Finska nordijska država u severoistočnoj Evropi, ograničena Baltičkim morem na jugozapadu, Finskim zalivom na jugoistoku i Botničkim zalivom na zapadu. Finska se graniči sa Švedskom, Norveškom i Rusijom. Ålandska ostrva, na jugozapadnoj obali, nalaze se pod Finskom upravom i imaju neki vid veće autonomije.

Prostor Finske je pojas zemlje, u kome Skandinavsko poluostrvo graniči sa velikom Ruskom ravnicom, zapadni sa istočnim svetom, Arktik i Baltik. Nazivaju je još i zemljom jezera i šuma, više od dve trećine površine je pod šumama, a ima 60.000 do 70.000 jezera. Ima izlaz na Baltičko more, zapljuskuju je Finski i Botnički zaliv. Najveći i glavni grad je Helsinki.

Coat of arms of Finland Glavni grad: Helsinki Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 5,509,717 Strana saobraćaja:  Desna
Površina: 338,424  km2 Pozivni kod: +358
Zvanični jezik: Finski ISO 3166 code FI
EU Internet oznaka: .fi
NOVAC
Valuta: Evro Inflacija:
Kod: EUR Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

Pojedinačna karta za gradski prevoz u Helsinkiju košta 3,20 evra i važi za putovanje od sat vremena (bez obzira na broj promenjenih transportnih sredstava). Postoje dodatne pogodnosti za kupovinu dnevne, nedeljne ili mesečne karte. Cene smeštaja u hotelu u Helsinkiju kreću se okvirno od 80 do 150 evra po noćenju, dok je za obrok u restoranu potrebno izdvojiti oko 30 do 50 evra po osobi. Redovan pregled kod lekara opšte prakse košta oko 50 evra.

BEZBEDNOST

Finska spada u bezbedne zemlje, iako je, krajem 2015. godine, zbog povećanog migratornog priliva, stepen rizika od terorističke pretnje sa «ekstremno niskog», povišen na «nizak». Stopa kriminaliteta je niska. Opšti telefon za sve hitne slučajeve je 112

Indexopšta ocena
Stepen kriminala: 23.06
Stepen bezbednosti: 76.94 BEZBEDNO

Izvor: Numbeo

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Mreža ustanova javnog zdravstva u Finskoj je izuzetno razvijena i kvalitetna.
Preporučuje se posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja, koja se može uplatiti u nekoj od osiguravajućih kompanija za period planiranog boravka u inostranstvu.
U slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći, generalni telefonski broj je 112. Takođe, informacije i medicinski saveti se mogu dobiti (na englekom jeziku) i na telefon +358 (0)9 10023 koji je dostupan u bilo koje vreme.

TRANSPORT

Najvažniji međunarodni aerodromi u Finskoj su Aerodrom „Helsinki-Vantaa“ u Helsinkiju. Glavne luke u Finskoj za prevoz putnika su Luka Helsinki (www.portofhelsinki.fi ) i Luka Turku (www.portofturku.fi). 

Drumski saobraćaj

Nosioci nove vozačke dozvole R.Srbije mogu upravljati motornim vozilom prilikom tranzita ili tokom privremenog boravka u Finskoj. U slučaju odobrenja stalnog boravka, naša nova vozačka dozvola važi u periodu od dve godine od datuma odobrenja stalnog boravka. Svi veći gradovi u Finskoj povezani su modernim saobraćajnicama. Auto-putevi se koriste bez naplate putarine. Obavezna je stalna upotreba prednjih svetala na automobilu, kao i zimskih guma u zimskom periodu. Zabranjena je upotreba mobilnih telefona tokom vožnje, prekoračenje dozvoljene brzine se drastično novčano sankcioniše, a vožnja pod dejstvom alkohola smatra se krivičnim delom i podleže visokim kaznama. S obzirom na veoma niske zimske temperature, naročito u severnom delu zemlje, koje se spuštaju i do -40 stepeni, neophodna je veoma pažljiva vožnja i poštovanje propisanih ograničenja.
Gradski prevoz (cena pojedinačne karte 3,20 evra) u Helsinkiju sastoji se iz mreže metro, autobusnih, tranvajskih i brodskih linija. Više informacija na Internet adresi: www.hel.fi  i www.hls.fi.

HRANA I PIĆE

Finska je bogata ribom, divljači, povrćem i šumskim voćem, a moderna kuhinja oplemenjena je mnoštvom začina, koji se uvoze i sa istoka i sa juga. Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob), među kojima je najzastupljenija raž, za koju je dokazano da povoljno utiče na zdravlje. Znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su vrlo umereni i vode računa o tome da hrana bude lagana i zdrava.

Gastronomija Finske vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Tu su i brojni drugi delikatesi, pa se tako na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnim, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva.

Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene sa sosom od kisele pavlake.

Klasičan finski doručak čine zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog zrna, a umesto putera jede se laganiji margarin. Šoljica crne kafe s mlekom je podrazumevajuća, jer Finci su jedni od najvećih potrošača kafe u svetu po glavi stanovnika. Uz obrok se često pije mleko, a od akoholnih pića domaće pivo Sahti ili vino.

