalitet francuske. Gurmani će ovde uživati, jer ovo je vodeća država u Evropi po broju nagrađivanih restorana u odnosu na broj stanovnika. Krompir je prvi na listi omiljenih namirnica, a pečeni krompirići su jedno od glavnih nacionalnih jela i najpopularnija ulična hrana. Krompirići se služe u fišecima, sa obaveznim dodatkom sosa – u Belgiji je omiljen majonez, ali tu su svakako kečap, senf. Kvalitet krompira je veoma važan, kao i debljina, a sveži krompirići se obično prže dva puta. Krompirići su sastavni deo još jednog nacionalnog jela – dagnji. Blizina Severnog mora uticala je na to da školjke u kombinaciji sa krompirom budu najpopularnije jelo u restoranima Brisela. Dagnje se uglavnom pripremaju u belom vinu sa dodatkom začinskog bilja, belog luka i povrća. Iako su dostupne na jelovnicima tokom cele godine, ovo je tradicionalno zimsko jelo – i smatra se da je pravilo da se školjke jedu u mesecima koji se završavaju na slovo “r”. Nekada hrana siromašnih, danas su pravi delikates i zaštitni znak zemlje. Belgijanci takođe uživaju i u jelima od mesa, naročito svinjetine, govedine, teletine, piletine i divljači.
Pivo
Belgija je poznata po najvećoj proizvodnji piva u Evropi, pa je sasvim uobičajeno da već od ranog jutra vidite Belgijance svih godina kako lagano ispijaju čašu piva, a poslepodne je to masovna praksa. Brisel je ispunjen lokalima i radnjama koji u svojoj ponudi imaju na desetine i stotine različitih etiketa, a piva se služe u različitim čašama koje su sastavni deo ovog nezaobilaznog hedonističkog rituala. Zaboravite na klasičnu podelu na svetlo ili tamno pivo, u Belgiji se piva razlikuju po mnogo više kategorija. Tradicija ispijanja ogromnih količina piva seže daleko u prošlost kada je većina sela u Belgiji proizvodila svoje pivo. I danas u ovoj zemlji postoji oko 180 pivara, a u ponudi je više od 350 vrsta piva. U nekima od njih pivo se proizvodi po recepturama starim i nekoliko vekova. Svako pivo ima drugačiji ukus i nije ni nalik onom koje ste prethodno probali. Poznate vrste su „Lambic“ i „Trappist“, a najpopularnije je voćno pivo „Kriek“ koje se pravi od višanja.
Čokolada
Belgija je mesto za sve ljubitelje slatkiša, a posebno čokolade. Belgijska čokolada je među najkvalitetnijim u svetu, a proizvođači „Neuhaus“, „Leonidas“, „Godiva“ i „Wittamer“ su stekli svetsku slavu. U Briselu se nalaze čitave ulice ispunjene prodavnicama i radionicama u kojima se prave najfinija čokolada i čokoladne praline. Večina radionica ima i svoje kurseve na kojima turisti i zaljubljenici u čokoladu mogu da nauče osnove izrade i naprave svoja “čokoladna” remek dela.
Vafl
Vafli su drugi simbol Belgije, zanosni miris ovog slatkog kolača se širi ulicama gradova širom zemlje, a svaki grad ima svoj recept za ovaj jednostavan kolač meke, penaste strukture i jedinstvenog ukusa. Za svetsku slavu vafla je zadužen Maurise Vermerh (Maurice Vermersch). Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Maurise – Belgijanac rođen u Briselu, učestvovao je na svetskom sajmu u Njujorku gde je predstavio vafle pod imenom „Briselski vafli“ (Brussels Waffles). Amerikancima se kolač jako dopao, ali nisu znali na šta se odnosi ime Brisel – pošto nisu poznavali evropsku geografiju. Kako je bila veća verovatnoća da su za Belgiju čuli, Maurise je promenio ime u „Belgijski vafli“ (Belgian Waffles). Vafle su služili sa šlagom i jagodama i prodavali na ulici za jedan dolar. Ova kombinacija je i dalje najpopularnija, iako je naravno danas u ponudi desetine različitih ukusa i dodataka.
OSTALO

U Belgiji ne postoje neki posebni lokalni običaji u pogledu ponašanja i oblačenja.

Sve informacije u vezi sa turističkim boravkom se mogu naći
Nacionalna turistička agencija:
Bruxelles International – Bruxelles Info Place (BIP)
rue Royale 2, 1000 Bruxelles
Tél. + 32 (0)2 513 89 40
e-mail : tourism@brusselsinternational.be
mice@brusselsinternational.be

Korisni telefoni:

  • Policija: 101
  • Incident, agresija: 112 (evropski SOS poziv)
  • Policija na aerodromu Brussels Airport (Zaventem): +3227096700
  • Policija na briselskom čarter aerodromu Brussels South Charleroi
    Airport (Gosselies): +3271251860
  • Centralna briselska policija: Rue du Marché-au-Charbon 30
    tel. +322/279-79-79.
Категорије: države evrope