Bugarska

Објави putovanjeonline

Bugarska je država u jugoistočnoj Evropi, u severoistočnom delu Balkanskoga poluostrva, između Rumunije na severu, Turske i Grčke na jugu, Srbije i Makedonije na zapadu te Crnog mora na istoku. Veličanstvene planine i peščano primorje u kombinaciji sa starim gradovima simboliziraju Bugarsku na najlepši način. Glavne privredne grane su poljoprivreda, posebno uzgoj povrća i voća, ruža, šumarstvo i ribolov, ali i rudarstvo i industrija. Bugarska je 2004. ušla u NATO, a 2007. u Europsku uniju. Najpoznatiji simbol Bugarske je ruža, a time i ružino ulje. Zahvaljujući tome, Bugarsku se često naziva „zemlja ruža“. Područje između Srednje gore i Stare planine naziva se Dolina ruža, te je svakome ko se odluči na putovanje u Bugarsku jedna od nezaobilaznih destinacija koju svakako moraju posetiti. Tu turisti na svom putovanju mogu uživati u pogledu na plantaže ruža koje se protežu na više od 50 kilometara.

Coat of arms of BulgariaGlavni grad:SofijaVremenska zona:EET (UTC+2)
Populacija:7,101,859Strana saobraćaja: Desna
Površina:110,993.6km2Pozivni kod:+359
Zvanični jezik:BugarskiISO 3166 codeBG
EUInternet oznaka:.bg
NOVAC
Valuta:LevInflacija:
Kod:BGNKovanice:1, 2, 5, 10, 20, 50 stotinki, 1, 2 leva
Mala jedinica:1/100 stotinkaNovčanice:2, 5, 10, 20, 50 leva

Pоstојi vеlikа mrеžа bаnkоmаtа kојi prihvаtајu stаndаrdnе mеđunаrоdnе krеditnе i dеbitnе kаrticе. Moguće je koristiti uobičajene platne kartice: VISA, Master Card, Diners itd. Cene prevoza, ishrane, prenoćišta, odlazak lekaru su, i pored članstva Bugarske u EU, na približno istom nivou kao i u okolnim državama.

Prоvеritе kursеvе priје izvršеnjа trаnsаkciје. Gdе је tо mоgućе, mеnjаti nоvаc u bаnkаmа, vеlikim hоtеlimа ili menjačnicama. Nе kоristitе prоdаvcе nа ulici.

BEZBEDNOST

U Bugarskoj ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca. Ranije su postojale grupe koje su, prerušene u policajce, pljačkale putnike koji putuju automobilom, ali je ova pojava iskorenjena. Prošle sezone zabeleženo više slučajeva, uglavnom na magistrali koja vodi od Srbije ka Sofiji, na obilaznici oko Sofije ka primorskim mestima, da su turistima metalnim šiljcima na putu probušene gume.
Pažnju bi trebalo obratiti na povećanu seizmičku aktivnost na teritoriji Bugarske, koju je tokom maja meseca pogodilo više od 400 zemljotresa od kojih je najjači bio 5,9 stepeni rihterove skale. Nakon njega usledilo je dodatnih 200 slabijih zemljotresa u narednih 24 časa, dok se smirivanje tla nastavilo i u sledećim danima. Predstavnici Nacionalnog instituta za geofiziku, geografiju i geodeziju R.Bugarske izjavili su da se ne očekuju dodatni silni potresi zemlje, ali da će se novi zemljotresi slabijeg intenziteta osetiti i tokom juna i jula meseca. Bugarska je inače, označena kao teritorija sa potencijalnom povišenom opasnošću od seizmičke aktivnosti.

Ulični kriminal

Uzmitе rаzumnе mеrе prеdоstrоžnоsti dа bistе sе zаštitili оd uličnоg kriminаlа, pоsеbnо u vеćim grаdоvimа. Pаzitе nа džеpоvе u turističkim pоdručјimа i glаvnim cеntrimа јаvnоg prеvоzа, uklјučuјući i аеrоdrоmе. Buditе оprеzni u svаkоm trеnutku, nаrоčitо kаsnо nоću.

Indexopšta ocena
Stepen kriminala: 19.42
Stepen bezbednosti: 80.58BEZBEDNO

Izvor: Numbeo
Izvor:Foreign and Commonwealth Office UK

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Državljani Srbije poželjno je da poseduju overenu zdravstvenu knjižicu iz Republike Srbije, pošto se uz pomoć ovog dokumenta mogu ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu.
Srpski državljani, koji nemaju zdravstveno osiguranje, moraju platiti pružene medicinske usluge po cenama, određenim u cenovniku zdravstvene ustanove, sa izuzetkom pružene medicinske pomoći u hitnim slučajevima, koja se plaća od strane NZOB.
Kao najbolje zdravstvene institucije izdvajaju se Pirogov, bulevar „Totleben” Sofija, tel: 02 9154213,‎ www.pirogov.bg i Vojnomedicinska akademija, ulica „Sv. Georgi Sofijski” 3, Sofija, 029226000, www.vma.bg.

Potrebno je obratiti pažnju izboru lokala u kojima se konzumira hrana.

TRANSPORT

Međunarodni aerodromi su u Sofiji, Plovdivu, Burgasu i Varni.
Morske luke: Varna i Burgas. Luke na Dunavu: Ruse, Lom, Vidin, Silistra i sl.
Železničke linije – 6,5 hiljada km (65% elektrificirano), povezana turističa mesta na Crnom moru sa Sofijom.
Putevi – 37.3 hiljada km, magistralama povezana veća turistička mesta i luke (Varna, Burgas i dr) sa Sofijom i srpsko-bugarskom granicom, iako je na pojedinim mestima stanje putne infrastrukture loše.
Nije potrebna međunarodna vozačka dozvola za vožnju kroz Republiku Bugarsku tokom privremenog boravka ili tranzita, ukoliko je država koja je izdala vozačku dozvolu potpisnica Konvencija o drumskom saobraćaju. Za Bugarsku od početka godine nije potreban zeleni karton s obzirom da je potpisnica multilateralnog sporazuma o zelenoj karti.

Napomena o Vinjeti

Od 31. januara 2017. godine, svako vozilo koje preko graničnog prelaza ulazi u Republiku Bugarsku, a ne poseduje validni dokument za uplaćenu vinjetnu taksu, može da nastavi put samo nakon izvršene uplate ove takse za odgovarajući tip vozila u specijalizovanim ispostavama Agencije „Carina” na samom graničnom prelazu.
Našim državljanima bi trebalo skrenuti pažnju na pokušaje prevare tokom prodaja vinjeta, koje su obavezne za sve magistrale, kada se naplaćuje duplo veća cena od prave.
Takođe, za očekivati je da će se i tokom 2012. nastaviti praksa velikog prometa turskih građana, koji žive u zapadnoj Evropi, preko Srbije i Bugarske, što bi trebalo da dovede do određenih zadržavanja na graničnom prelazu Gradina-Kalotina.
Saobraćajna pravila, kao i putni signali, u Bugarskoj su usklađeni sa evropskim standardima, pa je tako razgovor mobilnim telefonom dozvoljen samo uz hands-free sistem i obavezno je, po zakonu, voziti sa upaljenim svetlima.

HRANA I PIĆE

Bugarska kuhinja je autentična i vrlo zanimljiva uprkos tome što se u njoj prepoznaju kulinarski uticaji Turske i Grčke, ali i nekih slavenskih, orijentalnih i mediteranskih zemalja. Bazira se na brojnim tradicionalnim, vrlo jednostavnim, aromatičnim i ukusnim jelima koja mogu zadovoljiti različite ukuse. Temelj izvorne bugarske kuhinje su prirodne i sveže namirnice. Bugarska jela temelje se na kvalitetnom povrću koje se i izvozi, krompiru, patlidžanima, tikvicama, paradajzu, paprici, krastavcima, zelju,šargarepi, luku, pasulju i grašku. Povrće je toliko omiljeno da mnoga jela postoje i u dve verzije, s mesom i bez njega. Od voća koje se konzumira sveže, ali i u različitim poslasticama te prerađeno u kompote i marmelade, omiljene su marelice, breskve, jabuke, kruške, trešnje, jagode, lubenice, dinje i stolno grožđe.

Meso i mleko u ishrani

Iako Bugari meso jedu čak dva puta manje od ostalih naroda na Balkanu, u kuhinji se koriste različite vrste mesa, svinjetina, janjetina, ovčetina, junetina, perad i divljač, ali i njihove iznutrice i različite prerađevine te naravno slatkovodna i morska riba i plodovi mora. Bugari su i veliki ljubitelji mleka i mlečnih proizvoda od kravljeg i ovčijeg mleka. Osim što se koristi za piće, od mleka se proizvode različite vrste sira, puter, mileram, jogurt i kefir, koji se jedu sami ili se koriste kao sastojci za brojna tradicionalna jela. Od sireva posebno je omiljena feta, beli meki sir od ovčijeg ili kravljeg mleka, te kačkavalj, žuti sir od ovčijeg mleka koji se naziva i balkanski cheddar. U bugarskoj se kuhinji koriste i brojni začini pa gotovo da nema jela bez belog luka, crnog luka, mlevene slatke i ljute paprike, a zastupljeni su i peršun, kumin, timijan, ružmarin anis i muškatni oraščić.

Tipičan obrok

Tipični svakodnevni ručak obavezno započinje velikim tanjirom salate, svežeg, ali i pečenog povrća. Uz salatu je obavezna i čašica rakije. Nakon salate sledi supa, leti hladna, a zimi vruća. Za glavno jelo najčešće su jela od mesa i povrća, različite musake, odresci u sosu, punjena riba te meso s roštilja. Uz glavno jelo obavezno se služi prilog od riže ili krompira. Uz svako jelo počevši od salate služi se hleb, koji se jede uz svako jelo. Uz predjelo i glavno jelo pije se vino, pivo ili mineralna voda. Nakon glavnog jela obavezan je desert, među kojima je najomiljeniji jogurt s voćem ili s medom, palačinke s medom, čokoladom ili marmeladom, sladoled s voćem, različiti kolači među kojima su baklava ili torte.

Alkoholna pića, vina i ostala pića

Bugari su poznati kao veliki ljubitelji dobre “kapljice”. Obožavaju svoja alkoholna pića s kojima obavezno počinje i završava glavni dnevni obrok. Među najomiljenijim rakijama je rakija od šljiva, grožđa, kajsije, te rakija s anisom (mastika) i muškatom. Rakije se toče u decilitarskim čašama i vrlo su jake, pa uobičajeno sadrže oko 40% alkohola, dok domaće mogu imati čak i 60%. Na primer, uz rakiju mastiku tradicionalno se jede dinja, ali i hladna supa od krastavaca i jogurta, tarator. Omiljena je i česta i kombinacija od 100 ml rakije od grožđa, šljive i s anisom, koja se naziva Naroden Jumruk. Zimi se rakija rado pije zagrejna i često pomešana s medom.

Vina

U Bugarskoj vrlo dugu tradiciju ima i proizvodnja i konzumiranje vina. Na jugu zemlje zahvaljujući savršenoj klimi i obilju sunca nastaju opojna crna, a severu, usled savršenog tla na kojem počivaju vekovni vinogradi proizvode se laganija bela vina.

Pivo

No, uz vina po kojima je Bugarska poznata i u celom svetu, Bugari u poslednje vreme uživaju i u pivu. Iako ono vekovima nije imalo šanse pokraj omiljene rakije i vina, te se pojavilo tek u drugoj polovini 19. veka i bilo dostupno samo bogatašima, pivarska industrija danas se razvija vrlo brzo i dinamično. Na primer, među njima su najomiljenije Kameniza, Zagorka, Schumensko, Pirinsko, Bugarsko, Boljarka, Almus i Ledenika.

KLIMA

Prevladava umerena kontinentalna i submediteranska klima, sa vrlo plodnim tlom u severnom delu i uz reke te šumama u planinskom delu.

OSTALO

Putnici koji putuju u Bugarsku, ili preko nje, trebalo bi da obrate pažnju na vremensku razliku od jednog časa (+ 1 čas) u Bugarskoj. Pozivni broj je 00 359 a internet domen .bg.
Više informacija može se dobiti na sajtu Bugarske državne agencije za turizam, ulica Sveta Nedelja 1, Sofija, tel:+35929335845 +35929335811 fax: +35929896939.

Категорије: države evrope