Beograd Nikola Tesla (BEG)

Beograd Nikola Tesla (BEG)

Aerodrom Nikola Tesla (Serbian: Аеродром Никола Тесла Београд / Aerodrom Nikola Tesla Beograd) (IATA: BEG, ICAO: LYBE), se nalazi 18km zapadno od centra Beograda, u blizini mesta Surčin. Tokom sletanja na aerodrom sa istočne strane, putnici, u niskom letu, imaju veličanstven pogled na Beograd (posebno na Adu Ciganliju, novi simbol beograda „Most na Adi“ i Novi Beograd. Naročito uzbudljiv doživljaj beograda imaju turisti koji Beograd posećuju zimi, kada je pod snegom i po prvi put kada značenje imena Beograda shvataju bukvalno i doslovno.

Istorijat

Priča o aerodromu Beograd – „Nikola Tesla“ počinje još davne 1910. godine. Od tada do danas, letilište je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Prvo letilište u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vežbalištu u predgrađu Banjica.

Početkom 1912. godine, na Banjici je podignut prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici se stacionira srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je i posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji Skoplje — Niš — Beograd — Novi Sad i Beograd — Sarajevo — Mostar.

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna. Aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleću i avioni prve domaće avio kompanije, “Aeroputa”. Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti. Aerodrom je uništen na kraju II svetskog rata.

Lokacija

Nova lokacija za Aerodrom Beograd izabrana je na prostoru u blizini Surčina gde se i danas nalazi aerodrom Nikola Tesla Beograd. Aerodrom na lokaciji Surčin je pušten u saobraćaj 1962. godine. Imao je jednu uzletno-sletnu pistu dužine 3 000 metara, rulnu stazu dužine 3 350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgrađena i nova zgrada za prijem putnika, proširena je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd ima dva terminala koja su međusobno povezana hodnikom. Terminal 1 (T1) je bio jedini terminal na aerodromu posle otvaranje 1962. godine. Terminal je rekonstruisan tokom 1980-tih godina, kada su dodati i avio mostovi koji povezuju aerodromsku zgradu i lelicama. Manja renoviranja izvršena su 2002. godine. Terminal 1 koriste uglavnom Low cost i čarter avio kompanije. Terminal 1 ima ukupno 8 izlaza, A1-A8, restorane, prodavnice i druge prateće sadržaje.

Terminal 2 (T2) je izgrađen tokom 1980-tih godina povećanja obima saobraćaja na aerodromu. 2006. godine, kada je aerodrom promenio i ime ovaj terminal je temeljno rekonstruisan. Danas obuhvata tri etaže: suteren koji služi za međunarodne dolaske, prizemlje i sprat koji služi za međunarodne odlaske i tranzit. U prizemlju aerodromske zgrade se nalazi 33 šaltera za prijem putnika, što omogućava opsluživanje 1000 putnika na sat, a na spratu se nalazi ukupno 10 šaltera pasoške kontrole (5 kabina po 2 šaltera) što praktično znači da je aerodrom u stanju da opsluži 10 aviona na sat a godišnji kapacitet mu je 5 miliona putnika. T2 terminal ima šest izlaza C1-C6. Na njemu se nalaze kancelarije avio-kompanija, transfer šalteri i mnogobrojni prateći aerodromski sadržaji. Aerodrom Nikola Tesla može da primi i opsluži i najveće avione na svetu kao što su Erbas A380 ili Boeing 747.

Aerodrom ”Nikola Tesla” idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju, jer nema navigacionih ograničenja i nalazi se na raskrsnici najvećih vazdušnih ruta. Vazdušne rute i prilazi opremljeni su modernom radio‑navigacionom opremom.

Neposredno okruženje aerodroma ima četiri precizna sistema za vođenje vazduhoplova (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS tipa i radarom za navođenje, kao i drugom radio-navigacionom opremom (VOR, DME i slično) koja obezbeđuje bezbedno letenje u lošim vremenskim uslovima.

Oba smera prilaza poletno-sletnoj stazi imaju prilazna navigaciona svetla CAT-II i ravan poniranja vizuelnog prilaza tipa PAPI za prag 12, i tipa VASIS za prag 30. Prilazna svetla na oba kraja PSS-a (koja je opremljena za uslove kategorije II), svetla PSS-a, svetla rulne staze, priključnica i platforme omogućuju letenje noću.

Transfer

Od i do aerodrome možete doći iznajmljenim ili ličnim automobilom, koristeći autoputeve E70 I E75 ili regionalni put 153a. Po ulasku u grad pratite oznake Aerodrom.  Trasu kretanja možete pogledati na mapi ispod:

Ukoliko ni želite da koristite automobil na raspolaganju vam je javni transport. Što se tiče javnog transporta na raspolaganju su vam:

 AUTOBUS

Mini BUS  – Linija A1

Mini bus se kreće na pravcu Trg Slavija – Aerodrom Nikola Tesla. Putovanje traje 30 minuta. Cena karte u jednom pravcu za odraslu osobu je 300 RSD,  kupuje se u vozilu.

Autobuska linija 72 : Aerodrom – Zeleni Venac – Aerodrom. Vožnja traje 30 – 40 minuta. Cena karte u jednom pravcu za odraslu osobu je 89 RSD, ukoliko je kupujete  na kiosku, odosno 150 RSD ukoliko je kupujete u vozilu.

Autobuska linija 607 : Surčin – Novi Beograd (Pohorska). Vožnja  traje 30 minuta. Cena karte u jednom pravcu za odraslu osobu je 89 RSD, ukoliko je kupujete  na kiosku, odosno 150 RSD ukoliko je kupujete u vozilu.

  TAKSI

Cena taksi usluga od Aerodroma podeljena je na 6 zona. Za korišćenje taksi prevoza od Aerodroma Nikola Tesla do bilo koje destinacije na području grada Beograda, a i dalje, obratite se gradskoj službi TAKSI INFO, koja se nalazi u holu za podizanje prtljaga.

Obavezno, na info pultu, preuzmite taksi potvrdu koja sadrži naziv željene destinacije i za nju odgovarajuću cenu prevoza.

Spisak zona i cenovnik auto taksi usluge sa Aerodroma Nikola Tesla.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *