Pasoška kontrola na aerodromu

Pasoška kontrola na aerodromu

Pasoška kontrola na aerodromu je prvi kontrolntrolni punkt na koji putnici idu nakon napuštanja aviona, putnici koji završavaju putovanje. Ona znači napuštanje pogranične i tranzitne zone i predstavlja ulazak u zemlju. Na velikim aerodromima postoje periodi kada nekoliko aviona pristigne u kratkom vremenskom periodu, tada mogu nastati velike gužve na pasoškoj (imigracionoj) kontroli. Što je veći aerodrom to su i gužve veće.

Da bi se izbegle gužve, šalteri su u većini zemalja podeljena po teritorijalnom principu. Odnosno u zavisnosti od imigracionih pravila svi šalteri su razvrstani u grupe koje su u Evropi najčešće:

  • Putnici iz Šengenske zone (ulaz sa bilo kojim ličnim dokumentom)
  • Putnici van šengenske zone kojima ne treba viza (ulaz samo sa pasošem)
  • Putnici kojima je potrebna viza (ulaz sa pasošem i odgovarajućom vizom)

Ovako razvrstani šalteri smanjuju gužve i ubrzavaju procedure. Kada dolazite pred pasošku kontrolu dobro osmotrite natpise iznad šaltera kako biste izabrali odgovarajući red. Pripremite svoja dokumenta. Ako ulazite sa pasošem otvorite ga na stranicu sa ličnim podacima. Ako vam je za ulazak potrebna viza onda pasoš otvorite na stranicu sa vizom.

Self-service passport control

U poslednje vreme na mnogim većim aerodromima postoje kapije za samostalnu pasošku kontrolu. Ovakve elektronske kapije (e-gates) omogućavaju putnicima da ovu proceduru obave samostalno i to na veoma jednostavan način. Prolazak kroz kapiju je veoma jednostavan i zahteva samo nekoliko formalnosti: skeniranje pasoša i otiska prsta i ako je sve ispravno kapija se otvara. Ovakvi punktovi su obično namenjeni domaćim putnicima, a na beogradskom aerodromu postoji jedan prolaz za samostalnu pasošku kontrolu koji se sve više koristi.

Odbijanje ulaska u zemlju

Službenik imigracione (pasoške) kontrole ima diskreciono pravo da vam odbije ulazak u zemlju ukoliko ne posedujete odgovarajuća dokumenta ili nemate potrebnu vizu. Međutim, čak i ako imate vizu i važeći pasoš, može vam biti odbijen ulazak u zemlju na osnovu slobodne procene službenika da se radi o rizičnoj osobi.

Službenici mogu od putnika zatražiti na uvid i druga dokumenta pa i na novac na uvid. Ovo je čest slučaj sa državljanima Srbije koji su pod posebnom pažnjom evropskih imigracionih vlasti zbog velikog broja lažnih azilanata. Osobe koje su deportovane nazad u Srbiju nakon boravka u nekoj drugoj zemlji, pošto im je odbijen zahtev za azilom, imaju mogućnost da se po dolasku na beogradski aerodrom obrate za pomoć Kancelariji za readmisiju. Ova kancelarija se nalazi u dolaznom holu, u delu za preuzimanje prtljaga.

Od dodatnih dokumenata koja mogu biti zatražena prilikom ulaska u zemlje Evropske Unije su:

  • putno zdravstveno osiguranje za planirani period boravka
  • povratna avionska karta
  • pozivno pismo
  • dovoljna novčana sredstva – iznos zavisi od države ali se obično kreće od 35 do 50 evra po danu boravka. Kreditne kartice se smatraju dovoljno jakom potvrdom da putnik ima dovoljno sredstava.

Povratak nazad u sopstvenu zemlju (deportacija)

Putnici kojima se odbije ulazak u zemlju, moraju biti vraćeni na polazni aerodrom. Za njihov povratak je zadužena aviokompanija sa kojom su doleteli. Ova kompanija će takođe biti i odgovorna pred lokalnim zakonom za dovođenje nelkegalnih putnika. To je i razlog zašto su i same aviokompanije veoma stroge prilikom provere putnika, zašto često ne dozvoljavaju karte u jednom pravcu i zašto čak i kada se putnik samostalno registruje za let, zahtevaju proveru pasoša i vize na šalteru za registraciju (check-in).

Ulazak u SAD

Posebni propisi važe za ulazak putnika u SAD. Za ovu zemlju viza koja se dobija nije dovoljna. Imigracione službe na aerodromima u SAD-e važe za posebno komplikovane i stroge. Od putnika se pored pasoša i vize traže i druga dokumenta (osiguranje, novčana sredstva, pozivno pismo i sl.) ali se od njih zahteva i posebna registracija na ulasku. Putnicima se uzima otisak kažiprsta i skenira zenica i izdaje im se potvrda o privremenom boravku u SAD (nešto kao privremena lična karta). Da bi imigracione službe bile efikasnije od putnika se zahteva mnoštvo ličnih podataka još u fazi rezervacije aviokarte.

Aviokompanije ne smeju i ne mogu da izdaju aviokarte za SAD ukoliko od putnika nisu pribavile sve podatke tražene od strane američkih imigracionih službi. Na osnovu unetih podataka putnik se detaljno provereva od strane Službe domovinske sigurnosti (US Department of Homeland Security). Rezultati provere se pohranjuju u bazu podataka u koju imaju uvid i imigracioni službenici. Putnici koji putuju u SAD treba da se naoružaju velikim strpljenjem, pošto kontrola može potrajati. Imigracioni službenici važe za neduhovite i beskompromisne, tako da treba biti uzdržan od bilo kakvih suvišnih komentara.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *