Prijava na let na šalteru aviokompanije

Prijava na let na šalteru aviokompanije

Prijava za let (check-in, čekiranje) je osnovna procedura kojom putnik sa ispravnom aviokartom stiče pravo na ukrcavanje na let. Prijava za let na šalteru aviokompanije je prva stvar koju ćete uraditi po dolasku na aerodrom, ukoliko se niste čekirali ranije od kuće, preko interneta ili mobilnog telefona. Ako niste, onda ćete na aerodromu to morati da uradite na šalteru ili na automatima za samostalno prijavljivanje putnika za let (self-service check-in kiosk).

 

Check-in (ček-in) je engleski izraz koji se koristi da označi prijavu na let. Ovaj izraz se koristi u celom svetu i smatra se univerzalnim. U Srbiji se, takođe masovno koristi isto kao i “čekiranje” što označava prijavu (registraciju) putnika i prtljaga za let. Službenici aerodroma ili aviokompanija koji na šalterima obavljaju posao prijavljivanja za let se nazivaju “čekerima”.

 

Da biste se čekirali za let na šalteru potrebno je samo da posedujete validan identifikacioni dokument (pasoš). Državljani EU unutar Šengenske zone mogu da se čekiraju samo sa ličnom kartom, ali stranci (van Šengena) moraju da poseduju pasoš i za unutaršengenske letove.

Čeker proverava da li je vaše ime na spisku putnika, unosi informaciju da ste se pojavili na aerodromi i prijavljuje vas za ukrcavanje u avion. Proverava vaša dokumenta (pasoš, vizu ako je potrebna), a potom prijavljuje vaš prtljag i eventualno unosi podatke o frequent flyer programu čiji ste član.

Prtljag koji predajte za prevoz u prtljažniku aviona treba da bude predat na šalteru gde se prijavljujete za let.

Čeker će preuzeti vaš prtljag i propisno ga obeležiti te proslediti u sortirnicu gde će on dalje biti bezbednosno proveren i odvojen za isporuku do odgovarajućeg aviona.

Dimenzije ručnog prtljaga se takođe mogu proveriti na šalteru za čekiranje. Od putnika se može zatražiti da svoj ručni prtljag umetne u posebne metalne okvire kako bi se proverilo da li su njegove dimenzije odgovarajuće pravilima prevoza.

PAŽNJA 

Čeker će vas obavezno pitati da li ste sami pakovali svoj prtljag i da li znate šta je u njemu.Ovo je proceduralna rečenica, koju službenici obavezno izgovaraju kako bi naglasili vašu odgovornost za sadržaj prtljaga u slučaju da se otkrije da u torbama postoje nelegalne supstance, oružje ili roba namenjena švercu.

Na šalteru za čekiranje putnici mogu da izaberu sedište, prema pravilima aviokompanije, da dokupe dodatne usluge tokom leta ili da plate višak prtljaga. Oni mogu da urade i doplatu za višu putnu klasu, tzv. apgrejd (upgrade).

Po završetku čekiranja čeker štampa kupon za ukrcavanje u avion (boarding card) i nalepnicu za označavanje predatog prtljaga, koju spaja sa kuponom za ukrcavanje i predaje ih putniku.

Ova dva dokumenta su veoma važna. Bez kupona za ukrcavanje nije moguće ući u avion, a bez prtljažne nalepnice ne može se tražiti izgubljen prtljag.

U zavisnosti od pravila aviokompanije, od aerodroma i od krajnje destinacije putnik se može čekirati na početnom aerodromu sve do krajnjeg odredišta čak i kada do tamo ima više povezanih letova. Tada mu čeker uručuje više kupona za ukrcavanje, za svaki let po jedan.

Ako to nije slučaj, onda je putnik obavezan da se na aerodromu presedanje čekira za naredni let. To čekiranje nije isto kao i ovo prvo, već se ono obavlja unutar tranzitne zone.

Putnik tada ne predaje prtljag, već se samo prijavljuje za naredni let i dobija novi kupon za ukrcavanje.

Prtljag se obično čekira (predaje) sve do krajnje destinacije osim ukoliko carinski propisi to ne dozvoljavaju. Tada je na aerodromu presedanja potrebno preuzeti prtljag te se ponovo prijaviti ispočetka kao i prvi put na polaznom aerodromu.

