Finska

Објави putovanjeonline

Finska nordijska država u severoistočnoj Evropi, ograničena Baltičkim morem na jugozapadu, Finskim zalivom na jugoistoku i Botničkim zalivom na zapadu. Finska se graniči sa Švedskom, Norveškom i Rusijom. Ålandska ostrva, na jugozapadnoj obali, nalaze se pod Finskom upravom i imaju neki vid veće autonomije.

Prostor Finske je pojas zemlje, u kome Skandinavsko poluostrvo graniči sa velikom Ruskom ravnicom, zapadni sa istočnim svetom, Arktik i Baltik. Nazivaju je još i zemljom jezera i šuma, više od dve trećine površine je pod šumama, a ima 60.000 do 70.000 jezera. Ima izlaz na Baltičko more, zapljuskuju je Finski i Botnički zaliv. Najveći i glavni grad je Helsinki.

Ostale činjenice

Glavni grad: Helsinki
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 5,509,717
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 338,424  km2
Pozivni kod: +358
Zvanični jezik: Finski
ISO 3166 code: FI
Članica EU
Internet oznaka: .fi

Застава

Zastava

Coat of arms of Finland

Grb

Glavni grad: Helsinki
Vremenska zona: EET (UTC+2)
Populacija: 5,509,717
Strana saobraćaja: Desna
Površina: 338,424  km2
Pozivni kod: +358
Zvanični jezik: Finski
ISO 3166 code: FI
Članica EU
Internet oznaka: .fi

Valuta: Evro
Inflacija:
Kod: EUR
Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent
Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

Novac

Valuta: Evro
Inflacija:
Kod: EUR
Kovanice: 1c, 2c, 5c, 10c, 20c, 50c, €1, €2
Mala jedinica:  1/100 cent
Novčanice: €5, €10, €20, €50, €100, €200, €500

Najvažniji međunarodni aerodromi u Finskoj su Aerodrom „Helsinki-Vantaa“ u Helsinkiju. Finnair obezbeđuje inostrane i letove u zemlji, Flybe i Airfinland opslužuju mnoge gradove.

Avio saobraćaj

Najvažniji međunarodni aerodromi u Finskoj su Aerodrom „Helsinki-Vantaa“ u Helsinkiju. Finnair obezbeđuje inostrane i letove u zemlji, Flybe i Airfinland opslužuju mnoge gradove.

Finaks ima sistem kanala koji povezuju Finska jezera sa ostalim i sa Finskim zalivom predstavljaju jeftin i efikasan vid transporta za drvnu industriju. Oko 6.600 km unutrašnjih voda su plovne.Glavne luke u Finskoj za prevoz putnika su Luka Helsinki (www.portofhelsinki.fi ) i Luka Turku (www.portofturku.fi).

Pomorski saobraćaj

Finaks ima sistem kanala koji povezuju Finska jezera sa ostalim i sa Finskim zalivom predstavljaju jeftin i efikasan vid transporta za drvnu industriju. Oko 6.600 km unutrašnjih voda su plovne.Glavne luke u Finskoj za prevoz putnika su Luka Helsinki (www.portofhelsinki.fi ) i Luka Turku (www.portofturku.fi).

Svi veći gradovi u Finskoj povezani su modernim saobraćajnicama. Auto-putevi se koriste bez naplate putarine. Obavezna je stalna upotreba prednjih svetala na automobilu, kao i zimskih guma u zimskom periodu. Zabranjena je upotreba mobilnih telefona tokom vožnje, prekoračenje dozvoljene brzine se drastično novčano sankcioniše, a vožnja pod dejstvom alkohola smatra se krivičnim delom i podleže visokim kaznama. S obzirom na veoma niske zimske temperature, naročito u severnom delu zemlje, koje se spuštaju i do -40 stepeni, neophodna je veoma pažljiva vožnja i poštovanje propisanih ograničenja.