Koskenkorva ili Kossu naziv je za finsku votku, koja se pije hladna, obično pomešana s Coca-Colom (Kossukola) ili s mineralnom vodom Vichy (Kossuvissy). Popularna je i medovina Sima, jedan od zaštitnih znakova Vappu festivala. Slatki se napitak začinjava limunom, a nakon sekundarne fermentacije i grožđicama, koje služe kao pokazatelj zrelosti – kada isplivaju na površinu, piće je spremno za konzumaciju.

Domaćini će vam preporučiti da probate dimljeni sleđ pristigao pravo iz ribarskog broda u Helsinškoj luci ili će vas pozvati na ranojutarnju kafu sa uštipkom, ili da probate prženu mesnu pitu (karjalanpiirakat) sa štanda na pijaci, koja je popularna u celoj zemlji (tanka korica od raži punjena je pirinčem i oblikovana kao mokasina, a jede se premazana puterom).

Regionalna raznolikost

Finsku kuhinju karakteriše i velika regionalna raznovrsnost, pa tako u svakoj regiji možete da probate nešto autentično. U gradu Tampereu preporučiće vam krvavicu (mustamakkara) sa džemom od bobica lingon, a na pijaci u Turkuu ne bi trebalo propustiti kobasice sa suvim grožđem ili lukom. Riblje pite u Finsku su došle iz Rusije. Kalakukko je tradicionalno jelo u obliku ribe pečene u hlebu, poznati specijalitet provincije Savo. Na pijaci u Kuopiju nalaze se pokretni štandovi koji prodaju te oble pite u obliku raženog hleba, punjene sočnim nadevom od ribe i masne svinjetine začinjene vlašcem i morskom solju. Jesenski specijalitet na pijaci u Poriju je grilovani piškor, dok Pieksämäki i Oulu imaju vlastite verzije pogače rieska.

Laponska kuhinja

Laponska kuhinja snažno je uticala na finsku, iako je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Ipak, uz gulaš od soma poslužiće vam pire krompir, koji je omiljen u svim delovima Finske. Losos, som ili riba lještarka za glavno jelo, te desert od zlatnih kupina čine tipičan svečani laponski meni…

KLIMA

Zimе u јužnој Finskој (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје ispоd 0 ° C ( 32 ° F) оbičnо је оkо 100 dаnа, а u unutrаšnjоsti snеg оbičnо pоkrivа zеmlјištе оd krаја nоvеmbrа dо аprilа, а nа primоrskim pоdručјimа kао štо su Hеlsinki , snеg čеstо pоkrivа zеmlјištе оd krаја dеcеmbrа dо krаја mаrtа. Čаk i nа јugu, nајtеžе zimskе nоći mоgu vidеti pad tеmpеrаture nа -30 ° C (-22 ° F), iаkо nа оbаlnim pоdručјimа kао štо је Hеlsinki, tеmpеrаturе su ispоd -30 ° C (-22 ° F) vеоmа rеtkе . Klimаtskа lеtа (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје iznаd 10 ° C ( 50 ° F) u јužnој Finskој trаје оd krаја mаја dо srеdinе sеptеmbrа, а u unutrаšnjоsti, nајtоpliјi dаni јulа mоgu dоsеći prеkо 35 ° C (95 ° F ). I аkо vеćinа Finskе lеži nа tајgа pојаsu, nајјužniјi primоrski rеgiоni sе pоnеkаd klаsifikuјu kао hеmibоrеаlni .

Nа sеvеru Finskе, pоsеbnо u Lаplаndu, zimе su dugаčkе i hlаdnе, dоk su lеtа rеlаtivnо tоplа аli krаtkа. Nајtеži zimski dаni u Lаpоniјi mоgu vidеti pad tеmpеrаture  nа -45 ° C (-49 ° F). Zimа sеvеrа trаје оkо 200 dаnа sа trајnim snеžnim pоkrivаčеm оd srеdinе оktоbrа dо pоčеtkа mаја. Leta nа sеvеru su priličnо krаtka, sаmо dvа dо tri mеsеcа, аli i dаlје mоgu vidеti mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе iznаd 25 ° C (77 ° F) tоkоm toplih tаlаsа. Niјеdаn dео Finskе nеmа аrktičku tundru , аli аlpska tundrа sе mоžе nаći nа lаpоnskim pаšаmа.

Finskа klimа је pоgоdnа zа uzgој žitаricа sаmо u nајјužniјim rеgiоnimа, dоk su sеvеrni rеgiоni pоgоdni zа stоčаrstvо .

Čеtvrtinа tеritоriје Finskе lеži unutаr Аrktičkоg krugа.  Nа nајsеvеrniјој tаčki Finskе, suncе nе zalazi 73 uzаstоpna dаnе tоkоm lеtа, а uоpštе nе izlazi 51 dаn tоkоm zimе.

Категорије: države evrope