Francuska je država u zapadnoj Evropi. Najveća je u Evropskoj uniji, a po površini zauzima treće mesto posle Rusije i Ukrajine. Svojim obalama izlazi na Lamanš, Mediteran i Atlanski okean. Najveći gradovi, pored Pariza, su Lion, Bordo, Nica.
Francuska pripada grupi od 7 privredno najrazvijenijih država sveta. Turistička je velesila u Evropi, a najznačajniji centar je svakako Pariz. Od znajačajnijih su i Nica, Kan, Monte Karlo, biseri Azurne obale.
Pariz kao glavni grad, poznat je i kao „Grad ljubavi“, dok se među najposećenijim atrakcijama grada, osim Ajgfelovog tornja, ubrajaju i Pariski Diznilend, Luvr.
Francuska filmska produkcija je druga produkcija u svetu. Svakog dana se objave po dve knjige o kulinarstu, a za sve uživaoce parfema i mode ovde sve počinje i završava se.

Emblem of France Glavni grad: Pariz Vremenska zona: CET (UTC+1)
Populacija: 67,158,000 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 640,679 km2 Pozivni kod: +33
Zvanični jezik: Francuski ISO 3166 code FR
EU Internet oznaka: .fr
NOVAC
Valuta: Evro Inflacija:
Kod: EUR Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

U širokoj upotrebi su kreditne kartice MasterCard, Visa, American Express, Diners Club.

U Parizu karta za jednu vožnju metroom ili autobusom košta 1,99 evra. Cena karneta od 10 pojedinačnih karata za metro ili autobus iznosi 14.10 evra, a isti karnet za decu mlađu od 10 godina košta 7,05 evra. Iznos usluge taksi-prevoza u okviru Pariza u proseku se kreće od 20 do 40 evra.

Cena smeštaja u Parizu u proseku je viša u odnosu na druge delove Francuske.
Prosečne cene noćenja: Luksuzni hoteli – u Parizu – 405 evra, u Francuskoj  – 300 evra
Hoteli prve kategorije – u Parizu 340 evra, u Francuskoj 180 evra
Hoteli srednje kategorije – u Parizu 151 evro , u Francuskoj 78 evra
Hoteli niže kategorije – u Parizu 84 evra, u Francuskoj 60 evra
Hoteli ekonomske kategorije – u Parizu 52 evra, u Francuskoj 28 evra.

U francuskim restoranima obično postoje dve vrste cena – one koje se odnose na jela „na meniju“ i na uslugu „a la carte“, koja je skuplja. Prosečna cena menija za jednu osobu (predjelo, glavno jelo, desert) košta u proseku 20 – 30 evra, čemu treba dodati i cenu pića. Porez i usluga su gotovo uvek uračunati u cenu, a gosti, ukoliko su zadovoljni uslugom, mogu ostaviti dodatnu simboličnu napojnicu.

Više o cenama u recimo Parizu možete pogledati u našem tekstu ovde ili o cenama u Lionu možete pogledati ovde

BEZBEDNOST

Na svim graničnim prelazima su uspostavljene stroge mere kontrole, a otvoren je i poseban telefonski broj za davanje informacija 0800 406005, kao i broj 197 za svedoke terorističkih napada.

Savetuje se svima koji nameravaju da putuju u Francusku  dodatan oprez i praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.

Francuska nije izuzetak kada je reč o opštoj pretnji od terorizma. Francuska vlada je do sada imala snažnu anti-terorističku politiku. U vreme povišenih bezbednosnih rizika, Vlada Francuske pojačava policiju oružanim snagama. U julu 2005. francuske vlasti su podigle nivo bezbednosti, posebno na aerodromima i na železničkim i metro sistema. Takođe nadgledaju i druge visokorizične lokacije, kao što su škole i turistički atraktivna mesta. Tokom poslednjih nekoliko godina, došlo je do hapšenja osumnjičenih islamskih militanata koji su bili uključeni u terorističke zavere. Francuska ima otvorene granice sa svojim evropskim susedima, što s jedne strane omogućava lakši zakoniti protok ljudi, ali s druge pruža mogućnost anonimnog ulaska, odnosno izlaska iz zemlje i terorističkim operativcima.

Iako su demonstracije na ulicama retko nasilne, savetujemo izbegavanje uličnih demonstracija, pogotovu ukoliko su prisutne i policijske snage za razbijanje demonstracija.

Francuska ima relativno nisku stopu nasilnog kriminala, ali izvestan broj naselja u većim francuskim gradovima zaslužuje dodatan oprez. Najčešća meta lopova su vozila sa ne-lokalnim registarskim tablicama.
Lopovi i dzeparoši najčešće «rade» u podzemnim metro i RER linijama u Parizu. Bilo je nekoliko ozbiljnih napada na RER liniji B (koji saobraća između aerodroma Šarl de Gol i Orli i Gare du Nord) i metro liniji br. 1. Pored toga uglavnom ih ima u blizini turističkih atrakcija, muzeja, spomenika, restorana, hotela, plaža, železničkih stanica i aerodroma. Putnici bim s toga, trebalo da budno motre na svoj prtljag, ali i da drže kopije putnih dokumenata i kreditnih kartica odvojeno od originala, a zajedno sa važnim brojevima telefona, kakao bi se obratili bankama za zamenu kreditnih kartica u slučaju potrebe.

U svim zemljama članicama EU broj za hitne slučajeve je 112 i važi za policiju, hitnu pomoć i vatrogasnu službu.

Indexopšta ocena
Stepen kriminala: 45.38
Stepen bezbednosti: 54.62 UMERENO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Mreža ustanova javnog zdravstva u Francuskoj je izuzetno razvijena i kvalitetna.
Preporučuje se posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja, koja se može uplatiti u nekoj od osiguravajućih kompanija za period planiranog boravka u inostranstvu.

TRANSPORT

Najveći i naprometniji aerodorom u Francuskoj je Paris-Charles de Gaulle (tel: 01 70 36 39 50), preko koga se obavlja najveći deo saobraćaja sa inostranstvom. U okolini Pariza međunarodne letove ima još i aerodrom Orli, a u ostalom delu Francuske još i Bordo, Klermon Feran, Lil, Lion, Marselj, Nant, Nica, Tuluz.
Francuska ima više velikih luka, od kojih je najveća Marselj na Mediteranskom moru. Značajne luke su i Avr, Denkerk, Ruan, Nant, Bordo. Luka Avr je glavna luka grada Pariza i nalazi na ušću Sene u Lamanš.

Francuska železnica je veoma napredna i važi za jednu od najbržih na svetu.Kvalitet drumske infrastrukture je visok, sa gustom mrežom autoputeva i lokalnih puteva.Državljanima Republike Srbije, pored nacionalne, potrebna je i važeća međunarodna vozačka dozvola.

HRANA I PIĆE

Francuzi obožavaju sireve i supe. Čuvena je francuska supa od luka, kao i supa iz Nice sa sosom od šafrana. Svakako treba napomenuti i supu od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa. Rado prave kombinovana jela od mesa i povrća, pečenja, salate i poslastica, a uz sve se piju vrhunska vina (među kojima je i šampanjac) i svuda u svetu cenjeni francuski konjak.
Najpoznatiji francuski sirevi su: tradicionalni kozji sir  Ševr (Chevre), autentični Bri (Brie), Rokfor (Roquefort) – koji nazivaju “kraljem sireva”, Kamember (Camembert) i Raslet (Raclette).

Jedna od karakteristika francuske kuhinje je ta da francuzi pri pripremi jela retko koriste mast, zapršku nikad. Koriste ulje i puter i na kraju kuvanja skidaju višak masnoće. Tako su francuska jela vrlo lagana.

Druga karakteristika je raznovrsnost jela. Razlog za to je geografska šarenolikost Francuske – na  jugu imaju blagu sredozemnu klimu gde uspeva raznovrsno bilje i gde su žitorodne ravnice, brežuljci prekriveni vinogradima i voćnjacima, šume pune divljači i more. Sever Francuske poznat je po proizvodnji sireva vrhunskog kvaliteta zahvaljujući velikim pašnjacima.

Nešto bez čega se ne može zamisliti francuski doručak je kroasan (croissant). U obliku je polumeseca, pa je i logično što ime potiče od latinske reči “croscons” što u prevodu znači  “vreme kada mesec raste”.

Šampanjac

Šampanjac je zaštitno ime za francusko prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. On se u Francuskoj poslužuje i kao aperitiv, i uz glavno jelo ili uz deserte. Postoje razni ukusi šampanjca od laganog docvetnog ili od jednostavan do kompleksnog. U Francuskoj, a to se roširilo i na ceo svet, svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca.

Konjak

Alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima. Izgled i procenat alkohola konjaka zavisi od dužine stajanja tako da je konjak star do 5 godina svetao i ima ukus vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej.

KLIMA

Zаpаdni deo Frаncuskе imа strоgо оkеаnsku klimu  – prоširuје sе оd Flаndriје dо Bаskiје u оbаlnоm pојаsu nеkоlikо dеsеtinа kilоmеtаrа širоkо, užе nа sеvеru i јugu, аli širе u Brеtаnji , štо је gоtоvо u pоtpunоsti u оvој klimаtskој zоni.

Klimа јugоzаpаdа је tаkоđе оkеаnskа, аli tоpliја. Klimа sеvеrоzаpаdа је оkеаnskа, аli hlаdniја i vеtrоvitа.

Vеćinа tеritоriје imа pоluоkеansku klimu i fоrmirа prеlаznu zоnu izmеđu strоgо оkеаnskе klimе blizu оbаlе i pоlu-kоntinеntаlnе klimе nа sеvеru i nа srеdini istоk (Аlsаcе, rаvnicе Sаоnе, srеdnji deо Rhоnе, Dаuphinе , Аuvеrgnе i Sаvоi ).

Srеdоzеmnа i dоnjа dоlinа Rhоnе dоživlјаvајu mеditеrаnsku klimu uslеd dејstvа plаninskih lаnаcа kојi ih izоluјu оd оstаtkа zеmlје i rеzultirајućih vеtrоvа Мistrаl i Тrаmоntаnе .

Категорије: države evrope