Austrija

Објави putovanjeonline

Austrija je zemlja zatvorena u centralnoj Evropi koja se sastoji od devet saveznih država (Bundeslander), od kojih je jedna Beč, glavni grad Austrije i njen najveći grad. Graniči sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, te Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu. Iako je nemački jezik službeni jezik, mnogi Austrijanci neformalno komuniciraju na različitim bavarskim dijalektima.

Coat of arms of AustriaGlavni grad:BečVremenska zona:CET (UTC+01)
Populacija:8,794,267Strana saobraćaja: Desna
Površina:83,879 km2Pozivni kod:+43
Zvanični jezik:NemačkiISO 3166 codeAT
EUInternet oznaka:.at
NOVAC
Valuta:EvroInflacija:
Kod:EURKovanice:1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:1/100 centNovčanice:€5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

U Austriji je moguće korišćenje platnih kartica na bankomatima austrijskih banaka, kao i plaćanje putem platnih kartica u većim hotelima i radnjama. Moguće je i korišćenje tzv. euro-čekova, do maksimalnog iznosa od 200 evra.
Cena prevoza u vozilima gradskog saobraćajnog preduzeća iznosi 2 evra, ali je moguće kupiti i karte za više vožnji, kartu za 24 časa, kartu za nedelju dana, mesečnu pa i godišnju kartu, koje važe za sve vrste gradskog prevoza.
Ishrana u boljim restoranima iznosi oko 20 do 30 evra, mada se u jeftinijim restoranima može dobiti obrok i za 10,- evra. Cena prenoćišta za jednokrevetnu sobu iznosi u pansionima od 50 evra pa na više, dok se cene u hotelima nešto skuplje. Pregled kod lekara iznosi oko 100 evra.

BEZBEDNOST

Austrija predstavlja jednu od najbezbednijih zemalja u Evropi. Već nekoliko godina unazad opšta stopa kriminala je u opadanju. Poslednjih nekoliko godina došlo je do izvesnog porasta imovinskih delikata, naročito provalnih krađa i drugih krivičnih dela.
Rizici od elementarnih nepogoda su manje izraženi. Ovde se kao elementarne nepogode povremeno javljaju poplave od nabujalog Dunava.
Broj policije glasi 133 ili 059133.

Indesopšta ocena
Stepen kriminala: 20.88
Stepen bezbednosti: 79.12BEZBEDNO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Austrija raspolaže sa odličnom mrežom zdravstvenih ustanova, koje obezbeđuju dobru zdravstvenu zaštitu. U slučaju potrebe, obratiti se najbližoj opštoj bolnici. Za putnike koji putuju u Austriju, posebno kamperima i putnicima koji preduzimaju veće ture pešačenja u prirodi, preporučuje se vakcinisanje protiv krpelja (FSME). Deci se preporučuje da budu vakcinisani shodno kalendaru vakcinacija, dok se odraslima preporučuje da se na vreme revakcinišu protiv tetanusa, difterije i dečije paralize.

Preporuka je da obezbedite putno zdravstveno osiguranje.

TRANSPORT

Kao značajna turistička destinacija Austrija raspolaže sa 6 međunarodnih aerodroma (Beč, Salcburg, Klagenfurt, Linc, Gracu i Insbruk), kao i sa veoma dobrom železničkom mrežom, koja je gušća u istočnom, manje brdovitom delu Austrije.
Austrija je povezana sa više autoputeva ili tzv. brzih saobraćajnica (autoputevi bez treće zaustavne trake) koji omogućavaju brzo i sigurno putovanje.
Za vreme zimskog perioda (od 01.11. do 15.04. naredne godine) obavezna je upotreba zimskih guma na svim točkovima, dok je u nekim planinskim regijama Austrije potrebno posedovati i drugu zimsku opremu, (lance i dr.). Za upravljanje motornim vozilom neophodna je vozačka i saobraćajna dozvola.

Vozačka dozvola

Tokom privremenog boravka državljana Srbije u Austriji, priznaje se vozačka dozvola R. Srbije na novom obrascu, u periodu od 6 meseci. Državljani R. Srbije koji imaju regulisan boravak u R. Austriji, mogu da izvrše zamenu srpske vozačke dozvole za vozačku dozvolu R. Austrije, za sve kategorije upravljanja vozilom, bez obaveze polaganja vozačkog ispita. Detaljnije informacije se mogu naći na sajtu Pokrajinske policijske službe u Beču (LPD). Putarina na auto-putevima se plaća, a vinjeta može da se kupi na benzinskim pumpama na ulasku u Austriju ili na ulazu u Mađarsku iz pravca Srbije.

O prekršajima pri vožnji

Za vožnju bez vinjete plaća se kazna u iznosu od 120 evra na licu mesta.
Najvažniji saobraćajni prekršaji i sankcije predstavljaju: vožnja u alkoholisanom stanju – preko 0,5 promila (u zavisnosti od prekoračenja granice kazne od 300 do 5.900 evra i oduzimanje vozačke dozvole), a vozači autobusa ne smeju imati alkohola u krvi; kazna za prekoračenje brzine u naseljenim mestima je od 60 do 200 EUR; kazna za prekoračenje brzine na autoputu je od 45 do 90 evra; nepoštovanje crvenog svetla na semaforu – 70 evra; nevezivanje sigurnosnog pojasa – 35, evra; korišćenje mobilnog telefona u vožnji bez upotrebe posebnog uređaja – 50 evra itd.
Potrebno je proveriti tehničku ispravnost motornih vozila, posebno teretnih pre poslaska na put. Kazne su velike, a postoji i mogućnost isključenja iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti vozila.

O službenicima javne bezbednosti

Službenici javne bezbednosti ili nadzora puteva poseduju ovlašćenja kojima određene saobraćajne prekršaje mogu da kazne i naplate kaznu neposredno po zaustavljanju automobila. Tom prilikom, plaćanje uplatnicom nije moguće. To važi za sve vozače, bez obzira da li imaju prebivalište u R. Austriji ili ne. Prilikom zaustavljanja vozila kontrolišu se vozačka i saobraćajna dozvola. Uobičajeno je da službenik ova dokumenta vrati odmah vozaču. Vozačka dozvola se može oduzeti ako je vozač pod dejstvom alkohola ili opijata, ili vozač nije u mogućnosti da upravlja vozilom zbog telesnog ili duševnog stanja. Višestruko uzastopno korišćenje dugih svetala, a da to nije potrebno iz razloga bezbednosti u saobraćaju, predstavlja prekršaj, za koji je propisana kazna u iznosu od 30 evra.

HRANA I PIĆE

Kad se kaže ”austrijska kuhinja”, odmah se pomisli na bečku šniclu, pitu od jabuka, štrudlu i šnenokle. Iskusniji bi ovaj spisak malo proširili na: bistru goveđu supu i juneće meso kuvano u supi s povrćem, koje se služi uz sos od rena ili vlašca, pa gulaš koji se najčešće jede s rezancima, dimljeno kuvano meso s kiselim kupusom, slatke i slane palačinke, razne vrste štrudli i knedli, među kojima su najčuvenije one punjene kajsijama. Devet austrijskih oblasti nude brojne lokalne specijalitete, a budući da je ovo planinska zemlja gde je makar pola godine prilično hladno, tu su razna jela od ribe, divljači, meso se dosta troši i sve je začinjeno sosevima i prilozima koji pružaju pregršt ukusa.

Doručak Austrijanaca je ”kontinentalnog” tipa, što znači pecivo sa suvomesnatim proizvodima i sirom ili pak nekim pekmezom, zaliveno, kafom, čajem ili đusom. Podnevni ručak je nekada bio najvažniji obrok, ali kako se radno vreme stalno produžava, to više nije slučaj. Sada se najkompletniji obrok servira predveče posle posla, a rano popodne se pojede neki sendvič ili neka druga brza hrana.

Slatkiši

Zaher, Doboš, Lincer i Esterhazi torta zaštitni su znak čuvenih bečkih poslastičarnica. U njima, međutim, gost može da se naslađuje s još puno izvanrednih poslastica. Na primer, posvuda se širi divan miris pite s jabukama i cimetom ili kremom, pa štrudli s raznim punjenjima, baš kao što i knedli ima za svaki ukus i želju.

Piće

Na nižim obroncima planina, kao i u istočnom delu zemlje vekovima se neguju vinogradi i proizvodi dobro vino. I pivo ima kultni status, a budući da su Austrijanci veseli i druželjubivi ljudi, vino i pivo su obavezni ”začin” svakog izlaska u restoran ili kućnog okupljanja. Nacionalno piće Austrijanaca je ”almdudler”, zaslađeno gazirano bezalkoholno piće od grožđa i jabuka s dodatkom planinskog bilja. Omiljeni su i ”sidr” i ”peri”, pivo od fermentisanih jabuka i krušaka, kao i ”šturm”, mi bismo rekli ”šira”, od tek malo fermentisanog grožđa posle berbe. Naravno, ima i puno vrsta rakije, koja se pravi od sveg voća koje tamo raste.

KLIMA

Austrija ima umerenu kontinentalnu klimu koja donosi tople letnje dane sa hladnim noćima i hladnim sunčanom zimom sa puno snega tokom skijaške sezone od decembra do marta meseca.

Planirate svoju posetu na osnovu tipova aktivnosti koje želite da uživate.

Od juna do septembra (Leto) puno sunca sa malo padavina, što je savršeno vreme za planinarenje u planinama i istraživanje većih gradova.

Od novembra do marta (zima) hladno je sa velikim snegom, savršenim za one koji žele da učestvuju u zimskim sportovima kao što je skijanje. To je takođe lepo doba godine da se poseti neka od manjih sela na ivici Alpa zbog svečnog duha i spektakularnog predgrađa.

OSTALO

U Austriji ne postoje neki posebni lokalni običaji u pogledu ponašanja i oblačenja. U svim većim gradovima postoji poseban Biro sa turističkim informacijama. Nacionalna turistička organizacija Austrija (Österreich Werbung) sa sedištem u Beču, Margaretenstr. 1, 1050 Wien ima sledeći broj telefona: +43 1 588 66 0.

Struja: 230 volti AC, 50Hz.

Brojevi telefona naših DKP kojima se putnici mogu obratiti za pomoć glase: +43 1 544 75 85 (Konzularno odeljenje Ambasade RS u Beču, +43 662 84 52 54 (Generalni konzulat R. Srbije u Salcburgu), + 43 316 24 77 66 (Počasni konzulat u Štajerskoj).Važni telefoni:
Pomoć na putu auto-moto društva: OeAMTC 120 i ARBOe 123
Policija: 133
Hitna pomoć: 144
Vatrogasci 122

Категорије: države evrope