Drumski saobraćaj

Svi veći gradovi u Finskoj povezani su modernim saobraćajnicama. Auto-putevi se koriste bez naplate putarine. Obavezna je stalna upotreba prednjih svetala na automobilu, kao i zimskih guma u zimskom periodu. Zabranjena je upotreba mobilnih telefona tokom vožnje, prekoračenje dozvoljene brzine se drastično novčano sankcioniše, a vožnja pod dejstvom alkohola smatra se krivičnim delom i podleže visokim kaznama. S obzirom na veoma niske zimske temperature, naročito u severnom delu zemlje, koje se spuštaju i do -40 stepeni, neophodna je veoma pažljiva vožnja i poštovanje propisanih ograničenja.

Mreža ustanova javnog zdravstva u Finskoj je izuzetno razvijena i kvalitetna.
Preporučuje se posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja, koja se može uplatiti u nekoj od osiguravajućih kompanija za period planiranog boravka u inostranstvu.
U slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći, generalni telefonski broj je 112. Takođe, informacije i medicinski saveti se mogu dobiti (na englekom jeziku) i na telefon +358 (0)9 10023 koji je dostupan u bilo koje vreme.

Zdravstvena situacija

Mreža ustanova javnog zdravstva u Finskoj je izuzetno razvijena i kvalitetna.
Preporučuje se posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja, koja se može uplatiti u nekoj od osiguravajućih kompanija za period planiranog boravka u inostranstvu.
U slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći, generalni telefonski broj je 112. Takođe, informacije i medicinski saveti se mogu dobiti (na englekom jeziku) i na telefon +358 (0)9 10023 koji je dostupan u bilo koje vreme.

Finska je bogata ribom, divljači, povrćem i šumskim voćem, a moderna kuhinja oplemenjena je mnoštvom začina, koji se uvoze i sa istoka i sa juga. Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob), među kojima je najzastupljenija raž, za koju je dokazano da povoljno utiče na zdravlje. Znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su vrlo umereni i vode računa o tome da hrana bude lagana i zdrava. Gastronomija Finske vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Tu su i brojni drugi delikatesi, pa se tako na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnim, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva. Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene sa sosom od kisele pavlake. Klasičan finski doručak čine zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog zrna, a umesto putera jede se laganiji margarin.

Hrana

Finska je bogata ribom, divljači, povrćem i šumskim voćem, a moderna kuhinja oplemenjena je mnoštvom začina, koji se uvoze i sa istoka i sa juga. Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob), među kojima je najzastupljenija raž, za koju je dokazano da povoljno utiče na zdravlje. Znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su vrlo umereni i vode računa o tome da hrana bude lagana i zdrava. Gastronomija Finske vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Tu su i brojni drugi delikatesi, pa se tako na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnim, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva. Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene sa sosom od kisele pavlake. Klasičan finski doručak čine zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog zrna, a umesto putera jede se laganiji margarin.

Šoljica crne kafe s mlekom je podrazumevajuća, jer Finci su jedni od najvećih potrošača kafe u svetu po glavi stanovnika. Uz obrok se često pije mleko, a od akoholnih pića domaće pivo Sahti ili vino.
Koskenkorva ili Kossu naziv je za finsku votku, koja se pije hladna, obično pomešana s Coca-Colom (Kossukola) ili s mineralnom vodom Vichy (Kossuvissy). Popularna je i medovina Sima, jedan od zaštitnih znakova Vappu festivala. Slatki se napitak začinjava limunom, a nakon sekundarne fermentacije i grožđicama, koje služe kao pokazatelj zrelosti – kada isplivaju na površinu, piće je spremno za konzumaciju.