Prijava za let sa kartom kodšer partnera

Kodšer ugovor dva avioprevoznika podrazumeva da se dve kompanije dogovore o uzajamnom postavljanju sopstvenih kodova (oznaka) na letove partnerske kompanije. Na taj način putnik može imati kartu sa letom jedne kompanije, a zapravo leteti avionom druge kompanije.

Ovakvi ugovori ne treba da plaše ili zbunjuju putnika, koji uvek putuje prema pravilima po kojima je kupio kartu. Ali kada je čekiranje za let u pitanju može doći do zabune gde se čekirati – na šalter koje aviokompanije treba otići.

Prema univerzalnim pravilima čekiranje se uvek obavlja na šalteru operativne aviokompanije, posebno iz razloga što ona druga (komercijalna) čija je samo karta i kod ne mora ni imati predstavništvo u gradu poletanja. Kao primer uzmimo ugovor Air Serbije i KLM o razmeni kodova na letu od Beograda do Amsterdama: Ako putnik ima kartu KLM-a sa kodov ove kompanije (KL), on treba da se za let prijavi na šalteru Air Serbije koja obavlja taj let.

Ovo zapravo ne treba da plaši putnike pošto na aerodromima na monitorima u odlaznom holu uvek piše na kojim se šalterima je čekiranje za koji let.

 

Prijava za let kod lowcost avioprevoznika

Lowcost prevoznici izbegavaju šaltersko čekiranje putnika zato što im to donosi velike troškove i oni svojom poslovnom politikom stimulišu putnike da čekiranje obave samostalno bilo online ili preko mobilnog telefona. Neretko čekiranje na šalteru naplaćuju. Putnici na letovima lowcost aviokompanija treba aerodromske šaltere da koriste samo kao mesta na kojima će predati svoj prtljag, koji je unapred već plaćen i prijavljen za let preko interneta. Ako nisu unapred platili prtljag, tarifa na šalteru će im biti viša.

Provera pasoša

Putnici na lowcost letovima koji su se čekirali unapred ipak moraju da se pojave na šalterima za čekiranje kako bi izvršili proveru dokumenata. Ovo pravilo važi samo za putnike iz nešengenskog područja i važi za pojedine avioprevoznike. Wizz Air i Ryanair traže ovo od putnika, koji mora da pokaže svoj pasoš službeniku aviokompanije.

Da bi se ovo uradilo putnik mora da stoji u redu za čekiranje. Putnici koji imaju karte lowcost prevoznika (svih, ne samo dva pomenuta) obavezno treba da provere šta piše na karti. Ako je potrebna provera dokumenata to će biti napisano.

Rok za prijavu za let

Aviokompanije propisuju vreme potrebno za prijavu za let. Obično se šalteri otvaraju od dva sata, a zatvaraju se 30 do 40 minuta preplaniranog poletanja. Od ovog pravila odstup se na letovima za dugolinijski saobraćaj ili na aerodromima u Americi ili Bliskom istoku. Tamo je moguće da se čekiranje “otovri” tri sata pre leta, a da se zatvori sat vremena pre planiranog leta.

Putnici koji propuste da se čekiraju na vreme ne mogu se ukrcati na let, a njihova karta najverovatnije propada jer se oni prema pravilima smatraju no-show putnicima, tj. kao da su odustali od putovanja.

Vrste šaltera za čekiranje

Za svaki let se otvara nekoliko šaltera za prijavljivanje putnika i prtljaga u zavisnosti od broja putnika i pravila aviokompanije. Ranije su postajala samo dva tipa šaltera: jedan namenjen putnicima ekonomske klase i drugi namenjen putnicima biznis klase, a danas postoji još jedan – to je tzv. drop-of (drop-off) šalter. Na ovom šalteru putnici koji su se unapred čekirali bilo online ili preko mobilnog telefona mogu predati svoj prtljag. Ova procedura je znatno brža i jednostavnija. Putnik pokazuje svoj unapred odštampani kupon za ukrcavanje i predaje svoj prtljag. Proces traje bukvalno nekoliko sekundi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *