Grčka je država je na krajnjem jugoistoku Evrope, na jugu Balkanskog poluostrva. Smeštena je na strateški veoma važnom raskršću između Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike, između Egejskog mora na istoku, Jonskog mora na zapadu i Sredozemnog mora na jugu. Graniči se sa Albanijom na severozapadu, Severnom Makedonijom i Bugarskom na severu i Turskom na severoistoku.

Coat of arms of Greece Glavni grad: Atina Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 11,183,716 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 131,957 km2 Pozivni kod: +30
Zvanični jezik: Grčki ISO 3166 code GR
EU Internet oznaka: .gr
NOVAC
Valuta: Evro Inflacija:
Kod: EUR Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

U Grčkoj ne postoji problem ograničenog podizanja novca sa bankomata za strane državljane, koji imaju otvorene bankovne račune u drugim zemljama.
Grčka koristi evro, moguće je koristiti kreditne i debitne kartice (najzastupljenije – Masterkard, Viza). Uobičajeno je da se uglavnom koristi keš, tako da manje radnje, hoteli, restorani često nisu opremljeni potrebnom opremom i ne primaju kartice.
Okvirne cene prevoza Atina – Solun su (avion 100 evra, voz 40, autobus 40), cene smeštaja (od 20 evra po osobi) i ishrane (od 10 evra po osobi) se razlikuju.

BEZBEDNOST

Ukupna bezbednosna situacija u Grčkoj  je dobra i ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca. Zbog aktuelnih mera štednje, povremeno su mogući protesti građana u pojedinim delovima Atine i Soluna. S obzirom na to, našim građanima se savetuje da izbegavaju mesta masovnih  okupljanja.
Putnicima se ukazuje na mogući rizik od krađa tokom turističke sezone. Preporuka je da se u vozilima ne ostavljaju lična dokumenta, koferi, torbe i ostale vredne stvari. Preporuka je putnicima da sa sobom nose fotokopije pasoša i ličnih dokumenata.Pretpostavlja se da će do ponavljanja većih demonstracija, štrajkova zaposlenih u upravi, studentskih protesta povremeno dolaziti i u narednom periodu. U odnosu na bezbednosne rizike za turiste, podsećamo da ovi rizici nisu izraženi, jer se demonstracije, na kojima može doći do sukoba i nemira, po pravilu održavaju u centralnim delovima Atine (trg Omonija, trg Karaiskaki, Eksarhija) i Soluna (trg Aristotelus, ulice Cimiski i Metropoles). Takođe, treba izbegavaju hotelski smeštaj u navedenim delovima Atine i Soluna, pre svega zbog izraženijeg delovanja sitnog kriminala.

Rizična mesta

Pored navedenog, a na osnovu pojedinih loših iskustava mnogih turista postoje rizici u pojedinim mestima poznatih turističkih destinacija u Grčkoj:

  • mesto Laganas na ostrvu Zakintos,
  • mesto Kavos na ostrvu Krf,
  • mesto Kardamena na ostrvu Kos,
  • mesto Faliraki na ostrvu Rodos,
  • mesta Hersonisos i Malia na ostrvu Krit
  • delovi Soluna, Polihrono i Pefkohori, NeaVrasna, Stavros.

U navedenim mestima češće se dešavaju ekscesi, krađe, prekomerno konzumiranje alkohola i zloupotreba narkotika, kao i nemoć lokalnih organa reda da efikasno reaguju, prevashodno zbog velike brojnosti gostiju u turističkoj sezoni.

Na Halkidikiju, policijska stranca se nalazi u mestu Kasandrija, a nadležna je za region od oko 100 km u prečniku, gde se nalazi veliki broj turističkih mesta kao što su Nea Fokea, Kalitea, Kriopigi, Pefkohori, Hanioti, Polihrono, Siviri, Furka i dr. Od nekih mesta, stanica je udaljena oko 30 km u jednom pravcu. To znači da policiji treba oko 30 do 60 minuta da, u slučaju potrebe, dođe na lice mesta. Međutim, i kada policija (na pr. u slučaju krađe) izvrši uviđaj, oštećeni je u obavezi da lično podnese prijavu protiv NN lica u policijskoj stanici u Kasandriji, zbog čega turisti često odustaju od gonjenja.

