Nacionalni status danas imaju aviokompanije sa najdužom tradicijom, sa imenom države u svom nazivu ili sa većinskim državnim kapitalom, što je i najčešći slučaj. Nacionalne aviokompanije kao i sve ostale posluju na tržišnim principima ali za razliku od drugih imaju veću zaštitu i podršku države. Finansijska potpora ovim aviokompanijama je zabranjena u EU zbog zaštite konkurencije.

Nacionalni avio prevoznici često formiraju mrežu linija ne samo na osnovu profita već i u skladu sa pojedinim nacionalnim interesima. One prema državi imaju i obavezu u slučaju vanrednih situacija ili služe za organizovanje sporadičnog čarter prevoza od državnog značaja.

Da li sve države imaju nacionalnu avio kompaniju ?

Mnoge države nemaju svoju nacionalnu aviokompaniju ili ih imaju više. Sjedinjene Američke Države imaju nekoliko velikih aviokompanija koje bi se mogle smatrati nacionalnima. American (nekada American Airlines) i Delta Air Lines su najbliži definiciji nacionalnih kompanija. Sa njima rame uz rame je i United. Slično je i u mnogo manjoj državi na Bliskom istoku. Ujedinjeni Arapski Emirati nemaju jednu nacionalnu aviokompaniju već imaju nekoliko – svaki emirat ima svoju. Tako je Emirates, nacionalna aviokompanija emirata Dubai. Etihad je nacionalna aviokompanija emirata Abu Dabi. Air Arabia je iako lowcost, nezvanično i nacionalna aviokompanija emirata Šardže.

Obrnuti slučaj je u skandinavskim zemljama gde je formirana jedna zajednička nadnacionalna aviokompanija – SAS Scandinavian. Ona ima funkciju nacionalne aviokompanije Norveške, Danske i Švedske.

Kina ima takođe specifičnu situaciju s obzirom da je dosta velika zemlja i da teritorijalno nije celovita. Tako pored kontinentalne Kine gde je Air China nacionalni avioprevoznik imamo i Hong Kong kao zasebnu teritoriju gde je Cathay Pacific nacionalni prevoznik ili Kineski Tajpej (Tajvan) gde je nacionalni aviprevoznik China Airlines.

Mnogo je primera u kojima su države ostale bez svojih nacionalnih avioprevoznika. Najupečatljiviji primer je iz našeg najbližeg okruženja. Bugarska je u procesu privatizacije ostala bez svog nacionalnog prevoznika – BALKAN, koji je bio poznat širom sveta. Dosta dugo ova država nije imala svoju aviokompaniju, a od 2002. Bugarska ima novog nacionalnog avioprevoznika – Bulgaria Air.

U Grčkoj je nacionalna aviokompanija doživljavala brojne transformacije. Prva i najveća bila je Olympic Airlines. Nakon što je bankrotirala, Vlada Grčke je formirala Olympic Airways. Kada se ponovila ista sudbina osnovan je Olympic Air, ali je sada ova kompanija nakon privatizacije izgubila sve atribute nacionalne. Ona je sada u privatnom vlasništvu i osim imena nema nikakvih dodirnih tačaka sa starom i širom sveta poznatom grčkom aviokompanijom, a od 2014. godine je u sastavu veće grčke (privatne) aviokompaije Aegean Airlines, koja se sada zajedno sa Olympic Airom, kao svojim brendom, smatra grčkim nacionalnim avioprevoznikom.

Zbog svega toga možemo reći da danas naziv nacionalna aviokompanija je relativan, te da se ne može primeniti striktno.

Čarter aviokompanije su klasične aviokompanije koje su opredeljene za obavljanje čarter avioprevoza. To je njihova jedina razlika u odnosu na druge. Dok kod redovnih i nacionalnih prevoznika postoje redovne linije sa unapred definisanim datumima i vremenima leta, kod čarter prevoznika se letovi obavljaju ad hoc. Odnosno letovi se obavljaju po potrebi nekog turoperatora ili određene veće grupe putnika (na primer nekog sportskog tima). Čarter kompanije svoje karte ne prodaju kroz standardne rezervacione sisteme već isključivo kroz prodajnu mrežu turističkih agencija i turoperatora ili organizatora putovanja.

Aviokarte u čarteru

Aviokarte za čarter letove obično budu jeftinije od karata na redovnim linijama iz razloga što čarter kompanije imaju zagarantovanu popunjenost putničke kabine koja utiče na niže cene. Ovakve karte se dobijaju prilikom uplate turističkog aranžmana koji sadrži i avio prevoz do izabrane destinacije ali često postoji i mogućnost da se putnik odluči samo za avio prevoz i u tom slučaju od organizatora leta može nabaviti povratne avio karte po posebno dogovorenoj tarifi. Ovakve karte se obično prodaju u poslednjem trenutku pred let ukoliko na letu ostane nekoliko slobodnih mesta.

Veliki svetski turoperatori imaju posebne sporazume sa čarter prevoznicima ili su čak i sami osnivači aviokompanije. Te avio kompanije se koriste isključivo za prevoz svojih putnika. Ovakve aviokompanije su veoma česte u zapadnoj Evropi. Postoje i brojne čarter aviokompanije koje obavljaju , uslovno rečeno, redovni čarter saobraćaj. To su posebne “letnje” ili “zimske” linije koje se sezonski određuju u zavisnosti od ugovora sa turoperatorima i od potražnje putnika. Ovakvi čarter prevoznici mogu prodavati karte na slobodnom tržištu, uobičajeno je preko sopstvenog internet sajta a retko i kroz globalne rezervacione sisteme.

Usluge tokom leta

Usluga tokom čarter leta zavisi od kompanije ali je to najčešće standardna usluga ekonomske klase. Ova klasa je kod čarter prevoznika poznata još i kao “tourist class” odnosno turistička klasa. Čarter kompanije ne razlikuju više putnih klasa. Putnička kabina je jedinstvena. Avioni retko poseduju sistem za zabavu tokom leta.