Piće

Šoljica crne kafe s mlekom je podrazumevajuća, jer Finci su jedni od najvećih potrošača kafe u svetu po glavi stanovnika. Uz obrok se često pije mleko, a od akoholnih pića domaće pivo Sahti ili vino.
Koskenkorva ili Kossu naziv je za finsku votku, koja se pije hladna, obično pomešana s Coca-Colom (Kossukola) ili s mineralnom vodom Vichy (Kossuvissy). Popularna je i medovina Sima, jedan od zaštitnih znakova Vappu festivala. Slatki se napitak začinjava limunom, a nakon sekundarne fermentacije i grožđicama, koje služe kao pokazatelj zrelosti – kada isplivaju na površinu, piće je spremno za konzumaciju.

Zimе u јužnој Finskој (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје ispоd 0 ° C ( 32 ° F) оbičnо је оkо 100 dаnа. U unutrаšnjоsti snеg оbičnо pоkrivа zеmlјištе оd krаја nоvеmbrа dо аprilа. Nа primоrskim pоdručјimа kао štо su Hеlsinki , snеg čеstо pоkrivа zеmlјištе оd krаја dеcеmbrа dо krаја mаrtа. Klimаtskа lеtа (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје iznаd 10 ° C ( 50 ° F) u јužnој Finskој trаје оd krаја mаја dо srеdinе sеptеmbrа. U unutrаšnjоsti, nајtоpliјi dаni јulа mоgu dоsеći prеkо 35 ° C (95 ° F ). Nа sеvеru Finskе, pоsеbnо u Lаplаndu, zimе su dugаčkе i hlаdnе, dоk su lеtа rеlаtivnо tоplа аli krаtkа. Zimа sеvеrа trаје оkо 200 dаnа sа trајnim snеžnim pоkrivаčеm оd srеdinе оktоbrа dо pоčеtkа mаја. Leta nа sеvеru su priličnо krаtka, sаmо dvа dо tri mеsеcа. Čеtvrtinа tеritоriје Finskе lеži unutаr Аrktičkоg krugа.

Klima

Zimе u јužnој Finskој (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје ispоd 0 ° C ( 32 ° F) оbičnо је оkо 100 dаnа. U unutrаšnjоsti snеg оbičnо pоkrivа zеmlјištе оd krаја nоvеmbrа dо аprilа. Nа primоrskim pоdručјimа kао štо su Hеlsinki , snеg čеstо pоkrivа zеmlјištе оd krаја dеcеmbrа dо krаја mаrtа. Klimаtskа lеtа (kаdа srеdnjа dnеvnа tеmpеrаturа оstаје iznаd 10 ° C ( 50 ° F) u јužnој Finskој trаје оd krаја mаја dо srеdinе sеptеmbrа. U unutrаšnjоsti, nајtоpliјi dаni јulа mоgu dоsеći prеkо 35 ° C (95 ° F ). Nа sеvеru Finskе, pоsеbnо u Lаplаndu, zimе su dugаčkе i hlаdnе, dоk su lеtа rеlаtivnо tоplа аli krаtkа. Zimа sеvеrа trаје оkо 200 dаnа sа trајnim snеžnim pоkrivаčеm оd srеdinе оktоbrа dо pоčеtkа mаја. Leta nа sеvеru su priličnо krаtka, sаmо dvа dо tri mеsеcа. Čеtvrtinа tеritоriје Finskе lеži unutаr Аrktičkоg krugа.

Finska spada u bezbedne zemlje, iako je, krajem 2015. godine, zbog povećanog migratornog priliva, stepen rizika od terorističke pretnje sa «ekstremno niskog», povišen na «nizak». Stopa kriminaliteta je niska. Opšti telefon za sve hitne slučajeve je 112

Bezbednost

Finska spada u bezbedne zemlje, iako je, krajem 2015. godine, zbog povećanog migratornog priliva, stepen rizika od terorističke pretnje sa «ekstremno niskog», povišen na «nizak». Stopa kriminaliteta je niska. Opšti telefon za sve hitne slučajeve je 112

Ukupan stepen bezbednosti

Izvor: Numbeo

Категорије: države evrope