Indexopšta ocena
Stepen kriminala: 39.17
Stepen bezbednosti: 60.83 BEZBEDNO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Grčka ima dovoljno razvijene zdravstvene usluge. Privatne klinike su izuzetno opremljene, ali su i usluge značajno skuplje. Dežurne državne bolnice ne naplaćuju svoje usluge u hitnim slučajevima.

Ističemo potrebu da za putovanje u Grčku potrebno pribaviti privatno zdravstveno osiguranje, makar i u najmanjim iznosima. Napominjemo da su državne bolnice po ostrvima i manjim mestima loše opremljene, te se u ozbiljnijim slučajevima pacijenti prevoze u bolnice u Atini i Solunu. Ukazujemo da je u Grčkoj običaj da neko od rodbine ili prijatelja skoro uvek bude sa pacijentom (u slučaju dece po 24 časa), jer medicinsko osoblje nedovoljno i često nezainteresovano

TRANSPORT

Najvažniji aerodromi u Grčkoj su Atina, Solun, Krf, Iraklion (Krit), Rodos. Napominjemo da sva veća grčka ostrva imaju aerodrome, koji su pored lokalnih letova, opremljeni za prihvat međunarodnih čarter letova.
Najznačajnije luke su: Pirej, Solun, Patras.

Drumski saobraćaj

Grčka ima razvijenu putna mreža, sa većim brojem autoputeva, koju su u pojedinim deonicama poluatoputevi: – „Egnatia odos“ Igumenica-turska granica (još se ne naplaćuje), „Etniki odos“, Evzoni-Solun-Atina (putarina oko 15 evra ukupno), Atina-Patras (putarina oko 10 evra). Stanje puteva i horizontalna signalizacija u pravcu Halkidikija nije u najboljem stanju, te je potrebno obratiti posebnu pažnju pri vožnji.
Za upravljanje i putovanje vozilom u Grčku nije potrebno posedovanje međunarodne vozačke dozvole, niti zelenog kartona.

U slučaju saobraćajnog udesa

Kod saobraćajnog udesa gde je nastupila samo materijalna šteta, postoji rizik da strana koja nije skrivila sudar ne može da naplati popravku, tj. materijalnu štetu, od osiguravajuće kuće vinovnika sudara, ukoliko isti u roku od 8 dana od dana sudara izjavi pred svojom osiguravajućom kućom da se ne smatra krivim. Grčki propisi ne predviđaju pokretanje prekršajnog/krivičnog postupka po službenoj dužnosti na osnovu policijskog izveštaja. U takvom slučaju, osiguravajuća kuća nije u obavezi da nadoknadi štetu. Oštećeni mora da pokrene sudski postupak po privatnoj tužbi, što podrazumeva angažovanje advokata registrovanog u grčkom registru i plaćanje sudskih troškova do okončanja postupka. Učesnici sudara na lice mesta mogu pozvati policiju da sačini zapisnik ili sami popuniti formular o udesu. Važno je pozvati veštaka osiguravajuće kuće radi konstatovanja oštećenja.

HRANA I PIĆE

Grčka kuhinja je živopisna, inspirišuća i raznolika kao i sama zemlja, a sastoji se od velikog broja jela koja mogu u potpunosti da zadovolje kako vegetarijance tako i ljubitelje mesa. Grčka kuhinja ima četiri tajne: dobre, kvalitetne, sveže sastojke, upotrebu aroma (biljaka) i začina na pravi način, čuveno grčko maslinovo ulje i jednostavnost. Sveža grilovana riba se smatra pravom poslasticom.

Čuveni Egejski makarunes (ručno pravljena sveža pasta sa karamelizovanim lukom), vizanti sa Karpatosa (punjeno jagnjeće ili kozije meso sa pšenicom spremljeno u pećima na drva), dolmadakia napravljena od listova vinove loze i aromatičnih trava, melitera (slatka pita sa sirom i vanilom) sa Anafija i melopita sa Sifnosa (pita od meda) su neka od hiljade jela koja se mogu probati.

Kulinarska paleta Rodosa, Karpatosa, Patmosa, Kasteloriza i drugih ostrva odražava spoj kultura koji je ovde prisutan. Kuhinja Dodekaneza je izuzetno bogata i raznovrsna. Punjena jaretina ili kapamas, bukunies (svinjetina spremljena sa različitim biljem), ali i odlični slatkiši i deserti, kao što su kserotigana (pržena spiralna peciva u sirupu ili medu) i pastelaries (suve smokve sa bademima i susamom) su samo neki od kulinarskih užitaka koje vas ovde čekaju.

Tradicionalni grčki proizvodi

Neki od visoko cenjenih tradicionalnih grčkih proizvoda su maslinovo ulje, sir, vino, uzo, med, mastika, šafran, slatko i tradicionalni likeri. Kao osnova svakog recepta u okviru nacionalne kuhinje pojavljuje se maslinovo ulje koje igra dominantnu ulogu u grčkim prehrambenim navikama.

Grčko maslinovo ulje je širom sveta poznato po svojoj čistoći, izuzetnom ukusu i visokoj hranljivoj vrednosti

Sirevi

eSirevi izuzetnog kvaliteta koje treba svakako probati, a među njime se ističu kaseri, graviera, kefalotiri, mizitra i mecovone. Ovi sirevi varijaju u zavisnosti od porekla, ukusa i imena, a najpoznatiji sir je svakako čuvena grčka feta. Jogurt je jedan od najfinijig proizvoda grčke poljoprivredne tradicije još od davnih vremena. Gust, kremast i izuzetno ukusan, grčki jogurt se pravi od čistog ovčijeg ali i svežeg kravljeg mleka.

Pića

Grčka vina se proizvode od različitih sorti grožđa, od kojih su mnoge nepoznate zapadnim ljubiteljima vina. Svetski poznato vino Vinsanto sa Santorinija spada u slatka vina, dobijeno je od grožđa osušenog na suncu, a po zakonu mora da odstoji najmanje tri godine.

Uzo je svetski poznat grčki aperitiv, a najbolji dolazi sa ostrva Lezbos i Hios. Pravi se od destilovanog alkohola, vode i aromatičnih sastojaka, sa anisom koji preovladava. Pije se čist ili se dodaju voda ili led, a savršeno ide uz predjela.

Mastika je proizvod koji je jedinstven u svetu, a proizvodi se ekskluzivno na egejskom ostrvu Hios. Proizvodi se od smole dobijene iz zimzelenog grma tršlje (Pistacia lentiscus) i može se konzumirati bez hemijske ili industrijke prerade. Drugi poznati likeri su Tentura sa Patrasa, Kitro sa Naksosa i Kum Kuat sa Krfa.

KLIMA

Grčka klima је prе svеgа mеditеrаnskа , sа blаgim, vlаžnim zimаmа i tоplim i suvim lеtimа. Оvа klimа sе dеšаvа nа svim primоrskim lоkаciјаmа, uklјučuјući Аtinu, Kiklаdе, Dоdеkаnеz, Krit, Pеlоpоnеz, Јоnskа оstrvа i dеlоvе cеntrаlnе kоntinеntаlnе Grčkе rеgiје. Pindus plаninski mаsiv snаžnо utičе nа klimu u zеmlјi, kао оblаsti zаpаdnо оd оpsеgа su znаtnо vlažne u prоsеku (zbоg vеćе izlоžеnоsti јužnо-zаpаdnom sistеmu kојi dоnоsi vlаgu) оd pоdručја koja lеžе istоčnо оd оpsеgа.

Plаninskа pоdručја sеvеrоzаpаdnе Grčkе (dеlоvi Еpirа , cеntrаlnе Grčkе , Теsаliје , Zаpаdnе Маkеdоniје ), kао I u plаninskim cеntrаlnim dеlоvimа Pеlоpоnеzа – uklјučuјući dеlоvе rеgiоnаlnih јеdinicа Аhеа , Аrcаdiје i Lаkоniје  – kаrаktеrišu аlpsku klimu s vеlikim snеžnim pаdаvinаmа . Unutrаšnji dеlоvi sеvеrnе Grčkе, u cеntrаlnој Маkеdоniјi i Istоčnој Маkеdоniјi i Тrаkiјi imајu umеrеnu klimu sа hlаdnim, vlаžnim zimаmа i vrućim, suvim lеtimа sа čеstim grmlјаvinаmа. Snеgоvi sе dеšаvајu svаkе gоdinе u plаninаmа i sеvеrnim оblаstimа, а krаtke snеžne pаdоve nisu pоznаte čаk ni nа niskim јužnim prеdеlimа, pоput Аtinе.

Категорије: države evrope